“Oluja”, hormonske terapije za decu i zastrašivanje birača: Šta je sve sporno u novom spotu SNS-a? – Društvo

„Hajde da krenemo drugim putem. Gde li on vodi? Na istok ili zapad? U NATO ili vojnu neutralnost? Ka priznanju Kosova i sankcijama Rusiji? Na proslavu Oluje?“, navodi se u izbornom spotu SNS-a, dok se hormonske terapije za decu prikriveno pominju na kraju snimka.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski kaže da je ovim spotom prekršeno nekoliko zakona.

„Prekršen je i Zakon o oglašavanju, jer u njemu piše da se u reklamnoj poruci, bez obzira na to da li je komercijalna ili ne, ne sme lagati. U zakonu se upotrebljava izraz ‘prevarni sadržaj’, odnosno sadržaj koji može da prevari auditorijum. Ovde se očigledno radi o tome“, ukazuje Veljanovski za Danas.

Objašnjava da se takve reklame ne smeju emitovati, a da su za njihovo objavljivanje i puštanje u javnu komunikaciju, pored onih koji su ih napravili, odgovorni i mediji.

„Odnosno, odgovorni urednik. Dakle, to se ne sme raditi. Prekršeni su i naši medijski zakoni, koji izričito insistiraju na tome da u periodu pred izbore mediji moraju na ravnopravnoj, nediskriminatornoj osnovi da pruže mogućnost izbornim takmacima, učesnicima predizborne kampanje i izbora da se promovišu“, navodi Veljanovski.

Dodaje da kod nas ne postoji direktna, izričita zabrana negativne kampanje, dok se, prema njegovim rečima, u demokratskom svetu takva zabrana podrazumeva.

„Politički akteri, kada promovišu sebe, treba da govore o svojim programima, o tome šta će učiniti. U takvim okolnostima, naravno, obećava se previše, i ono što se može i ono što se ne može ostvariti. Pogotovo oni koji su trenutno na vlasti, da bi sačuvali sopstvenu poziciju, obećavaju previše. Ali u demokratskom svetu ne dopušta se da se negativno govori o drugim političkim akterima, izbornim takmacima. Kod nas je u ovom periodu negativna kampanja izrazita“, ističe.

Veljanovski kaže da se dešava još jedan fenomen koji, prema njegovom mišljenju, takođe nije moguć u demokratskim društvima – ne samo da politički akteri prave promotivne sadržaje ili u debatnim emisijama i na druge načine negativno govore o drugim takmacima, već takve sadržaje proizvode i sami mediji koji, u našem slučaju, pripadaju propagandnom arsenalu vlasti.

„Čak i bez učešća predstavnika vladajuće strukture, ti mediji proizvode sadržaje u kojima se vodi negativna kampanja protiv drugih učesnika izbora, Studentske liste, ljudi koji su na toj listi, opozicije i tako dalje. Dakle, prekršeno je više pravnih normi i svakako bi bilo dobro da se takvi spotovi i sadržaji zabrane. Kada su elektronski mediji u pitanju, to je pre svega u nadležnosti REM-a. Međutim, nažalost, u ovom trenutku, iako u REM-u imamo četvoro sjajnih ljudi, oni nemaju većinu i ne mogu da izglasaju takve odluke“, ukazuje Veljanovski.

Član Saveta REM-a Rodoljub Šabić ističe da su političke propagandne poruke poput ove, koje uopšte ne govore o sopstvenom programu, već se svode isključivo na prikriven ili sasvim otvoren pokušaj diskreditacije i diskvalifikacije konkurenata, najblaže rečeno nekorektne.

„A podrazumevaju i kršenje zakonom utvrđenih standarda. Pogotovo ako se pritom drugoj strani imputiraju i očigledne neistine poput ‘proslave Oluje’ ili ‘hormonskih terapija za promenu pola dece’ i manipuliše strahom od transrodnih osoba. U normalnim uslovima u kampanjama ne bi smelo biti mesta za takve pokušaje diskvalifikacije konkurenata“, kaže Šabić.

Šabić, međutim, ukazuje na to da je naša realnost takva da ova konkretna poruka deluje gotovo benigno u poređenju sa nekim drugim elementima kampanje.

„U kojima se beskrupulozno ne samo šire laži i izaziva mržnja prema političkim neistomišljenicima ili pripadnicima drugih društvenih skupina već se, suprotno izričitoj zakonskoj zabrani, upotrebljavaju i deca u političke svrhe“, objašnjava Šabić.

Navodi da je realnost takva da predstavnici vlasti u REM-u svesno blokiraju svaki pokušaj da se na to reaguje u skladu sa zakonom.

„Ne ustručavaju se da u brojnim drastičnim slučajevima, bez ikakvih argumenata, ignorišu mišljenja sopstvene stručne službe REM-a, kojima je dokumentovano predlagano pokretanje postupaka, i da ih spreče“, zaključuje Šabić.

Povodom dela spota o „hormonskim terapijama za decu“ oglasio se i Beograd Prajd, ocenivši da ovakve poruke u izbornoj kampanji predstavljaju manipulaciju strahom i širenje dezinformacija o transrodnim osobama, njihovim životima i zdravstvenoj zaštiti.

Iz Beograd Prajda ukazali su da je reč o dobro poznatoj strategiji desničarskih i populističkih pokreta, koju su u svojim političkim kampanjama koristili Donald Tramp, Viktor Orban i brojni drugi politički akteri širom sveta.

„Širenjem moralne panike, predstavljanjem transrodnih osoba kao opasnosti po decu i porodicu i plasiranjem neistinitih ili obmanjujućih tvrdnji o medicinskoj tranziciji, pažnja javnosti skreće se sa stvarnih društvenih problema“, poručili su iz Beograd Prajda.

LGBT aktivista Aleksandar Savić, poznatiji kao dreg kraljica Alexis Plastic, ocenjuje za Danas da je Srpska napredna stranka očajna, zbog čega pokušava da zbuni i uplaši glasače.

„SNS ne voli decu i nije ih briga kada im nadstrešnice padaju na glavu, kada ih siluju, kada ih tuku na ulicama i razvlače u režimskim medijima. Zato je samo važno da u nedelju svi izađemo na izbore, zaokružimo broj 3 i vratimo smisao ovoj državi“, poručuje Savić.

Izborna kampanja SNS-a sve je kontroverznija i nejasnija. Njen početak obeležio je „lažni feminizam“, sproveden kroz kampanju „I ja sam Ćacika“, tokom koje su žene iz redova naprednjaka govorile da dobijaju pretnje silovanjem, uz floskulu „Nećete nas tući, nećete nas silovati“. Tokom pomenute kampanje dogodio se i incident u kojem je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić fizički napao odbornicu pokreta Kreni-promeni Tatjanu Mićić.

Kampanja se zatim nastavila spotovima u kojima je Vučić bio konobar, navigacija i bejbisiter za penzionere, a gotovo u svakom od njih provlačilo se diskreditovanje i targetiranje političkih protivnika.

Takođe, važno je podsetiti da je bivši predsednik vodio debatu sa kamenom za kupus, iznad kojeg je bila odštampana fotografija Ilije Srdanovića, prvog na Studentskoj listi.