Ovacije za “Crnu trubu” i “17”, masterklas Farhadija, monografiju o dve decenije crnogorske kinematografije (2006–2026)”: Na 39. Festivalu Herceg Novi – Kultura

„Crna truba“ je posle svetske premijere na Biškek International Film Festivalu u Kirgistanu, regionalne premijere na ovogodišnjoj Puli, nedavno i na Festivalu mediteranskog i evropskog filma u Trebinju, na Hercegnovskom festivalu imala nacionalnu premijeru.

Ovaj triler sa Momčilom Otaševićem i Markom Janketićem u glavnim ulogama, koji kroz crni humor i elemente porodične drame prati povratak uspešnog pisca Maksima Grahovca u rodno Grahovo, snimljen je u crnogorsko – srpskoj koprodukciji.

Kako je na današnjoj konferenciji za novinare izjavio reditelj Bojan Stijović, prve reakcije publike na film bile su pozitivne.

– U filmu „Crna truba“ kao da čovek ne bi radio uvek ono što je ispravno, nego ono što u datom trenutku može biti izvršeno. Dakle, sa tim je uklopljena i moralna krivica. Posebno je važan trenutak kada principi prestaju da budu apstraktni i kada za njih čovek mora da plati određenu cenu.

Ja sam uvek bio fasciniran kako ljudi mogu da se nađu u situaciji u kojoj ono što je bilo nekako kontrolisano više nije pod kontrolom. Mislim da će biti fascinacija i nekim drugim stvarima. To je jedan fenomen koji mene interesuje – rekao je reditelj.

Na pitanje zbog čega je upravo ovu temu odabrao za svoj prvi film, Stijović govori o saradnji sa scenaristom Stefanom Boškovićem i zajedničkom razvijanju priče.

– To je srećna okolnost sa Stefanom, a on se ponaša kao da imate scenaristu sa kojim možete da delite istu viziju i da onda on to sve stavlja u scenario. Ima sve to nekako u samom scenariju, onda je, naravno, ta vizija koju sam ja imao i hteo da stvorim u filmu postala verodostojna, organska i nekako stalna, posle sa mogućnošću da se nadograđuje.

Za Momčila Otaševića koji igra glavnog junaka, pisca Maksima koji se posle niza godina vraća u rodni kraj, u njegovom liku je posebno zanimljiva granica između fikcije i stvarnosti.

– Ja živim u Zagrebu, pa se vraćam Crnoj Gori. Maksim se vraća na početku iz Zagreba. Maksim je razveden, ja sam razveden. Maksim ide kući, ja stalno idem kući – rekao je Otašević, navodeći da je tokom rada na ulozi prepoznavao određene dodirne tačke između sebe i lika.

– U suštini, fikcija kojom se Maksim bavi, na kraju se njemu obija o glavu. I to je bilo meni nekakav kod, nekakav početak i neka iskra koja me je terala da idem do kraja. Mislim da se Maksim na kraju sreo sa sobom – rekao je Otašević.

Marka Janketića smo videli u ulozi Nika, Maksimovog brata, a kako je izjavio o filmu, bio je iznenađen prvim utiskom nakon gledanja.

– I ja sam zajedno sa publikom na Kanli Kuli prvi put sinoć gledao film, sa punom pažnjom, i moram da primetim nešto što je jako važno za crnogorski film. Mislim da su Crna Gora i region dobili jednog reditelja koji je uspostavio svoj autentični rediteljski rukopis već u prvom filmu – rekao je Janketić.

Prema njegovim rečima, ovaj film govori o različitim životnim putevima dva brata, i njihovom složenom odnosu.

– Jedan je ostao na selu, oženio se ženom koja je takođe iz urbane sredine došla u ruralnu sredinu i imaju sina koji ima zdravstvenih problema. Između njih postoji tenzija, kao i određena zavist sredine prema uspešnim ljudima koji su otišli i napravili nešto u životu. Maksim se nakon godina provedenih vani vraća, i pokazaće se da njihova međusobna povezanost, uprkos okolnostima u kojima se nalaze – istakao je Janketić.

Stefan Bošković je i koproducent „Crne trube“, a pojavljuje se i u liku ministra, i kako je izjavio, u radu na filmu bio je uključen mnogo dublje nego što je to uobičajeno kada je reč o scenarističkom poslu.

– Krenuli smo od filma, pa sam uporedo pisao roman. To su dva dela koja pripadaju različitim medijima – rekao je Bošković.
– Za sam proces rada i za ovu priču bilo mi je važno i to što smo Bojan i ja dugogodišnji prijatelji. On zna mnogo o mom životu i bilo mi je bitno da se neke stvari urade baš tako – kazao je Bošković.

