“Rusija je zabrinuta, i to s razlogom”: Trampova ruta počinje da preoblikuje Južni Kavkaz – Svet

Razmere projekta – oko 42 kilometra – možda ne deluju naročito impresivno. Ali ruta nosi veliki politički i geografski značaj kao veza između nekada zaraćenih država, povezujući matičnu teritoriju Azerbejdžana sa njegovom eksklavom Nahčivanom preko najjužnijeg dela Jermenije, provincije Sjunik.

To otvara mogućnost za dalje saobraćajne veze u pravcu istok–zapad, prema turskoj obali Sredozemnog mora i dalje preko Kaspijskog mora.

Istovremeno, ruta zadire u ono što Kremlj smatra svojim dvorištem, ukazuje u analizi za Centar za evropske analize Emil Avdalijani, istraživač u Centru Turan i profesor međunarodnih odnosa na Evropskom univerzitetu u Tbilisiju u Gruziji čija su istraživanja usmerena su na istoriju i interese velikih sila na Bliskom istoku i Kavkazu.

Ruta će najverovatnije obuhvatati drumski i železnički saobraćaj, prenos podataka, kao i energetske cevovode.

Tokom protekle godine potpisnice su se dogovorile o geodetskim i drugim pripremnim radovima za železničku komponentu, koja će uključivati i vezu sa Turskom. Strane su se takođe dogovorile o osnivanju Transkaspijskog fonda za preduzetništvo, sa početnim kapitalom od 201 milion dolara.

Pored toga, u okviru TRIPP-a, američki pomoćnik državnog sekretara za ekonomska, energetska i poslovna pitanja Kejleb Or izjavio je da su američke kompanije sa Azerbejdžanom postigle brojne sporazume vredne oko osam milijardi dolara.

Očekuje se da će to preoblikovati bilateralne trgovinske i poslovne odnose i učvrstiti prisustvo američkog biznisa u kaspijskom regionu.

Sve je to deo strateškog partnerstva SAD i Azerbejdžana, slično sporazumu Vašingtona i Jerevana koji jermenska strana sada ratifikuje. U maju su Jermenija i SAD takođe postigle okvirni sporazum o TRIPP-u.

Pored toga, azerbejdžansko rukovodstvo saopštilo je da se gradi železnička veza sa Jermenijom i da bi trebalo da bude završena 2027. godine. Kada je reč o izgradnji same infrastrukture na teritoriji Jermenije, radovi bi trebalo da počnu krajem 2026. ili početkom 2027. godine.

Kao priprema za to, dve zemlje ukinule su ograničenja u tranzitu kako bi otvorile put bilateralnoj trgovini. Tokom prethodnih 12 meseci, preko granice između Jermenije i Azerbejdžana prevezeno je oko 60.000 tona robe.

Ipak, sa geopolitičkog stanovišta, TRIPP ima odjek širom regiona, ali i dalje, sve do Centralne Azije i Bliskog istoka.

Za Iran ovaj projekat ograničava mogućnost da služi kao tranzitna tačka za azerbejdžansku robu koja bi, zaobilazeći teritoriju Jermenije sa juga, išla preko Irana. Za Teheran postoji i bezbednosna dilema, s obzirom na to da bi američke bezbednosne kompanije mogle biti uključene u zaštitu koridora i samim tim delovati u blizini severne granice Islamske Republike.

Za države Centralne Azije, TRIPP će otvoriti novu rutu za dalje širenje takozvanog Srednjeg koridora, pre svega za kazahstansku i uzbekistansku robu namenjenu zapadnim tržištima.

Očekuje se da će pažnja posvećena TRIPP-u rasti usled neizvesnosti na Bliskom istoku. Zemlje Centralne Azije sve su zainteresovanije za trgovinu sa Evropskom unijom preko Južnog Kavkaza.

Ratovi u Ukrajini i Iranu dugoročni su procesi koji će, u ovom ili onom obliku, narušiti globalne lance snabdevanja. Takvo nestabilno okruženje ide naruku Srednjem koridoru, čiji je TRIPP jedan od ključnih elemenata.

Rusija je zabrinuta, i to s razlogom. Ono što TRIPP čini posebno zanimljivim jeste činjenica da bi, čak i ako SAD u budućnosti odluče da odustanu od projekta, sve zemlje u regionu i dalje bile snažno zainteresovane za nastavak njegove realizacije.

Od Jermenije, preko Azerbejdžana, do Turske, sve one žele da izgrade novu rutu kao način diversifikacije regionalne saobraćajne povezanosti.

Rusija i Iran bi želeli da TRIPP propadne, ali su njihove mogućnosti ograničene. Direktna vojna i ekonomska intervencija dodatno bi oslabila njihov već poljuljani uticaj na Južnom Kavkazu. Bes Irana zbog nemoći verovatno je bio jedan od razloga za napad dronom na Nahčivan u martu, ali taj napad imao je malo efekta.

Rusija je pribegla suptilnijim sredstvima, poput zabrane uvoza jermenskih proizvoda, pretnji povećanjem cena gasa, pa čak, navodno, i ultimatumima Jermeniji da odluči da li će ostati u Evroazijskoj ekonomskoj uniji ili se okrenuti Evropskoj uniji.

To su moćnija sredstva pritiska i Jerevan ih ne može u potpunosti ignorisati, posebno kada je reč o ceni gasa.

Ipak, politika Jermenije promenila se u pravcu sve skeptičnijeg odnosa prema Rusiji. U najnovijem potezu, u novom programu vlade za period 2026–2031. Rusija je predstavljena kao partner, a ne kao saveznik – što predstavlja veliki zaokret u spoljnoj politici zemlje i sigurno neće proći nezapaženo u Moskvi.

Zaključivanje mirovnog sporazuma između Azerbejdžana i Jermenije, kao i regionalna integracija koja bi usledila, zavise od toga da li će Jermenija usvojiti ustavni amandman kojim bi se uklonile pretenzije prema teritoriji Azerbejdžana.

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan zalaže se da se amandman usvoji 2027. što znači da bi Južni Kavkaz uskoro mogao još snažnije da se profiliše kao prostor koji daje prednost pravcima istok–zapad, a ne sever–jug.

Ukoliko amandman ne bude usvojen i potpisivanje mirovnog sporazuma bude odloženo, novi geopolitički izazovi mogli bi da preuzmu primat, čime bi ceo proces, a posebno TRIPP, bio doveden u opasnost, zaključuje Avdalijani.