Psi prepoznaju naše emocije mnogo bolje nego što mislimo – jednu posebno dobro – Život

Šta su naučnici istraživali?

Za studiju, nedavno objavljenu u časopisu iScience, naučnici su ispitali mozak pasa koristeći MRI skenere dok su životinje gledale fotografije ljudskih lica koja prikazuju različite emocije. Rezultati su impresivni – psi ne samo da mogu da razlikuju pozitivna i negativna osećanja, već u nekim slučajevima čak razlikuju i razne negativne emocije!

U prvom krugu testiranja, osam pasa je gledalo slike srećnih i neutralnih lica. Rezultati su pokazali da su srećna lica aktivirala upravo onaj deo mozga koji reaguje i na nagrade poput poslastica ili maženja. Psi povezuju naše osmehe sa nečim pozitivnim, piše Miss7.

Koje emocije psi mogu da razlikuju, a koje ne?

Stvari su postale još zanimljivije u drugom eksperimentu. Dvanaest pasa je posmatralo fotografije ljudi koji pokazuju radost, tugu, bes ili strah. Naučnici su otkrili da su određeni regioni mozga – temporalni režanj i kaudatno jedro – aktivirani isključivo srećnim licima.

Kada su naučnici analizirali ukupnu aktivnost mozga, pronašli su različite obrasce za različite negativne emocije. Psi su mogli jasno da razlikuju strah od drugih negativnih emocija poput besa i tuge. Međutim, na snimcima mozga nisu bile vidljive razlike između besa i tuge. Razlog za to bi mogao biti evolutivni: strah igra posebnu ulogu kod pasa jer može da signalizira potencijalnu pretnju. Odmah stavlja psa u stanje visoke pripravnosti, podstičući ga da traži izvor straha na ljudskom licu.

„Koliko nam je poznato, ovo je prvi dokaz da psi mogu da razlikuju lica koja izražavaju dve slične emocije“, rekla je autorka studije Laura Kuaja sa Univerziteta u Beču za Vašington post.

Kako je sprovedeno istraživanje i zašto je ono važno?

Jedinstveni aspekt ovog istraživanja je to što su svi psi koji su u njemu učestvovali bili kućni ljubimci iz domova punih ljubavi, a ne laboratorijske životinje. Psi su bili posebno obučeni da ostanu budni i mirni tokom snimanja magnetnom rezonancom, uz primenu isključivo pozitivnog potkrepljenja – konkretno, poslastica i pohvala.

To predstavlja značajnu etičku razliku u odnosu na prethodna istraživanja na životinjama, tokom kojih su one često bile sedirane ili fizički ograničene u kretanju. Istraživači naglašavaju da je dobrobit pasa bila prioritet i da je učešće bilo dobrovoljno.

Taj aspekt je ključan i za samo istraživanje: budući da su kućni ljubimci, psi su već bili upoznati sa različitim ljudskim izrazima lica. Pored toga, obuka zasnovana na pozitivnom potkrepljenju osigurala je da rezultati snimanja mozga ne budu iskrivljeni uticajem drugih emocija, poput straha koji se često javlja zbog skučenog prostora unutar skenera za magnetnu rezonancu.

Šta ova studija ne pokazuje?

Naravno, nije sve savršeno. Sami naučnici ističu da njihovi rezultati ne dokazuju da psi osećaju emocije na isti način kao ljudi – oni ih mogu samo razlikovati. Moždana aktivnost pokazuje da psi prepoznaju različite izraze lica, ali ne nužno i da razumeju emocije koje se iza njih kriju na način na koji to čine ljudi.

Još jedna važna napomena: studija je sprovedena prvenstveno na border kolijima, rasi koja se smatra izuzetno inteligentnom. To ograničava mogućnost generalizacije ovih nalaza. Da li bi psi drugih rasa reagovali na isti način? To ostaje otvoreno pitanje.

Pored toga, psi u ovoj studiji videli su samo fotografije. U stvarnom životu, vaš četvoronožni prijatelj takođe opaža vaš govor tela, glas, pa čak i hemijske signale putem svog izuzetno razvijenog čula mirisa.