Genetičarka za N1 BiH: Genetika ruši mit da samo sin nastavlja lozu, „čisto poreklo“ nema naučno uporište – Život

Kako je navela, poreklo i identitet nisu ista stvar. Genetika može da pomogne u utvrđivanju porekla naših predaka i krvnog srodstva, ali identitet oblikuju brojni faktori, među kojima su porodica, kultura, jezik i običaji.

„Moramo da napravimo jednu veoma važnu razliku između porekla i identiteta, jer poreklo je jedno, a identitet je drugo“, rekla je Zorlak Hujdurović za N1 BiH.

Ljudi su genetski veoma slični

Kada je reč o razlikama među ljudima, genetičarka je objasnila da se čitava ljudska populacija razlikuje u veoma malom delu genoma.

„Mi smo slični 99,9 odsto“, rekla je, uz napomenu da preostalih 0,1 odsto može da bude veoma značajno u medicini, posebno kada se proučavaju retke bolesti, onkologija, dijagnostika i izbor terapije.

Upravo zbog toga genetske razlike imaju veliki značaj za medicinu, ali njihovo korišćenje za stvaranje podela među ljudima nema naučno opravdanje.

Nema „čistog“ porekla

Govoreći o Bosni i Hercegovini i Zapadnom Balkanu, Zorlak Hujdurović ukazala je i na istoriju migracija stanovništva.

„Mi nismo bili zatvorena populacija. Mi smo populacija koja se kroz istoriju kretala, mešala i naseljavala druga područja“, objasnila je.

Zbog toga, kako navodi, ideja o jednoj potpuno „čistoj“ populaciji nema osnovu u genetici. Stanovništvo Balkana vekovima je bilo izloženo migracijama, doseljavanjima i mešanju različitih populacija.

Genetika zato ne može da potvrdi tvrdnje o „čistom poreklu“ ili genetskoj superiornosti određenog naroda.

„Genetska informacija ne može da se koristi u smislu neke čiste, superiornije populacije“, rekla je genetičarka.

Ko zapravo nastavlja lozu?

Jedan od zanimljivijih delova razgovora odnosio se na često ponavljanu tvrdnju da sin nastavlja porodičnu lozu, dok se preko ćerke prezime i „loza“ gube.

Sa stanovišta genetike, takvo objašnjenje nije tačno. Prilikom nastanka deteta majka i otac daju po polovinu njegovog genetskog materijala. Zbog toga se ne može reći da samo sin nastavlja lozu.

Postoji, međutim, važna posebnost kada je reč o mitohondrijalnoj DNK.

Mitohondrijalnu DNK imaju i muškarci i žene, ali se ona prenosi samo preko majke. Majka je prenosi i sinovima i ćerkama, dok je dalje mogu preneti samo ćerke.

Zbog toga, kada se prati upravo ova specifična genetska linija, ne može se reći da je sin taj koji „nastavlja“ majčinu lozu. U tom smislu, neprekinutu liniju mitohondrijalne DNK nastavljaju ćerke.

Istovremeno, postoji i drugačiji obrazac nasleđivanja. Y hromozom prenose muškarci sa oca na sina, pa se upravo preko njega može pratiti određena muška linija porekla.

To, međutim, ne znači da jedan pol „nastavlja lozu“ u celini. Reč je o različitim delovima genetskog nasleđa koji se prenose na različite načine.

Zbog toga genetika zapravo daje mnogo složeniju sliku porekla od one koju nude tradicionalne predstave o tome ko „nastavlja porodicu“.