Ako volite Džejmsa Bonda, ovih pet špijunskih filmova ne smete da propustite – Kultura

Teško je pronaći filmski serijal koji može da se meri sa Džejmsom Bondom i onim što je postigao na globalnom nivou. Malo je verovatno da je čak i Ijan Fleming mogao da pretpostavi da će njegova književna kreacija postati fenomen špijunskog trilera na velikom platnu kakvim se danas smatra.

Ipak, postoje špijunski trileri koji mogu da pariraju Džejmsu Bondu, a svakako su bolji od najslabijih ostvarenja iz te franšize. Svaki od ovih filmova donosi nešto malo drugačije žanru. Neki su deo ogromnih franšiza koje i dalje beleže veliki uspeh, dok su drugi samostalna ostvarenja osmišljena da uzbude publiku i, kada je potrebno, iznevere njena očekivanja.

Ove špijunske avanture uzimaju najbolje elemente Džejmsa Bonda, koriste njegove prepoznatljive motive i osobine i od njih stvaraju drugačija, podjednako upečatljiva ostvarenja. Dok fanovi čekaju novu avanturu agenta 007, ovi filmovi predstavljaju odličnu zamenu.

Mission: Impossible je jedan od najboljih špijunskih serijala

Davne 1966. godine prvi put je emitovana hladnoratovska špijunska serija Mission: Impossible. Triler je u velikoj meri bio proizvod svog vremena i, iako je izvlačio maksimum iz skromnog budžeta kojim je raspolagao, posebno je ostao upamćen po preciznosti, napetosti i prepoznatljivom stilu.

Kada je objavljeno da će serija biti oživljena u filmskom formatu, mnogi su sumnjali u njen potencijal. Međutim, kada se Tom Kruz priključio projektu, ubrzo je postalo jasno da su ambicije filma iz 1996. godine daleko veće od onih koje je imala originalna serija ili bilo koji prethodni pokušaj oživljavanja ovog koncepta.

Mission: Impossible predstavlja potpunu alternativu Džejmsu Bondu. Iako su njegovi junaci i dalje šarmantni, a Itan Hant Toma Kruza zadržava klasične osobine akcionog heroja, njihov posao prikazan je mnogo surovije i slojevitije.

Franšiza svakako vremenom dostiže vrhunac, ulozi postaju sve veći, a sudbina sveta visi o koncu, ali upravo je prvi Mission: Impossible posebno voljen zbog dramatičnog ritma i nešto oštrijeg pristupa materijalu. Ako bude urađen kako treba, bilo je jasno da će Mission: Impossible postati početak čitave franšize.

Naravno, Mission: Impossible i njegovi nastavci zauvek će biti upamćeni po dve stvari. Prva je glumačka postava, čiji su članovi oduvek imali izuzetnu hemiju i smenjivali se kroz priču čitavog serijala. Druga su praktično izvedene vratolomije i koreografija akcionih scena. Već u prvom filmu jasno se vidi DNK čitave franšize.

Čak i kada su se autori suočavali sa naizgled nemogućim poduhvatima, ekipa je uvek pronalazila način da te spektakularne trenutke zaista snimi kamerom. To će zauvek ostati nasleđe ovog serijala.

Operation Mincemeat blizak je poreklu Džejmsa Bonda

Na prvi pogled, Operation Mincemeat može delovati kao ratni film. Radnja je, na kraju krajeva, smeštena u vreme Drugog svetskog rata i zasnovana na stvarnom događaju. Međutim, ovo ostvarenje veoma se razlikuje od tipičnih filmova tog žanra. Zapravo, sam rat se veoma malo prikazuje na ekranu.

Umesto toga, Operation Mincemeat prati britansku jedinicu koja pokušava da sprovede jednu od najneverovatnijih špijunskih operacija ikada osmišljenih, u nadi da će ubediti naciste da planiraju napad na sasvim drugu metu od one koju zapravo nameravaju da napadnu.

Sam plan podrazumeva slanje tela mrtvog čoveka u more, zajedno sa lažnim dokumentima i papirima u kojima je detaljno opisan navodni plan. Britanci zatim moraju da obezbede da ti dokumenti završe u rukama nacista, a da oni nijednog trenutka ne posumnjaju da je reč o prevari.

To je složena strategija za čije su ostvarenje neophodni i špijuni na terenu. Ratna drama iz 2021. godine nije tipičan špijunski triler, ali u njenom središtu nalaze se obrti, tajne i iznenađenja, uključujući i mogućnost da komunisti sabotiraju čitavu operaciju. Film svakako nije toliko bučan i neprekidno ispunjen akcijom kao Džejms Bond, ali je emotivno veoma upečatljiv.

Zanimljivo je da Operation Mincemeat ima i direktnu vezu sa samim Bondom, jer se Ijan Fleming pojavljuje kao jedan od likova u filmu. Smatra se da je upravo Flemingovo iskustvo iz vremena provedenog u vojnoj službi, kada je učestvovao u planiranju operacija nalik ovoj, inspirisalo pisca da stvori lik Džejmsa Bonda.

Zbog toga Operation Mincemeat na neki način predstavlja i priču o poreklu britanskog špijuna, ali i pisca koji ga je stvorio. Za ljubitelje žanra koji žele da pogledaju sve njegove značajne predstavnike, ovo je bez sumnje nezaobilazan film.

