Poljoprivrednici: Uvoznici i prerađivači drže monopol, država ih u tome podržava – Ekonomija

Poljoprivrednici tvrde da uvoznici i prerađivači monopolom nad tržištem drže cene neprihvatljivo niskim, a dogovor između onih koji otkupljuju poljoprivredne proizvode nazvali su kartelskim.

Sedam vojvođanskih udruženja poljoprivrednika izdalo je pre nekoliko dana saopštenje kojim poziva državu da reaguje na sušu i monopole koji određuju otkupne cene ili će izaći na veliki protest.

„Poslednja dešavanja na tržištu koja su nastavak kontinuiranog pljačkanja poljoprivrednih proizvođača koji se nalaze u nikad goroj poziciji, nakon otete pšenice po ceni od 20 dinara i nikakve reakcije države na nezapamćenu sušu koja već nekoliko godina uništava useve, tržišni karteli pokušavaju da otmu suncokret novog roda po ceni koja je daleko ispod cene u okruženju, a to je od 550 do 580 evra po toni bez PDV-a, dok je cena sirovog ulja na svetskom tržištu 1.200 dolara po toni. Uvoze meso sumnjivog porekla i obaraju cenu bikova na domaćem tržištu dok pritom sav repromaterijal koji pomenuti karteli i lobiji uvoze skače“, poručili su oni.

Inicijative poljoprivrednika poslednjih godina u glavni fokus stavljaju zamiranje poljoprivrede, odnosno problema koji čine bavljenje poljoprivredom neisplativim i neodrživim. Među glavnim problemima navode se upravo rekordno niske otkupne cene, a poljoprivrednici krive državu zbog neadekvatnog odgovora na ovaj problem.

„Mi nemamo normalno tržište, kakvo imaju poljoprivrednici u drugim zemljama, već je ono stalno opterećeno ozbiljno niskim cenama poljoprivrednih proizvoda i skupom proizvodnjom. Tu postoji institucija, antimonopolska komisija i tržišne inspekcije koje bi to trebalo da utvrđuju. Međutim, kao što znamo, institucije u ovoj zemlji ne rade svoj posao“ , kaže Mileta Slankamenac iz udruženja Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije.

Slankamenac je uporedio i cene u Srbiji i u okolnim zemljama, a za primer je uzeo cene suncokreta, za koji tvrdi da je u drugim zemljama skuplji za gotovo 100 evra po toni.

Saša Tomas – Ćapi, poljoprivrednik iz Udruženja poljoprivrednika Banatska crnica, tvrdi da država nema sluha za poljoprivrednike i da je državi u interesu da broj poljoprivrednika svede na minimum.

„Ovo je kontinuirano uništavanje poljoprivredne proizvodnje, odnosno nas poljoprivrednika, a svi ti krupni kapitalisti i veliki otkupljivači su usko povezani sa vlašću i njima je sve dozvoljeno zarad toga da vrate uslugu kada je to potrebno. A mi smo prepušteni njima na milost i nemilost“, ističe Tomas, koji dodaje i da „suncokret u Mađarskoj trenutno košta 82 dinara, dok je kod nas 40 dinara plus PDV“ kao i da je pitanje za ministarstvo zašto poljoprivrednici u Srbiji nemaju takve cene.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić se ipak ne slaže sa poljoprivrednicima, budući da je samo nedelju dana pre izjavio za RTS da je cena suncokreta dostigla 50 dinara, a za proteste poljoprivrednika rekao da je to „jedna manjina koja pokušava ovu situaciju da koristi za svoju političku promociju“.

Uz to, odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine je 24. avgusta usvojio paket preporuka za pomoć domaćim proizvođačima. U ove preporuke uključeno je i ukidanje obaveze za dokazivanje načina na koji su korišćene subvencije od 18.000 dinara po hektaru, odnosno omogućilo bi poljoprivrednicima da subvencije prime bez obaveza da prethodno pokažu račun onoga na šta su potrošili taj novac.

Iako ove subvencije predstavljaju značajnu olakšicu za poljoprivrednike, Tomas ukidanje računa za iste vidi kao način da se poljoprivrednici pacifikuju.

„Država je juče izašla sa jednom uredbom gde prvih 18.000 dinara koje smo dobili nećemo morati da pravdamo računima. Ali to sada nema smisla, jer mi smo sve račune već spremili, a potencijalnih 17.000 dinara (za seme) kojih nam je obećano ne znamo da li ćemo dobiti. Tražimo od države da nam uplati tih 17.000 dinara u septembru po hitnom postupku da bi prevazišli ovu krizu u kojoj smo trenutno. Jednostavno ne možemo više da živimo“, rekao je Tomas.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin smatra da je tržište neuređeno, kao i da je zakon o tržištu pojloprivrednih proizvoda u praksi neprimenjiv.

„Suncokret, recimo, ne trpi dugo lagerovanje i mora odmah da se kupi. Mi imamo četiri velike uljare u Srbiji, a slično se dešava i kod ostalih poljoprivrednih kultura, i tada se jedan ogroman broj poljoprivrednih proizvođača na tržištu suočava sa malim brojem otkupljivača. Tu dolazi do oligopolnog tržišta i otkupljivači tada prave, kako se uvrežilo u našoj terminologiji, kartelski dogovor i ulaze u ulogu onoga ko ucenjuje“, kaže Galetin, i dodaje da je potrebna reorganizacija tržišta tako da ono bude ravnopravno, jer poljoprivrednici, koji su trenutno u neravnorpavnom položaju, ne samo da nemaju mehanizme kontrole nad tržištem, već ne mogu ni da se zaštite.

Ipak, Mileta Slankamenac nije optimističan da će trenutne protestne note poljoprivrednika učiniti da institucije rade svoj posao, ali veruje da će doprineti tome da se šira javnost obavesti o problemima poljoprivrednika, za koje kaže da utiču na svakog građanina koji kupuje poljoprivredne proizvode u bilo kom obliku.

„Naše udruženje je još prvog dana stalo uz studentski pokret. Ono što traže studenti je i naše geslo, a to je da prorade institucije. Uvek će biti problema, ali ovako velikih neće. Svaki tržišni inspektor, svaka institucija ima nezavisnost o svom radu, makar bi tako trebalo biti po zakonu. To kod nas ne funkcioniše, i potupno je jasno kako mislimo da se rešava ovaj problem, a ovaj problem se rešava na izborima“, kaže Slankamenac.