Kritike na račun Srbije, Trampove pretnje i dva oproštajna govora: Šta je obeležilo prvi dan zasedanja Generalne skupštine UN? (VIDEO) – Svet

Debata je počela juče 22. septembra i traje do subote, 26. septembra, a nastavlja se u ponedeljak, 28. septembra, pošto se nedeljom ne održavaju sednice.

Debata se održava u dve dnevne sesije: od 9.00 do 14.45 časova po lokalnom vremenu (od 13.00 do 18.45 po srednjeevropskom) i od 15.00 do 21.00 (od 19.00 do 1.00 po srednjeevropskom narednog dana).

Očekuje se da će se govornici dobrovoljno pridržavati ograničenja od 15 minuta za izlaganje, iako mnoga obraćanja traju duže. Sednice se nastavljaju sve dok svi predviđeni govornici ne završe svoja izlaganja.

Tema 81. zasedanja Generalne skupštine UN je „Obnavljanje poverenja, upravljanje transformacijama: Ujedinjene nacije koje ispunjavaju očekivanja svih“, kako je navedeno u informativnoj belešci UN o organizaciji nedelje na visokom nivou.

Očekuje se da će se mnogi govori takođe usredsrediti na ratove na Bliskom istoku i u Ukrajini, veštačku inteligenciju i finansijske poteškoće UN, dok diplomate prate trku za naslednika Antonia Guteresa, čiji mandat ističe 31. decembra.

Tramp se samohvalisao i pretio, Kubanci napustili salu

Glavna „zvezda“ jučerašnje debate bio je predsednik SAD Donald Tramp koji je u svom maniru opet pretio da će „zbrisati“ Islamsku Republiku Iran ako Teheran ne pristane na dogovor, u sali ga je slušao član iranske delegacije.

Tramp je odbacio „globalnu vladu“, obećao da će posredovati u uspostavljanju mira između Rusije i Ukrajine i osigurati da SAD pobede u trci u razvoju veštačke inteligencije.

Njegovi komentari su usledili istog dana kada su vođeni brojni diplomatski razgovori, pa i između predstavnika SAD i Irana.

Govor u Generalnoj skupštini UN započeo je hvaleći sopstvena dostignuća u oblasti privrede, imigracije i borbe protiv nasilnog kriminala.

U većem delu govora, pravdao je rat sa Iranom, koji je doveo do skoka globalnih cena nafte, a istovremeno snizio njegov rejting otkako su SAD i Izrael pokrenuli vazdušne napade u februaru.

Trampov ton je bio u suprotnosti sa ranijim izjavama generalnog sekretara UN Antonija Guteresa, koji je upozorio da se globalne podele produbljuju i podvukao „međuzavisnost“ naroda sveta.

Američki predsednik je izneo tvrdnju da je sukob sprečio Teheran da napravi nuklearno oružje i pokazao vrednost onoga što je opisao kao mir kroz snagu – ultimatume, a ne dogovore ili kompromise.

„Hoće li biti postignut dogovor sa Iranom koji će im omogućiti da obnove i stvore daleko veću zemlju nego što je ikada ranije bila?“, rekao je.

„Ili da uništim Islamsku Republiku i to brzo, nikada im ne dajući priliku da ponovo ubijaju i uništavaju ljude i zemlje?

„Da li da ih gurnem u pakao?“, rekao je.

Tramp je kritikovao međunarodne institucije, optužujući UN za „krajnje levičarsku agendu globalističkih birokrata koje niko nikada nije birao“.

Umesto toga, predsednik SAD je naglasio nacionalni suverenitet i „nenadmašnu“ američku vojnu moć.

„Ne postoji globalna vlada“, rekao je.

Upozorio je i da SAD neće dozvoliti da se pretnje uspostave bilo gde na zapadnoj hemisferi.

„Ako bude potrebno, koristićemo našu neuporedivu vojnu moć da obezbedimo vitalne nacionalne interese Sjedinjenih Država“, rekao je.

Tramp je optužio kubansku komunističku vladu da neguje veze sa levičarskim grupama u SAD, između ostalog sa Komunističkom partijom SAD, pokretom Antifa i Demokratskim socijalistima Amerike.

Dok je Tramp optuživao Kubu, delegacije te zemlje je napustila salu, a američki predsednik je pogledao u njihovom pravcu i rekao da je karipsko ostrvo „propala država“.

Nakon svog govora, Tramp se na marginama Generalne skupštine sastao sa danskom premijerkom Mete Frederiksen i premijerom Grenlanda Jensom-Frederikom Nilsenom kako bi potpisali novi sporazum o bezbednosti.