The Bourne Identity donosi slojevitu studiju glavnog junaka

Godine 2002. objavljen je The Bourne Identity, film koji će ostaviti ogroman uticaj na špijunski žanr u celini. Nakon njegovog izlaska pojavilo se mnoštvo imitacija, delimično zahvaljujući tome što je priča bila snažno usredsređena na samog Borna, kog tumači Met Dejmon.

Glavni junak pati od gubitka pamćenja, a film je uspeo da posveti dovoljno vremena njegovom razvoju, a da pritom ne žrtvuje spektakularnu blokbaster akciju kakvu bi publika očekivala od ostvarenja sa takvim budžetom.

Posebnu pažnju zaslužuju Bornov stil borbe i način na koji je on tokom nekoliko narednih godina uticao na akcioni film. Svaka akciona sekvenca pažljivo koristi kameru kako bi svaki udarac delovao još haotičnije. Borci su uglavnom snalažljivi, a prostor u kojem se akcija odvija zaista utiče na način na koji se određena scena razvija.

Upravo taj neposredni, gotovo niskobudžetski osećaj ovih trenutaka unosi toliko uzbuđenja u Bornovu sagu, koja je i dalje jedan od najinteligentnijih holivudskih filmskih serijala.

Istovremeno, film iz špijunskog trilera uklanja klasične blještave elemente i okreće se nečemu mnogo realističnijem. Time je redefinisao savremeni način prikazivanja poznatih žanrovskih motiva, istovremeno posvećujući mnogo vremena misteriji koja se nalazi u središtu priče.

Upravo spremnost autora da tu misteriju nastave da istražuju kroz ostatak serijala, umesto da prvi film završe zadovoljavajućim otkrićem kakvo je publika očekivala, čini ovu priču vrednom dugoročnog praćenja.

Kingsman donosi humor u špijunski žanr

Iako su Kingsman: The Golden Circle, The King’s Man, a možda čak i Argylle, na različite načine doprineli univerzumu Kingsmana, uz prilično neujednačene rezultate, ne može se poreći da je originalni film bio jedno od najistaknutijih ostvarenja svog žanra.

Ne samo da je predstavljao sjajnu parodiju Džejmsa Bonda, inspirisanu originalnim grafičkim romanom, već je istovremeno bio i izuzetan špijunski triler sam za sebe, kao i odličan način da se žanr modernizuje i približi novoj generaciji publike.

Čini se kao da je Taron Edžerton bio rođen za ovu ulogu. Zvezda filma iz 2014. godine odlično je prikazala put mladića iz radničke klase koji iznenada biva ubačen u neobičan svet špijunaže. Isto tako, Kolin Firt je izvanredan, konačno preuzimajući pravu akcionu ulogu posle toliko godina i mnogo se više približavajući arhetipu Džejmsa Bonda.

Upravo odnos i kontrast između dvojice glavnih junaka daju filmu energiju, zajedno sa nepredvidivom interpretacijom Semjuela L. Džeksona u ulozi glavnog negativca.

Iako je zaplet možda jednostavan, film donosi neočekivane trenutke koji višestruko povećavaju uloge, dok junaci podnose žrtve, a negativac dolazi veoma blizu pobede.

Kingsman je naročito osvežio akcione elemente špijunskog žanra brzim i kinetičnim sekvencama koje ga izdvajaju od konkurencije. Izgradnja sveta je odlična, šale funkcionišu tamo gde treba, ali upravo su borbene scene ono čemu će se fanovi najčešće vraćati godinama. Vreme je da ova franšiza ponovo oživi.

Atomic Blonde izvrće pravila žanra

John Wick je odgovoran za mnogo toga. Nakon uspeha ovog žestokog akcionog filma, čitav niz sličnih projekata ušao je u produkciju. Atomic Blonde bio je jedan od njih. Hit iz 2017. godine daleko je brutalniji i realističniji nego što će Džejms Bond verovatno ikada biti.

Ovde nisu najvažniji gedžeti i luksuzni automobili. Ovde je sve u udarcima, a jedna borbena sekvenca za drugom jasno pokazuje DNK John Wicka, dok Šarliz Teron nemilosrdno prolazi kroz protivnike.

Atomic Blonde prati špijunku koja mora da pronađe spisak agenata koji se krijumčari na Zapad neposredno pred pad Berlinskog zida. Uticaj Hladnog rata oseća se u svakoj sceni, dok napetost koja lebdi nad čitavim filmom daje priči mnogo atmosferičniji pristup.

Lorin Broton, koju tumači Šarliz Teron, vrhunska je agentkinja MI6 koja preuzima rizike koje sebi zapravo ne može da priušti, zbog čega se na svakom koraku nalazi u neposrednoj opasnosti.

Upravo ta neprestana napetost, koja pritiska publiku jednako kao i glavnu junakinju, čini film toliko emotivno uzbudljivim. Atomic Blonde možda privlači gledaoce brutalnom koreografijom borbi, ali ih zadržavaju žestoka glavna junakinja i živopisna neonska estetika koja dodatno osvetljava prljavštinu sveta u kojem se priča odvija.

Sjaj i glamur Džejmsa Bonda ne mogu se pronaći u ovom akcionom špijunskom trileru – i upravo je to ono što ga čini tako dobrim.

Izvor: CBR