Prekršeni svi ustavni rokovi, novi izbori mogući krajem godine – Politika

Dehari je prošlog petka, na osnovu dogovora lidera Samopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova Aljbina Kutija i Ljumira Abdidžikua 31. avgusta da predsednički kandidat bude profesor Pravnog fakulteta, bivši sudija Ustavnog suda i diplomata Bekim Sejdiju, sazvao nastavak konstitutivne skupštinske sednice mimo svih ustavnih rokova, pozivajući „poslanike da preuzmu odgovornost i ispune svoje ustavne obaveze, jer nisu potrebni novo odlaganje, kriza i izborni proces“.

Da stvari neće u sredu ići baš tim tokom najavljuju Demokratska partija Kosova i Alijansa za budućnost Kosova, kao i deo DSK koji javno ne podržava Sejdija kao predsedničkog kandidata. I Kurti i opozicija, uključujući lidera DSK, svesni su da je samoproglašena kosovska država na pragu trećih za redom vanrednih parlamentanih izbora.

Kadri Kreziju, bivši sudija Ustavnog suda Kosova, upozorava da je 7. avgust bio ustavni rok za konstituisanje Skupštine Kosova i da posle tog datuma postoje samo politički rokovi.

On je tokom vikenda izjavio za kosovske medije na albanskom jeziku da je „avgustovski rok bio podržan presudom Ustavnog suda Kosova, što je nužno značilo da je parlament morao da se konstituiše u roku od 30 dana“.

– Parlament sad ima samo jedan zadatak. Mora da se konstituiše – izaberu predsednik i potpredsednici i onda da se raspusti i da se ide na naredne vanredne izbore – smatra Kreziju.

Poslanici novog saziva kosovskog parlamenta položili su zakletvu 6. avgusta, ali nisu izabrali predsednika i potpredsednike Skupštine, mada je za njihove plate iz kosovskog budžeta izdvojeno oko 180.000 evra.

Samoopredeljenje kao pobednik vanrednih parlamentarnih izbora 7. juna nije predložilo kandidata za predsednika skupštine insistirajući na političkom konsenzusu o kandidatu za prednika Kosova među strankama kosovskih Albanaca. Sa Kurtijem je na predsedničku temu pristao je da pregovara samo DSK. Rezultat je kandidatura Bekima Sejdija koja ne obećava da će samoproglašena kosovska republika dobiti novog predsednika.

Prema Ustavu Kosova, u prva dva kruga glasanja za predsednika potrebno je prisustvo najmanje 80 poslanika, dok je u trećem krugu potrebna većina svih poslanika, odnosno najmanje 61 od 120 glasova. Zbog toga je za sprovođenje dogovora potrebna podrška i drugih parlamentarnih stranaka.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 7. juna Pokret Samoopredeljenje osvojio je 53 poslanička mandata, DPK 22, DSK 18, a AZBK sedam mandata.

Samoopredeljenje zajedno sa poslanicima manjinskih zajednica, bez srpskih predstavnika, ima samo skupštinsku većinu za izbor vlade dok, prema Kurtijevoj računici, Sejdiju kao kandidat raspolaže sa najviše 74 glasa, ali ni taj broj nije potvrđen kao sigurna podrška u kosovskom parlamentu.

Kurtijev i Abdidžikuov dogovor o predsedničkom kandidatu nema podršku DPK i AZBK, ali ni svih poslanika DSK. Protiv kandidata iz redova Abdidžikuove stanke su: bivši premijer Kosova Avdulah Hoti, Hikmete Bajrami, Arben Gaši, Armend Zemaj, Kujtim Šalja i Janina Imeri. Njihov stav, upozorio je Abdidžiku, „ugrožava čitav proces i Kosovo vodi ka izborima“.

Iako je od početka 2026. dva puta politički „preživeo“ proveru poverenja u stranci, Abdidžiku očigledno nema punu stranačku podršku za aranžmane sa bivšom predsednicom Kosova Vjosom Osmani koja je povratkom u DSK pokušala da dobije drugi predsednički mandat.

Ona je zajedno sa Abdidžikuom bila pregovarač DSK sa Kurtijem o predsedničkom kandidatu, čiji je izbor pao na njenog dugogodišnjeg bliskog saradnika i spoljnog savetnika dok je bila predsednica Kosova.

Tokom vikenda predsednik DPK Bedri Hamza najavio je da se „najveća opoziciona stranka više neće zadovoljiti zahtevima za poštovanje zakonitosti, već da će delovati na njenom obnavljanju“.

