Novi nalazi Anketne komisije: Da li je Predsedništvo upravljalo rekonstrukcijom pruge i nadstrešnice? – Ekonomija

Ta prepiska obuhvata komunikaciju na dan pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, kao i izveštaj o pruzi Beograd–Subotica, dostavljen u decembru 2024. Taj materijal pokazuje da Vukšić nije bila samo usputna adresa u komunikaciji o projektu, iako formalno nije bila ministarka, rukovoditeljka investitora, članica stručnog nadzora niti projektantkinja.

Novi mejlovi i agende do kojih je došla Anketna komisija omogućavaju da se njena uloga sagleda konkretnije. Oni pokazuju da je Vukšić sazivala predstavnike institucija, određivala način pripreme materijala i učestvovala u usmeravanju komunikacije između Ministarstva građevinarstva, Infrastrukture železnice Srbije, izvođača, nadzora i Kabineta predsednika Republike.

Ovi novi dokumenti zato ne otvaraju potpuno novo pitanje, već konkretnije osvetljavaju model koji je ranije već bio vidljiv kroz prepisku Zorane Mihajlović i Ivice Kojića, Vučićev zahtev da se radovi ubrzaju, Kojićevo obećanje da će ubrzati aktivnosti i komunikaciju Kabineta predsednika sa kineskim izvođačem.

Pitanje više nije samo da li je Predsedništvo bilo informisano o projektu, već kakvu je stvarnu ulogu imalo u određivanju prioriteta, postavljanju rokova, zahtevanju ubrzanja radova i koordinaciji institucija koje su formalno vodile realizaciju projekta.

Operativni karakter njene uloge jasnije se vidi iz mejlova od 10. i 16. februara 2022. Nataša Vukšić je sa svoje mejl adrese koja se završava sa @gov.rs pozvala desetine predstavnika najvažnijih državnih institucija na sastanke o pripremi puštanja brze pruge Beograd – Novi Sad u komercijalni saobraćaj.

Pozivi su upućeni u ime Ministarstva građevinarstva i Kabineta predsednika Republike.

Sastanci nisu zakazani u Ministarstvu, niti kod investitora, već u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike na Andrićevom vencu.

Učesnicima je naloženo da dostave kratke i koncizne izveštaje, uz napomenu da je takav način rada „uobičajen u našem timu“. U narednom pozivu, upućenom pet dana kasnije, zahtevano je da pripremni materijali budu dostavljeni unapred i određena su pravila izveštavanja, što se može videti iz faksimila u prilogu.

Još značajnije od samih poziva jesu priložene agende za ove sastanke.

Već prvi pogled na njih otvara zanimljivo pitanje. Dokument ne nosi memorandum Ministarstva građevinarstva, niti Infrastrukture železnice Srbije. Na njegovom vrhu nalazi se veliki grb Republike Srbije, kakav se koristi u radu najviših državnih organa, dok se iz propratnog mejla vidi da je sastanak zakazan u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike na Andrićevom vencu. Zašto se operativni sastanak o realizaciji jednog infrastrukturnog projekta održava upravo tamo?

Sadržaj agendi daje odgovor. To nisu protokolarni sastanci, niti politički brifinzi, već operativni sastanci na kojima se razmatraju rokovi završetka radova, dinamika izvođenja, testiranja, sertifikacija, regulatorni okvir, upotrebne dozvole, zaštita životne sredine, bezbednost i rad gradskih službi.

Drugim rečima, upravo ono što predstavlja rutinsko upravljanje jednim složenim infrastrukturnim projektom.

Posebno je zanimljiva prva tačka dnevnog reda koja se nalazi na agendama. Rokove završetka ne predstavljaju investitor ili direktor projekta, već ministar Tomislav Momirović i Ivica Kojić, šef Kabineta predsednika Republike.

U upravljanju projektima onaj ko otvara sednicu, određuje dnevni red, postavlja rokove i koordinira izvršenje nije posmatrač projekta, već deo njegovog sistema upravljanja. Upravo zato uloga Ivice Kojića u ovim dokumentima nije protokolarna, već operativna.

Zaključak je više nego jasan i nedvosmislen – Predsedništvo nije samo bilo uključeno u projekat, projekat se vodio iz Predsedništva.Ta činjenica dramatično menja način na koji bi trebalo pristupiti istrazi celog ovog projekta.

Ovi dokumenti pokazuju da Predsedništvo nije bilo samo primalac informacija, niti politički pokrovitelj projekta. Ono se pojavljuje kao mesto sa kojeg se projekat operativno vodi.

Ceo tekst pročitajte na portalu i u novom broju nedeljnika Radar.