Kosara Mitić: Kad si i dete i odrastao

Tinejdžerska drama „17“ makedonske rediteljke Kosare Mitić, takođe snimljena kao manjinska srpska koprodukcija, imala je svetsku premijeru u Berlinu u okviru novoustanovljene takmičarske selekcije „Berlinale Perspectives“ namenjene debitantskim ostvarenjima.

Na nedavno završenom 32. Sarajevo Film Festivalu osvojila je čak četiri nagrade – Specijalnu nagradu za promovisanje rodne ravnopravnosti, Cineuropa nagradu, UniCredit nagrada publike za najbolji igrani film, dok je Eva Kostić dobila nagradu Srce Sarajeva za najbolju glumicu.

Kako je izjavila rediteljka, povod za film „17“ bila je novinska vest iz 2017. o slučaju mlade žene koja je bacila bebu, dok okolina, prema onome što je tada pročitala, nije znala kroz šta ona prolazi. Za nju taj slučaj nije bio samo priča o pojedincu, već prije svega o širem društvenom problemu.

– To mi je bilo nekako više neka kolektivna nesvjesnost, kolektivni pad, nego lična nastrojenost. Kako sam ulazila dublje u razvoj scenarija i pripremu filma, nailazila sam na brojne slične priče mladih žena koje su se našle u teškim okolnostima. Zbog toga mi ono što je u početku delovalo gotovo neverovatno, više nije izgledalo tako.

Posebno položaj mladih žena i tinejdžerki, koje često nemaju dovoljno prostora i podrške da govore o nasilju. Mislim da institucije ne štite dovoljno tako mlade devojke, a one ne osećaju dovoljno slobode da pričaju da su odrasle. I nemaju podršku za seksualno nasilje koje su preživele, i sve druge vrste nasilja – smatra Mitić.

Posebno je teško kada se od 17 -godišnjaka očekuje odgovornost za situacije koje prevazilaze njihove mogućnosti.

– Mislim da je adolescencija onaj period kad si sa 17 godina još dete, ali si već i odrastao, i kao da se traži neka odgovornost možda više nego što možeš da imaš. Upravo je zbog toga bilo izazovno izgraditi likove i pokazati kako se mladi ljudi nose sa velikim traumama – izjavila je Mitić.

Prema rečima glumice Eve Kostić, pripremi za lik i teme kojima se bavi su dosta detaljno radili pre nego što su počeli da snimaju.

– Ove teme nam možda nisu bile privatno bliske u smislu da smo mi proživeli tako nešto, ali su bile bliske zato što svaki dan gledamo vesti i slušamo od drugih, od naše generacije, malo mlađih ili malo starijih, tako da to nije bilo ništa nerealno.

Najvažaniji deo priče je to što ljudi prihvataju određene obrasce ponašanja, pa i agresivnost i nasilje kao nešto što je normalno i više im se ne suprotstavljaju, a to nije normalno – rekla je Kostić.

O privikavanju na nasilje, nemoći autoriteta, roditelja i okruženja, govorili su i glumci Martina Danilovska i Petar Manić, ali i o značaju empatije među i zajednišva koji se u filmu pojavljuju kao važan način suočavanja sa teškim okolnostima.

Veliki Ašgar Farhadi

Dvostruki iranski oskarovac Ašgar Farhadi, ekskluzivni gost 39. Festivala Herceg Novi, posle predstavljanja publici na tvrđavi Forte Mare, na projekciji svog najnovijeg filma „Paralelne priče“ kada mu je uručena Počasna povelja za izuzetan doprinos savremenoj kinematografiji, ponovo je izazvao oduševljenje i aplauze.

Jedan od najvažnijih i najnagrađivanijih filmskih autora današnjice održao je masterklas u okviru industrijskog programa Montenegro Film Rendezvous koji organizuje Filmski centar Crne Gore.

U sali hotela Lazure ispunjene do poslednjeg mesta, sa Farhadijem je vodio razgovor Vuk Perović, filmski kritičar i selektor takmičarskog programa dugometražnog igranog filma na Festivalu Herceg Novi.

Kapitalno delo

Promocija monografije „Suvereni pogled: Dvije decenije crnogorske kinematografije (2006–2026)“, održana u Kući Ive Andrića, okupila je brojne filmofile i predstavnike struke.

Ovo kapitalno delo objavio je Filmski centar Crne Gore povodom 20 godina od obnove nezavisnosti Crne Gore, i kako je istaknuto, predstavlja prvi celovit pregled razvoja crnogorskog filma u ovom periodu.

O njegovom značaju govorili su urednica monografije dr Sanja Jovanović, novinarka i kritičarka Marija Ivanović Nikačević, kulturna menadžerka Darja Šuković, filmska kritičarka Maja Bogojević, pisac i scenarista Stefan Bošković, kritičar i selektor Vuk Perović kao i grafički urednik monografije Nikola Latković, a moderatorka razgovora bila je Milena Zajović, selektorka festivala Cinehill.