Setva “na suvo”: Nema ni kiše, ni para – Ekonomija

Poljoprivrednike je uzbunila je nedavna izjava ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da oni koji plaćaju veći porez treba da dobiju i veće subvencije.

Ovu izjavu Glamočića neki su protumaćili kao nameru da više subvencija dobiju kompanije koje obrađuju hiljade i desetine hiljada hektara.

Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata kaže da ne zna na šta je ministar mislio, ali ističe da njemu to izgleda da više subvencija treba da dobiju „Matijević ili Kostić koji obrađuju po 30.000 hektara, pošto oni plaćaju i najveći porez“.

„Ne može on sam da menja subvencije, bez skupštine, bez ikog drugog. Mi smo se posle protesta dogovorili o subvencijama od 17.000 dinara po hektaru još dok je predsednica Vlade bila Ana Brnabić, a ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković“, podseća Kleut.

Međutim, ta sredstva ne da nisu isplaćena na vreme za setvu, već nije raspisan ni javni poziv do sada tvrde poljoprivrednici.

„Novac je potreban što pre zbog setve. Trebalo je već da se počpne sa isplatom, a javni poziv nije ni raspisan. Da ne govorimo o tome da država ništa nije učinila da pomogne oko suše. U Hrvatskoj su na osnovnu subvenciju davali još po 80 evra po hektaru zbog suše“, ističe Kleut.

On podseća i da su poljoprivrednici prilikom prethodnih protesta tražili da se reguliše tržište, jer kako kaže „decenijama ih monopoli zakidaju na otkupnim cenama“.

„Njih tri, četiri najveća sednu, dogovore se i mi onda imamo najniže otkupne cene. Kod nas pšenicu su plaćali 20 dinara, a u Budimpešti na berzi 29 do 32 dinara po kilogramu. Otkup suncokreta nije je još gotov, ali počeli su sa nekim cenama od 43 dinara, dok je tamo 55o do 570 evra po toni. Oni ne žele da reše taj problem, pljačkaju nas godinama“, ogorčen je Kleut.

On ističe i da niko ništa ne radi, jer ljudi nemaju novca za setvu.

„Ne možete da očekujete da neko sa rodom suncokreta od 600-700 kilograma po jutru za koje mu plate 40 i nešto dinara po kilogramu, sa kojima ne može ni troškove da pokrije, da ulaže u setvu. Cene nisu adekvatne, država ne isplaćuje podsticaje na vreme i ne pomaže ništa u suši“, zaključuje Kleut dodajući da će rezultat biti to da će seljaci prodavati zemlju kako bi platili dugove.

„Sistem kod nas je takav da ko više zemlje radi više je zadužen, ko manje radi manji su mu dugovi. Kako drugačije objasniti to da je pre 15 godina litar nafte koštao 75 dinara, a danas 175 dinara, ostali inputi, seme, đubrivo, sve skočilo za 100 odsto i više, a kilogram pšenice pojeftinio sa 24 na 20 dinara po kilogramu“, kaže Kleut.

Sa početkom setve se odugovlači jer je zemlja još suva, mada kako kaže Mileta Slankamenac iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije (IZOPS), neko je i počeo da seje na suvo, ko se snašao.

„Sredstva za isplatu subvencija su predviđena u budžetu, a zašto se ne isplaćuju – ne znamo. Ne znamo šta se dešava sa parama, ali mi mislimo da para nema. Koliko vidim ni stočarima nije isplaćeno po 100.000 dinara za prvotelke“, ističe Slankamenac.

On ističe da se ljudi snalaze za setvu kako znaju.

„Ovo nam je četvrta sušna godina, mnogi su u problemima, mada vidim na televiziji pričaju kako je za 12 odsto veća proizvodnja nego prošle godine koja je bila katastrofalna. Znači jeste katastrofa samo ne tolika kao prošle godine, šali se Slankamenac dodajući da ove jeseni neće biti posejano mnogo sertifikovanog semena.

I on se slaže da deluje da se ide ka tome da „ostanu dve, tri latifundije, po mogućnosti što više u stranom vlasništvu, a da se mali proizvođači podave“, zaključuje on.

Ministarstvo poljoprivrede na svom portalu ističe da je do sada u 2026. godini isplaćeno 84,8 milijardi dinara što je 82,5 odsto planiranih isplata za sve vrste podsticaja.

Kleut smatra da namera da se smanje direktna davanja, a povećaju drugi oblici podsticaja imaju za cilj da više novca dobijaju podobni.

„Na direktnim subvencijama po hektaru ne može ništa da se uzme, to ide automatski. Ali mogu da biraju ko dobija, na primer, povraćaj za kupovinu poljoprivrednih mašina. Poslednjih godina na konkursu možete da dobijete ako stigne potvrda iz mesnog odbora SNS da ste njihovi. Kažu nam to ljudi otvoreno, ako nemate tu potvrdu da ne dajemo džabe pare agencijama koje rade papirologiju za prijavu“, tvrdi Kleut.

On je rekao da poljoprivrednici više neće odgovarati ni na kakve pozive ministarstva, veće se dogovaraju da izađu na ulicu.