Evropska pravda o izborima u BiH: Ishod koji nije u korist budućnosti države, neuništivi Dodik i “treći entitet” HDZ-a – Svet

Šansu za to zemlji su pružili izbori održani 4. oktobra. U BiH su birana čak tri predsednika i dva potpredsednika, predsedavajući tri parlamenta, kao i više od 500 poslanika.

Već sam taj broj pokazuje koliko je politički sistem Bosne i Hercegovine složen i koliko ga je lako izbaciti iz ravnoteže, piše Evropska pravda.

Ovo se pre svega odnosi na Milorada Dodika i njegovu političku snagu – upravo zbog toga su se uoči izbora pojavile nade da će separatisti u srpskom entitetu (Republici Srpskoj) otići u prošlost, zajedno sa idejom o razbijanju jedinstvene BiH.

Obnovi sistema trebalo je da doprinese paket izmena izbornog zakonodavstva koji je ranije usvojen. Uvedena je biometrijska identifikacija birača putem očitavanja otisaka prstiju; svako biračko mesto opremljeno je digitalnim skenerima glasačkih listića i video-kamerama; uvedeni su elektronski birački spiskovi; otežana je mogućnost da stranke „trguju“ mestima u biračkim komisijama.

Ali da li je BiH uspela da iskoristi ovu priliku?

Toliko različiti predsednici

Dejtonskim sporazumom, koji je postavio temelje državnog sistema Bosne i Hercegovine, definisana su tri konstitutivna naroda: Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Oni koji im ne pripadaju svrstani su u kategoriju „ostalih“ i imaju značajna ograničenja u mogućnosti da biraju i budu birani.

Nasuprot tome, Bošnjaci, Srbi i Hrvati biraju po jednog člana Predsedništva BiH – svojevrsnog „kolektivnog predsednika“ zemlje.

Za mesto koje pripada bošnjačkom narodu borila su se četiri kandidata. Prema preliminarnim rezultatima, pobednik je Denis Bećirović, aktuelni član Predsedništva i kandidat koalicije „Ujedinjeni za državu BiH“ (UD BiH), koja okuplja 14 stranaka.

Ova politička snaga se u celini zalaže za građanski (probosanski) centrizam, proevropski je orijentisana i posvećena demokratskim institucijama – nasuprot etnonacionalističkom radikalizmu, piše Evropska pravda.

Ipak, koalicija je ideološki veoma heterogena, što će značajno otežati Bećirovićev rad.

Izbor člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda predstavljao je iznenađenje.

Pobedila je Darijana Filipović iz Hrvatske demokratske zajednice – sestrinske stranke istoimene partije iz susedne Hrvatske. Nju predvodi premijer Andrej Plenković, zbog čega bosanskohercegovački HDZ ima značajnu podršku hrvatskih vlasti.

Iako su u spoljnoj politici stavovi predsednika iz reda Bošnjaka i Hrvata slični u unutrašnjoj politici situacija je mnogo složenija.

BiH se danas sastoji od dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine, koju čine Bošnjaci i Hrvati, i Republike Srpske. Filipović ne odbacuje ideju o stvaranju trećeg, hrvatskog entiteta – što često otvara prostor za taktičke saveze Hrvata sa srpskim separatistima koje predvodi Dodik.

U tom pitanju nova predsednica je potpuna suprotnost svom prethodniku – lideru Demokratske fronte Željku Komšiću. On je podržavao odustajanje BiH od podele na konstitutivne i nekonstitutivne narode, što bi zahtevalo potpuno preuređenje njenog političkog sistema o čemu je Komšić govorio u intervjuu za Evropsku pravdu, ukazuje se.

Ipak, takav pristup i dalje nije naročito popularan u BiH.

„Očigledno je došlo do etničke homogenizacije. Rezultati pokazuju da ideja građanske države za sada nema široku podršku birača“, tako je Komšić prokomentarisao svoj poraz.

Neuništivi Dodik

Ipak, glavna pretnja opstanku BiH kao jedinstvene države nije toliko nastojanje Hrvata da dodatno ojačaju svoj ustavni položaj, koliko separatizam Republike Srpske.

U tom smislu od ključne je važnosti to što je za člana Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda ponovo izabrana Željka Cvijanović – predstavnica stranke „Dodikovog saveznika Vladimira Putina“ Milorada Dodika i njegova dugogodišnja saradnica.

Ona u potpunosti deli Dodikove stavove.

Između ostalog, Cvijanović podržava rusku agresiju na Ukrajinu, protivi se ulasku BiH u NATO, bila je u Beogradu na državnoj sahrani ratnog zločinca Ratka Mladića, podržava „prijateljstvo“ sa Rusijom i zagovara koncept „srpskog sveta“.

Formalno, međutim, nije protiv članstva BiH u Evropskoj uniji, ali u vezi s tim iznosi niz rezervi – čije bi ispunjavanje praktično onemogućilo pristupanje.

Reizbor Cvijanović znači da će rad ključnog ustavnog organa BiH i dalje biti praktično blokiran. Naime, sve odluke se tamo donose konsenzusom troje članova Predsedništva, a Dodikova taktika upravo se zasniva na blokiranju rada zajedničkih institucija BiH.

Sam Milorad Dodik, koji je ranije takođe bio član Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda, trenutno je šest i po godina udaljen od obavljanja političkih funkcija zbog ignorisanja odluka visokog predstavnika za BiH. Upravo zbog toga su ovi izbori predstavljali priliku da se oslabi njegov uticaj, što bi BiH moglo da otvori prostor za razvoj.

Ipak, Dodik, iako formalno nije učestvovao u izbornoj kampanji, zapravo je ostao njen najaktivniji akter u Republici Srpskoj. Njegova stranka uspela je da zadrži prvo mesto i u entitetskom parlamentu. Savez nezavisnih socijaldemokrata osvojio je 39 odsto glasova, što mu donosi 34 od ukupno 83 mandata – pet više nego što ta stranka trenutno ima.

Pet dana pre izbora Dodik je otputovao u Moskvu, gde se sastao sa Vladimirom Putinom. Zajedno su govorili o „nepravednom odnosu“ prema Srbima i njihovoj „diskreditaciji“, kao i o „zlu koje dolazi iz briselskih kancelarija“.

A na izbore u Republici Srpskoj stigla je čitava grupa ruskih „posmatrača“.

Reč „grupa“ ne deluje kao preterivanje – jer, kako pišu lokalni mediji, većina njih povezana je sa ruskom vojskom i obaveštajnim službama.

Indikativno je da se Dodik nakon izbora za pobedu zahvalio ne samo Putinu već i predsedniku SAD Donaldu Trampu. On je prošle godine ukinuo sankcije i samom Dodiku i članovima njegove porodice.

„Da nije bilo velike pobede Donalda Trampa… mi bismo danas verovatno bili politički mrtvi. Ali sada, zahvaljujući novim okolnostima, mi smo politički pobednici“, tvrdi on.

Pobeda na izborima 4. oktobra pokazuje da Dodik, uprkos sudskim ograničenjima, u potpunosti kontroliše situaciju u Republici Srpskoj. Istovremeno, ona mu omogućava da nastavi pritisak na centralnu vlast BiH. Dodik je već najavio da će Republika Srpska nastojati da formira zasebnu vojsku, graničnu policiju i obaveštajnu službu, kao i da samostalno prikuplja indirektne poreze.

Shodno tome, BiH će imati još manje izgleda da izađe iz sive zone.