Težak udarac za Merca i vladu: Velika pobeda desničarske Alternative za Nemačku na istoku zemlje – BBC News na srpskom

Alternativa za Nemačku (AfD) ubedljivo je pobedila u istočnoj nemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt, daleko ispred njenih glavnih rivala.

Preliminarni rezultati pokazuju da nije osvojila apsolutnu većinu, ali AfD tvrdi da je osvojila mandat za vladavinu.

Desničarska stranka AfD osvojila je blizu 44 odsto glasova, a konzervativna Demohrišćanska unija (CDU) kancelara Fridriha Merca 17,2 odsto, prema privremenim rezultatima državne izborne komisije.

„Senzacionalna pobeda“, rekao je Urlih Zigmund, harizmatični lider AfD-a u toj pokrajini Nemačke i poručio da žele da počnu da vladaju što je pre moguće.

Od Drugog svetskog rata do danas, nikada se nije dogodilo da neka krajnje desničarska stranka osvoji kontrolu nad nemačkom pokrajinom.

Ako nastavi ovim tempom i pobedi na sledećim izborima na nivou cele Nemačke, to bi joj dalo ovlašćenja i nad policijom, obrazovanjem i kulturom.

U pokrajini Saksonija-Anhalt živi 2,1 milion stanovnika, a domaće obaveštajne službe ranije su AfD označile kao „desničarske ekstremiste“, a tu kvalifikaciju odbacuje lokalni lider AfD-a, 35-godišnji Zigmund.

Zajedno sa liderima stranke na državnom nivou Alis Vajdel i Tinom Hrupalom, on je delio sreću i zadovoljstvo kako su se rezultati pojavljivali na ekranu i koji su nagoveštavali da su na dobrom putu da ostvare dosad nezabeležen uspeh.

Komentatori i politički protivnici govorili su o ishodu ovih izbora kao o prekretnici i raskidu sa prošlošću.

Koliko su rezultati u ovoj pokrajini odjeknuli širom Nemačke, svedoči i potez glavnog TV kanala Das Erste koji je odlučio da ne prikaže epizodu legendarne krimi drame „Tatort“ već je pažnju potpuno posvetio izborima i objašnjavanju posledica.

„Ovde nije reč samo o Saksoniji-Anhaltu“, rekao je Zigmund pristalicama.

„Ovo je signal celoj Nemačkoj – signal samopouzdanja.“

Predsednik SAD Donald Tramp objavio je na njegovoj platformi Istina (Truth Social) fotografiju ekrana nemačke TV i rezultata izbora, a njegovu objavu podelio je visoki ruski diplomata Kiril Dmitrijev, pohvalivši „istorijsku pobedu pragmatične AfD“.

Dmitrijev je ranije za AfD govorio da je prijateljski nastrojena prema Rusiji, i nazvao je „strankom razuma, saradnje, istine i nade za Nemačku“.

Pred savezne izbore u Nemačkoj prošle godine, američki potpredsednik DŽ. D. Vens podržao je AfD, što je u Nemačkoj kritikovano kao političko mešanje.

Poljski premijer desnog centra Donald Tusk video je rezultat sasvim drugačije, rekavši da „u Poljskoj samo idioti i izdajnici mogu da se raduju trijumfu AfD-a“.

Prema nezvaničnim rezultatima, AfD trenutno ima 39 mesta u pokrajinskom parlamentu sa 83 mesta, a za apslutnu većinu potrebna su još tri mandata.

Ulrih Zigmund do sada je odbijao mogućnost da predvodi manjinsku vladu, iako nacionalni lideri stranke nisu toliko isključivi.

„Ako je potrebno, biće novih izbora, a tada bismo dobili 50 ili 55 odsto“, rekao je Zigmund, rekavši da je spreman da sarađuje sa nezavisnim poslanicima.

Pažnja sada pada na levičarsku populističku stranku BSV, koja se provukla u parlament, ali će osvojiti pet mesta i mogla bi da pomogne AfD-u da dođe na vlast.

BSV je takođe oštra po pitanju migracija i podržava uvoz ruskog gasa, a ostavila je otvorena vrata za saradnju sa AfD-om.

Veliki broj pristalica u sedištu AfD-a u izbornoj noći, eksplodirali su od sreće kada su se projekcije rezultata pojavile na ekranu.

Ubrzo potom, ljudi su počeli da pevaju nemačku himnu.

„Stvorili smo istoriju u ovoj državi“, rekao je Zigmund.

POtpuno drugačija atmosfera u sedištu CDU-a.

Dok je gledao kako opada broj glasova za njegovu stranku za više od polovine u odnosu na prethodne izbore, Sven Šulce, pokrajinski lider CDU-a, priznao je poraz.

„Ovo je bila izuzetno teška i intenzivna izborna kampanja“, rekao je Šulce.

Nemački levocentrični SPD opisao je ishod kao „zaista dramatičan“, a nacionalni lider Lars Klingbajl, čija je stranka u koaliciji sa CDU na državnom nivou, opisao je ishod kao „signal Berlinu“ i bio je ubeđen da će ga čuti.

Antimigraciona AfD je skraćenica za Alternativu za Nemačku.

Ona nije samo dominirala izbornom kampanjom, već se pojavljuje kao dominantna snaga i njene pristalice veruju da su tek u zamahu.

Izlaznost u Saksoniji-Anhalt bila je izuzetno visoka – 77,8 odsto – a pristalice AfD u Magdeburgu pohvalile su Zigmundov uspeh u pridobijanju birača.

„Ovaj čovek nam je omogućio ono što niko drugi nije.

„Svi oni samo obećavaju da će stvari biti bolje. Ovo je stranka za radni narod. To je alternativa za Nemačku“, rekao je mupkarac po imenu Oli za BBC.

Još jedan glasač AfD po imenu Bert rekao je da ljudi na istoku mogu da osete da stvari ne idu dobro.

„Stvari moraju da budu bolje za nas, za moju porodicu – imam troje dece. U strahu sam, zaista se plašim da se bezbednost sve više ugrožava.“

Druge stranke odbijaju da uđu u koaliciju sa AfD, koristeći Brandmauer ili zaštitni zid koji ima za cilj da spreči krajnju desnicu da uđe u vladu.

U Saksoniji-Anhalt, BSV je ponudio saradnju sa AfD po nekim pitanjima ako uđe u državni parlament.

AfD vodi u anketama javnog mnjenja na nacionalnom nivou, ispred vladajućih konzervativaca kancelara Fridriha Merca i socijaldemokrata, ali njihovo srce snage je u istočnim pokrajinama.

AfD je pobedio i na pokrajinskim izborima 2024. u susednoj Tiringiji, ali nisu uspeli da obezbede dovoljno mesta da osvoje vlast.

Pogledajte video o AfD-u: Stranka u veklikom usponu

Jedna od ključnih tačaka programa AfD-a je i kontroverzan plan za „remigraciju“, što se široko shvata kao masovne deportacije migranata, iako stranka kaže da se odnosi na deportaciju kriminalaca i onih koji se ilegalno nalaze u zemlji.

Takva ovlašćenja ne bi mogla da ima ako vodi samo pojedinalno neku od 16 nemačkih pokrajina.

Ali bi imala značajna lokalna ovlašćenja.

Stranka je posebno kritikovala školu dizajna Bauhaus koju su nacisti zatvorili u gradu Desau u Saksoniji-Anhalt nakon što su došli na vlast 1933. godine.

AfD ju je nazvala „ćorsokakom modernizma“, što je navelo neke da optuže stranku da koristi sličan jezik kao nacisti.

Nikita, demonstrant na antiAfD „Festivalu demokratije“ u Magdeburgu uoči glasanja, rekla je da Nemci moraju da „uče iz svoje istorije i da se ne vraćaju unazad“.

„Ne želimo da se vrate mračna vremena“.

Jedan od vodećih ljudi AfD-a u Saksoniji-Anhaltu, Hans-Tomas Tilšnajder, bio je kritikovan zbog njegovog odnosa prema Rusiji.

Kada su ga pitali zašto u kabeinetu ima šolju sa simbolom ruske vojske, rekao je da je to samo suvenir i da „to nije naš rat“.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]