Obećanja i blokade: Bilans rada vlade BiH – Svet

Kada je krajem 2022. i početkom 2023. godine formirana nova vlast na državnom nivou u Bosni i Hercegovini, najavljivana je nova era: brzi dogovori, odustajanje od blokada, fokus na ekonomiju i istorijski iskorak prema Evropskoj uniji. Pred nove izbore 2026. osvrćemo se – šta je od obećanja ispunjeno, a šta je ostalo blokirano u političkim rovovima?

1. EU put: Istorijski zeleni signal, pa naglo kočenje

Savet ministara BiH zabeležio je svoj najveći politički uspeh u martu 2024. godine, kada je Evropski savet dao zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora sa BiH. Tome je prethodilo usvajanje nekoliko važnih dokumenata, poput Zakona o sprečavanju pranja novca i Zakona o sukobu interesa. Međutim, početni entuzijazam ubrzo je zamenila nova blokada. Pregovarački okvir još nije usvojen, ime glavnog pregovarača nije usaglašeno, a ključni reformski uslovi Evropske komisije ponovo su na čekanju.

2. