Smeč u rašlje
Beše to u jesen 1996. godine, ali nije zgoreg prvo objasniti kontekst. Budući da sam bio u odeljenju društvenog smera Prve beogradske gimnazije – što će reći da je odnos devojaka i momaka bio 33:6 – igrao sam školske turnire u svim sportovima. Iako bez mogućnosti odabira, što znači da smo uvek imali par “rupa” u postavi, nismo bili loši, a posebno su nam se basketaške sposobnosti izoštrile jer nas je nastavnica uglavnom ostavljala na miru sa jedne strane sale dok se na drugoj bavila unapređivanjem fizičkih sposobnosti ženske većine.
