Nesvrstani u Beogradu: Vučić prva violina, kao da je lično utemeljio tu politiku – Politika

Beograd, koji navodno “sprovodi” politiku nesvrstanosti i neutralnosti, sa svakom državom ima kuću problema koje nije u stanju da reši, kaže bivši diplomata Srećko Đukić, povodom Komemorativnog sastanka na visokom nivou posvećenom obeležavanju 65-godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja u Beogradu.

Okupljanje gostiju počelo je u ponedeljak, dok je glavni sastanak na visokom nivou u utorak 1. septembra u Palati Srbija, budući da je prva konferencija Pokreta nesvrstanih održana baš tog datuma 1961. u, tada zgradi Saveznog izvršnog veća, današnjoj Palati Srbija.

Ovim povodom, kako prenose mediji, u Beograd dolaze delegacije iz više od 30 zemalja i visoki predstavnici „istorijskog jezgraˮ učesnica prve konferencije kao i predstavnici aktuelne Trojke Pokreta – Azerbejdžana, Ugande i Uzbekistana.

Iz Vlade Srbije poručuju da će ovo biti prilika za podsećanje na istorijski doprinos zemalja osnivača Pokreta, ali i za razmatranje njegovog trajnog nasleđa u uslovima složenog i dinamičnog međunarodnog okruženja. Uz to je i prilika da se sagleda istorijsko nasleđe Beogradske konferencije i potvrdi zajednička privrženost Povelji Ujedinjenih nacija, međunarodnom pravu i duhu multilateralizma u kontekstu rešavanja globalnih izazova.

Iz Vlade podsećaju da je prošle godine doneta odluka da se 1. septembar obeležava kao Dan nesvrstanih.

Kako se dodaje, od prvog beogradskog samita do danas svet se promenio, ali da vrednost osnovnih principa Pokreta nesvrstanih – miroljubiva koegzistencija, suverenitet i teritorijalni integritet, ravnopravnost država, poštovanje međunarodnog prava i saradnja, prevazilazi kontekst istorijskog trenutka u kojem su ovi principi formulisani.

Đukić pak smatra da Dan nesvrstanosti u Beogradu, gde je opet prva violina Vučić svedoči jadu i bedi srpske diplomatije, odnosno njenom dvoličju.

– S jedne strane “srpske figure” hoće da se kite perjem Pokreta nesvrstanih zemalja, s druge strane ni jednom rečju ne spominju slavnu istoriju toga pokreta, Jugoslaviju, Egipat, Indiju, Indoneziju, velikane pokreta Tota, Nasera, Nehrua, Sukarna – kaže on.

I konstatuje da je prema današnjoj srpskoj spoljnoj politici nesvrstavanje utemeljio niko drugi nego Aleksandar Vučić, te da je država koja nije sposobna da prizna istorijske istine osuđena na neuspeh i sedenje u zadnjoj klupi.

– Uostalom, ovaj pokret ne pripada samo Srbiji nego svim bivšim jugoslovenskim republikama i sa njima treba deliti i nesvrstano nasleđe, kao mesto, kao povod, za produbljavanje saradnje i poštovanja zajedničke prošlosti. Međutim, sva razumna i racionalna politička rešenja nerealno je očekivati od današnje Srbije – navodi on.

Đukić zaključuje da Srbija svojom megalomanskom imperijalnom politikom i antievropskim putem, produkuje okruženje koje joj apsolutno nije naklonjeno i nema poverenja u Beograd, koji navodno “sprovodi” politiku nesvrstanosti i neutralnosti, a sa svakom državom ima kuću problema koje nije u stanju da reši jer ih rešava sa pozicije dominacije.

U utorak, uoči glavnog dana za sastanak delegacija nekadašnjeg pokreta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i ministar spoljnih poslova Marko Đurić imali su niz razgovora sa zvaničnicima zemalja koje su prihvatile poziv.

Vučić se sastao sa potpredsednicom Ugande Džesikom Alupo, koja je Beograd stigla kao izaslanica predsednika Joverija Kagute Musevenija, aktuelnog predsedavajućeg Pokreta nesvrstanih.

Predsednik Srbije se sastao i sa predsednikom Autonomne oblasti Zanzibar Ujedinjene Republike Tanzanije Huseinom Ali Mvinjijem, predsednicom Vlade Mozambika Marijom Benvindom Levi, prvim potpredsednikom Senata Uzbekistana Sodikom Safojevom, kao i sa predsednicom Parlamenta Alžira Halidom Bufedeš.

Prema najavama medija, među gostima biće predsednik Gane Džon Dramani Mahama, predsednik Somalije dr Hasan Šeik Mohamud, kao i Halida Bufedeš koja je 28. jula postala prva žena u istoriji Alžira izabrana za predsednicu Narodne nacionalne skupštine.

Za razliku od pre pet godina, kada se u Beogradu obeležavala šezdesetogodišnjica Pokreta i kada je gost bio predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, sada dolazi Sahiba Gafarova, predsednica parlamenta Azerbejdžana.

Najavljen je i premijer Kameruna Žozef Dion Ngute, premijerka Mozambika Marija Benvinda Levi, potpredsednici vlada Kambodže i Demokratske Republike Kongo, zamenik predsednika Senata Uzbekistana, kao i brojni ministri, specijalni izaslanici i visoke delegacije.

Biće tu i ministri spoljnih poslova Angole, Burundija, Gvineje Bisao, Malija i Sudana, dok će u delegacijama koje predvode predsednici i premijeri biti i šefovi diplomatija Gane, Somalije, Tanzanije i Kameruna.

Ministarske delegacije šalju i Indija, Zimbabve, Namibija, Liban, Sao Tome i Prinsipe. U Beograd stiže i specijalni izaslanik predsednika Kube, kao i visoke delegacije Indonezije, Egipta, Saudijske Arabije, Šri Lanke, Tunisa, Nepala, Etiopije i drugih zemalja.

Za goste se sprema i poseban program tokom kojeg će moći da upoznaju Beograd, kao i pripremu glavnog grada za izložbu Ekspo.