Zašto vakcina protiv ambrozije (imunoterapija) nije lako dostupna svim pacijentima? – Društvo

Osim standardne terapije antihistaminicima, stručnjaci kažu da je sve veća potreba pacijenata za lečenjem alergenskom imunoterapijom. Međutim, ona nije baš svima lako dostupna. Nju ne možete preuzeti u apotekama. Reč je o vakcinama i kapima koje proizvodi Institut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” za koje postoji procedura.

Predsednica nacionalnog udruženja “Alergija i ja” Snežana Šundić Vargić kaže za Danas da u Srbiji ne postoji javno dostupan podatak o broju pacijenata koji primaju alergen-specifičnu imunoterapiju, ali da iskustva njihovih članova uglavnom ukazuju da ona značajno smanjenje simptome i potrebe za lekovima.

“Alergen-specifičnu imunoerapiju, nakon pregleda i alergoloških testiranja, uvodi alergolog, a prema informacijama pacijenata, preuzimanje terapije je centralizovano u Klinici za alergologiju i imunologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, što predstavlja veliki problem osobama iz udaljenih krajeva”, navodi naša sagovornica.

Imunoterapija se koristi od tri do pet godina, a problem je što pacijenti moraju na svake dve, tri nedelje da dolaze na kliniku po svoju dozu. Iz Klinike za alergologiju i imunologiju, do zaključenja ovog teksta, nismo dobili odgovore u vezi sa tim.

S druge strane, iz Instituta za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” tvrde za Danas da alergenska imunoterapija koju proizvode nije namenjena isključivo pacijentima Klinike za alergologiju i imunologiju UKCS te da i pacijenti drugih ustanova mogu da je preuzmu na “Torlaku”, a šalju je i poštom na kućnu adresu.

“Preparati se izdaju na osnovu lekarskog izveštaja/recepta. Pacijent, bez obzira na na mesto prebivališta i zdravstvenu ustanovu u kojoj se leči, može ostvariti mogućnost terapije proizvedene u Institutu. Kao dodatnu mogućnost, u periodu od početka oktobra do kraja maja, terapiju je moguće poslati i na kućnu adresu pacijenta, što je posebno značajno za pacijente koji zbog mesta stanovanja nisu u mogućnosti da lično dolaze u Institut. Na ovaj način nastojimo da terapija bude dostupnija pacijentima iz cele Srbije. Alergenska imunoterapije se ne preuzima u apoteci na način na koji se izdaju standardni lekovi. Preparati se izdaju kroz ustanove odnosno ordinacije koje se bave alergološkom dijagnostikom i terapijom ili pacijent uz izveštaj/recept lekara može doći lično u Institut i preuzeti propisanu terapiju”, navode iz Instituta “Torlak”.

“Torlak” godišnje proizvede više od 20.000 doza alergenske imunoterapije i taj broj se iz godine u godinu povećava što je, kažu, posledica sve većeg broja pacijenata koji im se javljaju za primenu ove terapije. Inače, alergen-specifična imunoterapija propisuje se onim pacijentima koji više ne mogu alergijske tegobe da kontrolišu lekovima iz apoteke.

Sama procedura lečenja imunoterapijom, kako kažu, počinje alergološkim pregledom i odgovarajućom dijagnostikom, na osnovu koje se utvrđuje na koje alergene je pacijent senzibilisan i procenjuje da li postoji indikacija za primenu alergenske imunoterapije.

“Nakon odluke alergologa da je ovaj vid terapije odgovarajući za pacijenta, u Institutu za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” se na osnovu lekarskog izveštaja/recepta priprema propisana terapija. Ona se izrađuje prema alergenskom profilu pacijenta. U zavisnosti od alergena i preporuke lekara, terapije može biti subkutana (u vidu injekcije) ili sublingvalna (u vidu kapi koje se primenjuju ispod jezika). Kod subkutane imunoterapije primena se obavlja u ustanovama specijalizovanim za alergološku dijagnostiku i terapiju, uz nadzor lekara”, objašnjavaju u Institutu “Torlak”.

Na šta su građani Srbije najviše alergični?

Odgovarajući na pitanje na šta su građani Srbije najviše alergični iz Instituta “Torlak” kažu da se među značajnim uzročnicima respiratornih alergija izdvajaju poleni trava, poleni drveća, poleni korova (posebno ambrozija), kao i grinje iz kućne prašine.

“Od pojedinačnih alergena kao najčešći senzibilizator u testiranoj populaciji izdvaja se polen ambrozije, koji ubedljivo drži prvo mesto čitavu deceniju unazad”, dodaju iz “Torlaka”.

Dok je za ostale biljne vrste koje donose alergiju kritična koncentracija 30 polenovih zrna po kubnom metru vazduha, ambrozija i ovde ispoljava svoju moć. Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd navode da ambrozija ima mnogo veći alergeni potencijal, te da je dovoljna upola manja koncentracija polena (15 zrna po kubnom metru) da ljude pogodi veoma intenzivna polenska groznica.

“Česti napadi rafalnog kijanja, peckanje očiju i curenje nosa nisu jedine posledice: ukoliko se ne leči antihistaminicima, internazalnim kortikosteroidima (po preporuci lekara), može doći i do otežanog disanja, kašlja, glavobolje, nesanice, a u najtežim slučajevima i do astme”, ističu iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Kako se ponašati kad je količina polena ambrozije u porastu?

– izbegavajte odlazak u prirodu za vreme sunčanog i vetrovitog vremena,

– za odlazak u prirodu izaberite dan posle kiše jer su tada koncentracije polena u vazduhu najniže,

– nakon boravka na otvorenom prostoru operite ruke, istuširajte se, operite kosu i presvucite odeću, jer tako sprečavata unošenje polena u prostor u kome boravite,

– ne sušite veš napolju u vreme visokih koncentracija polena (od 10 do 18 časova),

– prekrijte krevet i zatvorite prozore u vrijeme najveće polinacije,

– nosite naočare za sunce i šešire tokom dana,

– redovno četkajte i perite kućne ljubimce jer oni takođe skupljaju polen,

– zatvorite i klimatizujte prostorije u kojima boravite u kritičnom periodu

– redovito održavajte svoje dvoripta i okućnice,

– izbegavajte šetnju pored i kroz površine obrasle u korov,

– posetite lekara i poštujte njegovu terapiju,

– ne ignorišite ovu opaku biljku već je iščupajte ili pozovite nadležne institucije.