Vučićeva himera – Lični stavovi

Himera je organizam sa dva ili više genotipova, odnosno biće sa višestrukim DNK profilom. Baš kao SNS. Tu ima i crnih i crvenih i žutih i radikalsko plavih i zavetno šućmurastih i ćaci bezbojnih. Po potrebi.

Kadrovski, politički, ideološki bućkuriš u koji se brzo udavi svaki pokušaj logične analize ili intelektualne operacije. Kao živi pesak, kao da udarate u žele, tako je sa beskičmenjacima koji svojom mekoćom i nematodnim svojstvima za adaptaciju amortizuju svaki udarac, bilo moralni , bilo fizički.

Ko ako ne AV-himera može unutar istog ćelijskog zida da ugura Zoranu Mihajlović i Vjericu Radetu, Nenada Krstića i Vladimira Đukanovića, Jelenu Milić i Borisa Bratinu, Vučićevića i Bebu, Šutanovca i Šešelja, Čomićku i Vulina? Sada kada im se smeši jedna druga vrsta ćelije svi su u istom streljaćkom stroju i pucaju na sve što se mrda, ne biraju municiju, ne prezaju ni od čega.

Svako sa svojim alelom mutiran blizinom radioaktivnog gospodara trudi se da neutrališe napadača iz iste vrste, istog roda, iste familije. Ako ste za EU seciraće vas Čomićka, ako ste za Rusiju odvezaće Šešelja, ako ste ratni veteran tu su penzionisani generali i karikature sa smešnim sakoima, ako ste student tu su gazdine patrolne šape sa indeksima uvek spremne za akciju.

Sve nabrojano čini anatomiju himere-čudovišta, drugo značenje ove ključne reči. Himera je monstrum sa glavom lava, telom koze, dok je pozadi zmija (aždaja). Baš kao SNS. Istureni dao glumi lavove, strašne, hrabre, gladne. Oni neopterećeni skrupulama, bez moralnih inhibicija, služe da kao kerberi prime prvi udarac namenjen gazdi, kao topovsko meso bez roka trajanja, konzervirano, bezukusno.

U zlatnoj sredini su koze, prepoznatljive su i po govoru i po izgledu i po karakteru. To je srednji sloj naprednjačke aristokratije koji se ne eksponira, ušuškan u privilegovanoj anonimnosti u kojoj se bogati, rapidno menja svoj socijalni, obrazovni i profesionalni status, ali opet, van svetlosti reflektora, ispod radara. Skloni promenama gospodara, uverenja i dresova, oni su nevidiljivi u lancu komandovanja, pravi politički diverzanti, specijalci, kao noseći stubovi velelepne građevine, ne vidiš ih, ali se bez njih ne može.

A na repu su zmije! Donji sloj naprednjačkog taloga. Puni otrova, koncentrisane mržnje, dresirani da preziru i po potrebi biju ili ubiju gazdine protivnike. Pauperizovani mazohisti, u stalnoj potrebi za pogrešnim vođama, vođeni bolesnim ulizijama, hipnotisani perfidnom propagandom koja podstiče i opravdava njihove mane, pojačava njihove komplekse, instrumentalizuje njihove frustracije.

Himera je iluzija, baš kao Vučićeva misija. Neostvariva je njegova želja da bude najznačajnija istorijska ličnost u modernoj istoriji Srbije. Neostvariva je njegova želja da Srbistan odvede u EU.

Neostvariva je njegova želja da od skupog napravi vredno, da od blještavog napravi skupo, od prostitucije pravilo, od nedoučenih ljigavaca akademike, od šmiraša bardove, od crnokošuljaša gardu. On cedi zadnje kapi infuzije hipnotika i halucinogena, ta kombinacija proizvela je da prividni luksuz ljudi shvate kao nagradu za zatvorene oči, pognutu glavu i isključeni mozak. Buđenje će biti dramatično, ali neizbežno.

Završena je era himera.

Oktobar je dobar mesec za nove početke.

Studenti pobeđuju!

Autor je novinar i lekar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.