Sporazum, koji je najavljen prošle nedelje, postignut je nakon što je Tramp u više navrata pretio da će „preuzeti“ Grenland, teritoriju saveznice NATO-a Danske, i to, ako bude potrebno, vojnim putem. Tramp je u utorak rekao da će SAD odmah započeti proces proširenja svog vojnog prisustva na Grenlandu, uključujući „izgradnju dve veoma velike vojne baze“, prenosi AP.

Prema sporazumu, Grenland ostaje teritorija Danske.

Tramp je takođe na marginama Generalne skupštine razgovarao sa novim britanskim premijerom Endijem Bernamom, japanskom premijerkom Sanae Takači, južnokorejskim predsednikom Li Džae Mjungom, ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i vršiocem dužnosti predsednika Venecuele Delsi Rodrigez.

Trampov susret sa Rodrigez na prijemu u utorak uveče bio je njihov prvi sastanak otkako je Tramp u januaru naredio operaciju čiji je cilj bio da se Maduro zarobi i prebaci u Njujork, gde bi se suočio sa federalnim optužbama za narko-terorizam i trgovinu drogom. Madurosovi advokati uložili su prigovor na američku vojnu akciju kojom je svrgnut sa vlasti.

Oproštajni govor Gutereša

Prethodno je Antonio Gutereš održao oproštajni govor kao generalni sekretar UN, pozivajući supersile da priznaju da „njihova moć nije tako super“.

Nije rekao na koje supersile misli.

„Linije razdora u svetu se šire“, rekao je Gutereš, navodeći geopolitička rivalstva, ratove, klimatske promene i veštačku inteligenciju.

Upozorio je na potencijalne rizike brzog razvoja veštačke inteligencije (AI) rekavši novinarima da će potreba za pojačanim nadzorom AI biti ključna tema u njegovim razgovorima sa šefovima država i vlada tokom zasedanja Generalne skupštine UN koje sledeće nedelje počinje u Njujorku.

„Ne možemo dopustiti da zanemarimo zabrinutost, posebno ljudi koji su na čelu razvoja veštačke inteligencije“, rekao je on i dodao da je primarna odgovornost svake vlade da zaštiti svoje građane od svega, uključujući i od „pretnji povezanih sa veštačkom inteligencijom“.

Gutereš je izjavio da bi zemlje sa najvećim kapacitetima u oblasti razvoja najnaprednije veštačke inteligencije „trebalo da uspostave mehanizme za kontakt, razmenu informacija i određene zajedničke zaštitne mere, da bi se izbegla ta trka ka dnu koja bi jednog dana mogla dovesti do ogromne katastrofe na globalnom nivou“.

Britanski premijer debitovao

Britanski premijer Endi Bernam rekao je na Generalnoj skupštini UN da će njegova zemlja predvoditi međunarodne napore na razvoju globalnih standarda za veštačku inteligenciju (AI).

U svom prvom obraćanju UN-u, Bernam, koji je stupio na dužnost u julu, izrazio je podršku veštačkoj inteligenciji, rekavši da ona „objedinjuje mnoga od najhitnijih pitanja sa kojima se suočavamo“. Premijer je istakao potencijal AI da transformiše zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, kao i da bude „ključ ekonomskog rasta“, uz istovremeno priznanje sve većih bezbednosnih rizika.

On je takođe najavio novo partnerstvo sa SAD u oblasti odbrane vezano za veštačku inteligenciju, čiji je cilj „zaštita naše ključne nacionalne infrastrukture“.

„Znamo da će AI takođe biti izvor promena u načinu na koji živimo i radimo, kao i faktor koji umnožava rizike“, nastavio je Bernam. „Svi smo čuli upozorenja na koja moramo da obratimo pažnju. Znam koliko su ljudi zabrinuti, zato moramo da odgovorimo na ovaj trenutak“, preneo je CNN.

Temeljne odluke o tehnologijama poput AI „previše su važne da bi bile prepuštene slučaju“, rekao je Bernam. On je kazao da te odluke treba da donose izabrane vlade „koje služe radnim ljudima“, dodajući da je potrebno pružiti ljudima podršku koja im je potrebna tokom ove promene.

Bernam je takođe rekao da će veštačka inteligencija biti „u središtu“ predsedavanja Velike Britanije grupom G20 naredne godine.

„Radićemo na postizanju dogovora o jedinstvenom skupu globalnih principa i standarda kako bismo obezbedili transparentnost i pristup koji su nam potrebni za povećanje naše spremnosti i kako bismo osigurali da razvoj AI bude bezbedan“, rekao je Bernam.

