Nemačka ima milijarde, ali nema majstore: Nedostaje oko 148.000 stručnih radnika – Svet

Nemačka u posebnom fondu za modernizaciju infrastrukture ima fantastičnih pola biliona evra, ali nedostatak kvalifikovanih radnika otežava da se novac uopšte potroši.

Jer, samo pare nisu dovoljne, navodi se u studiji Instituta nemačke privrede (IW) objavljenoj u ponedeljak (19. oktobar).

Najviše nedostaje radnika tehničkih struka

„Uspeh projekata u velikoj meri zavisi i od toga da li je na raspolaganju dovoljno kvalifikovanih stručnjaka koji će ih planirati, graditi i njima upravljati“, piše u nalazima.

Upravo tu postoje neizvesnosti, posebno kada je reč o zanimanjima u oblastima infrastrukture, energetske tranzicije i digitalizacije.

„Ako se zanimanja koja se preklapaju računaju samo jednom, od jula 2025. do juna 2026. za sprovođenje investicionog programa u proseku je nedostajalo 148.047 stručnih radnika. Na ove tri grupe zanimanja tako otpada 44 odsto ukupnog manjka kvalifikovanih radnika.“

Prema istraživačima iz Kelna, najveći nedostatak postoji u tehničkim zanimanjima. „Tu spadaju elektroinstalacije u građevinarstvu, sanitarna tehnika, grejanje i klimatizacija, elektrotehnika industrijskih postrojenja, kao i mašinska tehnika i održavanje postrojenja.“

Pretežno nedostaju radnici sa završenim zanatima, kažu. Očekuju da te silne milijarde koje vape za radnicima još zaoštre manjak, ali da se radnici neće magično pojaviti osim ako država ne dela i na tom planu.

Nedostatak stručnih radnika ostaje veliki problem

Vlada je nedavno, kao i vodeći ekonomisti i Međunarodni monetarni fond, znatno povisila prognoze rasta nemačke privrede. Jer izvoz je ojačao, ali prvi razlog su baš državna ulaganja u infrastrukturu i odbranu u vrednosti od bilion evra za naredne godine.

Očekuje se da BDP ove godine poraste za 1,3 odsto, a 2027. za 1,1 odsto. Rast bi 2028. trebalo da uspori na 0,6 odsto.

Manjak radnika se pak duguje starenju nacije i manjku podmlatka, koji se tek donekle može nadoknaditi doseljavanjem. IW smatra da to predstavlja jedan od najvećih strukturnih problema u Nemačkoj.

„Nepopunjena radna mesta kratkoročno znače propušteno stvaranje dodatne vrednosti, a dugoročno i slabiji inovacioni potencijal i manji privredni rast“, navode u analizi.

Tokom prošle godine u svim zanimanjima ostalo je nepopunjeno 54.000 mesta za stručno obrazovanje, dok gotovo 40.000 kandidata nije uspelo da pronađe mesto za obuku za ono što su hteli.

Privatni sektor zaostaje s ulaganjima

„Ispravno je što država nadoknađuje zaostatak u ulaganjima“, kaže Mihael Gremling, rukovodilac za konjunkturna istraživanja u IW-u. „Međutim, javna potrošnja ne može da zameni privatne investicije potrebne za održiv rast.“

Zato je, prema njegovoj oceni, dobar pravac to što Vlada investicionim samitom, koji je počeo u ponedeljak, želi da privuče privatni kapital u Nemačku. Naime, prema drugoj studiji IW-a, spremnost privatnog sektora da investira poslednjih godina bila je slaba.

Prema toj studiji, nemačkoj privredi od početka 2020. zbog pandemije koronavirusa, rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku izostale su investicije u iznosu od više stotina milijardi evra.

Preduzeća su uložila oko 470 milijardi evra manje nego što bi se očekivalo na osnovu istorijskog trenda. Država je, nasuprot tome, investirala oko 50 milijardi evra više.

Kada se to sabere, procenjeni manjak investicija iznosi oko 420 milijardi evra. Privatne investicije u drugom tromesečju ove godine i dalje su bile više od deset odsto ispod godišnjeg proseka iz 2019. Javne investicije su, nasuprot tome, 20 odsto više nego tada.