Hanza nije pojasnio detalje nove „strategije“ DPK, ali je kritikovao zakazivanje nastavka konstitutivne sednice za 9. septembar, nazivajući ga „prekoračenim svih ustavnih rokova“.

– DPK neće prihvatiti nastavak kršenja ustava, već ulazi u novu fazu političkog, institucionalnog i pravnog delovanja, sa ciljem obnavljanja zakonitosti i ustavnog poretka u zemlji. Sad je nastavak konstitutivne skupštinske sednice zakazan za 9. septembar, nakon roka od 30 dana koji je samo Samoopredeljenje postavilo. Skupština Kosova ne može da čeka dok neka stranka ne završi svoje proračune, ona je institucija Republike Kosovo – izjavio je Hamza.

Ardijan Đini, predsednik AZBK, zakazivanje konstitutivne sednice za 9. septembar nazvao je „ismevanjem države i odstupanjem od ustavnih granica“. Uz ocenu da „ovaj datum prevazilazi svaki ustavni rok“, Đini je Samoopredeljenje i Aljbina Kurtija nazvao „superkriminalcima“.

– Kurti nije ostavio nikakav put za normalna i ustavna rešenja. Danas ne postoji vlast koja obavlja svoje dužnosti, a ne krši Ustav, osim opština. Kurti je zatvorio sve mogućnosti za razgovor o budućnosti zemlje. On želi sam da odredi datum izbora – tvrdi Ardijan Đini, navodeći da Aljbin Kurti cilja da se novi izbori održe 22. novembra ili 27. decembra.

Čekajući Tačija

U političkim krugovima u Prištini spekuliše se da rešenja za kosovsku institucioanalnu krizu neće biti pre 16. septembra, kad će Specijalni sud doneti prvostepenu presudu bivšim komandantima OVK: Hašimu Tačiju, Kadriju Veseliju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Selimiju, kao i da svi akteri kosovske političke scene iščekuju odluku u Hagu.

Tokom vikenda prištinski mediji objavili su da su kosovski muftija Naim Trnava i biskup prizrensko-prištinski Dod Đerđi tokom nedavne posete Hagu u znak podrške obišli četvorici bivših vođa OVK kojima se sudi pred Specijalizovanim većima Kosova. U okviru kampanje „Kosovo čeka“ veterani OVK za 12. septembar najavili su „Marš za slobodu“ u Prištini, u čijem je centru već postavljen sat koji odbrojava vreme do presude i zastave sa porukama podrške. Najavljene su i „Noći slobode“ u sedam zona OVK, odbrojavanje i u drugim opštinama, kao i okupljanje podrške u Hagu na sam dan izricanja presude.

Povodom tvrdnji veterana OVK da „neće sedeti skrštenih ruku“ i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića u kojima „priziva“ Tačijevo oslobađanje i upozorava na dodatnu ugroženu bezbednost Srba na KiM, tokom vikenda iz Euleksa je saopšteno da je „bezbednost svih zajednica priopritet“ za Misiju EU na KiM.

Brisanje hrišćanske zajednice

U novom talasu nezakonitog rušenje srpskih kuća na obalama veštačkog jezera Gazivode prošlog petka stradalo je desetak objekata uključujući i seosku salu Svete Trojice u selu Rezela, uvrđeno je tokom vikenda.

KPS, koja je asistirala akciji kosovskog Javnog preduzeća „Ibar- Lepenc“ nije dopustila pripadnicima medija da se prbliže zoni rušenja. Stanje je utvrđeno u subotu, dan kasnije – srušeno je najmanje devet kuća. „Umesto mehanizacije koja ruši objekte, ostale su mašine, zatvoren prilaz, a stariji meštani umorni i potreseni ćutke gledaju u ono što je ostalo. KPS je i dalje prisutna, a u subotu su terenu viđeni i predstavnici Oebsa i Euleksa“, javio je portal kossev.info.

„Među kućama i vikendicama srušenim u Rezalima, na jezeru Gazivode, bila i verska sala izgrađena na zemljištu koje je nekada pripadalo mom pradedi. Ono što se godinama događa na severu Kosova jeste brisanje male, vekovima stare hrišćanske zajednice u Evropi. Sve pred očima EU i ostatka međunarodne zajednice. A oni ćute i gledaju“, izjavio je Marko Jakšić, odbornik Građanske inicijative „Sever za sve“ u Skupštini opštine Severna Mitrovica u kosovskom sistemu lokalne samouprave.