Poslednje obraćanje Makrona, udario po govornici

Francuski predsednik Emanuel Makron iskoristio je svoje poslednje obraćanje Generalnoj skupštini UN u svojstvu lidera Francuske da pozove zemlje širom sveta da stanu uz Ujedinjene nacije suočene sa ponovnim jačanjem „zakona džungle“, prenosi France24.

Makron je takođe pozvao na uvođenje moratorijuma na napade na civilnu i energetsku infrastrukturu u ratu između Rusije i Ukrajine, kao i na razvoj „open-source“ modela za najnapredniju veštačku inteligenciju, nezavisnog od Kine i SAD.

On je pozvao zemlje da se ponovo obavežu na poštovanje međunarodnog prava i sistema Ujedinjenih nacija, suočenih sa ponovnim jačanjem „zakona džungle“.

Makron, koji je održao svoj poslednji govor na godišnjem diplomatskom skupu UN kao predsednik Francuske, takođe je oštro kritikovao humanitarnu situaciju u Gazi i pozvao na moratorijum na napade na civilne i energetske ciljeve u ratu između Ukrajine i Rusije.

„Pitanje koje nam se postavlja, vrlo jednostavno rečeno, jeste da li želimo da živimo u stanju prirode, uz svojevrsni povratak zakonu džungle, ili u civilizovanom međunarodnom društvu“, rekao je.

„Moja poruka je da ostanemo čvrsti. Ne popuštajte pred situacijom koja se razvija… Retorika poraza ustupa mesto zloupotrebi moći imperija, koje ugrožavaju suverenitet pojedinih država“, rekao je Makron.

„Videli smo uništavanje civilne infrastrukture i kršenje ljudskih prava. Ovo je nova era varvarskih činova“, rekao je.

„Moramo zaštititi civilno stanovništvo i zato želimo da izrazimo podršku dvostrukom moratorijumu – moratorijumu na napade na energetsku i civilnu infrastrukturu“, dodao je. Takođe je pozvao na moratorijum na napade na trgovačke brodove u Crnom moru, ključnom pomorskom pravcu za izvoz žitarica obe zemlje.

Makron je u jednom trenutku udario po govornici dok je govorio o humanitarnoj krizi u razorenom Pojasu Gaze.

„Koliko vredi naš kredibilitet ako ostanemo neaktivni po pitanju Gaze? Neki tvrde da je mir postignut, ali to nije omogućilo dopremanje humanitarne pomoći. To je prizor koji nas sve sramoti“, rekao je.

„Za razliku od Trampovog odbacivanja globalne regulacije veštačke inteligencije u sopstvenom obraćanju nekoliko sati ranije, francuski predsednik pozvao je zemlje da sarađuju na izgradnji otvorenog, „open-source“ modela najnaprednije veštačke inteligencije, nezavisnog od „velikih sila“ – Kine i Sjedinjenih Američkih Država.

„Ne želim da bilo ko postane vazal jedne od velikih sila. Umesto toga, moramo da se udružimo kako bismo izgradili otvoreni, „open-source“ model najnaprednije veštačke inteligencije, najsavremeniji model“, rekao je.

„Ne bi trebalo da zavisimo od nekog drugog“.

Plenković o konstitutivnosti u BiH i „ugroženosti Hrvata“, kritike Srbiji zbog zločinca Mladića

Premijer Hrvatske Andrej Plenković u svom govoru pred UN govorio je o evropskoj perspektivi jugoistočne Evrope i proširenju EU koje se temelji na ispunjavanju kriterija.

Istakao je da Hrvatska donosi iskustvo nacije koja je unutar jedne generacije doživela agresiju i okupaciju, obranila svoju slobodu i obnovila se. Pridružila se Ujedinjenim narodima, NATO
-u i Evropskoj uniji te razvila snažnu demokratiju i rastuću privredu.

„Kao potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma te susedna i prijateljska zemlja Bosni i Hercegovini, Hrvatska je jedan od najsnažnijih zagovornika njene evropske budućnosti. Dejtonski mirovni sporazum okončao je rat i uspostavio ustavni okvir BiH: jednu državu, dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

#UNGA
Nastavljamo podupirati europsku perspektivu jugoistočne Europe i proširenje 🇪🇺 utemeljeno na ispunjavanju kriterija.

Kao potpisnica Daytonskog mirovnog sporazuma te susjedna i prijateljska zemlja Bosni i Hercegovini, Hrvatska je jedan od najsnažnijih zagovornika njezine… pic.twitter.com/0pwcj7uAsq

— Andrej Plenković (@AndrejPlenkovic) September 23, 2026

Ipak, Hrvatima u Bosni i Hercegovini i dalje se uskraćuje legitimna zastupljenost. Rešenje je pažljivo osmišljena izborna reforma koja štiti svakog građanina, istodobno osiguravajući obnovu temeljnog načela legitimne političke zastupljenosti konstitutivnih naroda“.

Plenković se na Generalnoj skupštini osvrmuo i na nedavni ispraćaj ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu uz državne počasti.

„Ratko Mladić je osuđeni ratni zločinac odgovoran za genocid u Srebrenici — prvi genocid u Evropi nakon Holokausta“, naglasio je Plenković, dodajući da je to kulminacija Mladićevog „zločinačkog traga“, koji je ranije ostavio i u Hrvatskoj granatiranjem gradova, ubistvima civila, miniranjem brana i uništavanjem kulturne baštine i industrijskih postrojenja.

Plenkovi ovom prilikom, međutim, nije napomenuo da je hrvatski Sabor, gde je njegov HDZ većina, stao uz Srbiju te da je odbijen predlog Sandre Benčić iz platforme Možemo! da se parlament te zemlje izjasni o tome da Srbija ne bi trebala nastaviti pregovore o članstvu u Evropskoj uniji dok se, kako je navela, ne promeni vlast u toj zemlji.

Predsednik Sabora Gordan Jandroković (HDZ) odbio da se Sabor jasno i konsenzualno izjasni da Aleksandar Vučić i njegova Vlada ne mogu biti subjekt u pregovorima o ulasku u EU jer su sahranili ratnog zločinca uz počasti i negirali genocid.

„Zašto to nije hteo da stavi na raspravu? Pretpostavljam zato što njegov šef nije spreman da traži suspenziju pregovora“, navela je Benčić.

Bećirović: Ruskovodstvo Srbije pretnja suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH

Predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (GS UN) u Njujorku kritikovao je rukovodstvo Srbije navodeći da preti suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine, ne psominju tom prilikom da to isto radi i zapadni sused Bosne i Hercegovine Hrvatska.

Podsetimo, letos je hrvatski Sabbor usvojio rezoluciju o osnaživanju političkog položaja Hrvata u Bosni i Hercegovini (BiH).

Rezoluciju je predložio poslanički klub Domovinskog pokreta, a dokument je usaglašen sa Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ).

U usvojenom tekstu navodi se da Hrvati u BiH, u postojećim ustavnim i političkim okolnostima, ne ostvaruju u potpunosti Ustavom zagarantovanu konstitutivnost i da se ne mogu smatrati potpuno ravnopravnim sa druga dva konstitutivna naroda, zbog čega to pitanje predstavlja legitiman interes Republike Hrvatske.

Rezolucijom se Vlada Hrvatske poziva da nastavi da pruža podršku ostvarivanju pune političke ravnopravnosti Hrvata u BiH u okviru reforme političkog sistema.

Tokom obraćanja na 79. zasedanju GS UN, Bećirović je rekao da su „velikodržavne aspiracije Srbije prema teritorijama drugih zemalja u regionu suštinski razlozi zbog kojih su BiH i Zapadni Balkan izloženi novim opasnostima“.

Bošnjački član Predsedništva BiH upozorio je da je Deklaracija, usvojena na „Svesrpskom saboru“ u Beogradu 8. juna, „pretnja regionalnom miru“.

„To nije samo deklarativni akt, nego opasan programski dokument o stvaranju velike države, koji preti Dejtonskom mirovnom sporazumu i državi BiH. Sadržaj te deklaracije je u suprotnosti sa demokratskim procedurama civilizovanog sveta, sa međunarodnim pravom, osnovnim principima EU i principima koji su osnova odnosa između članica UN“, naveo je Bećirović.

On je zahvalio Generalnoj skupštini UN što je u maju usvojila rezoluciju o Srebrenici, kojom se 11. jul obeležava kao međunarodni dan sećanja na genocid u toj istočnobosanskoj opštini.

Prvog dana 81. zasedanja Generalne skupštine UN obratili su se još predstavnici Brazila, koji tradicionalno govori prvi, Jordan, Turkska, Kirgistan, Katar, Litvanija, Peru, Čile, Finska, Luksemburg, Angola, Mongolija, Južna Koreja, Surinam, Sijera Leone, Dominika, Švajcarska, Sejšeli,
Naoero, Vijetnam, Tanzanija, Butan, Trinidad i Tobago i Japan.

Pred govornicom Generalne skupštine UN danas će se pojaviti predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će uz to, kako je najavio u nedelju ujutru gostujući na Radio Beogradu imati brojne bilateralne susrete između ostalih sa Trampom i Sergejem Lavrovim, ministrom spoljnih psolova Rusije.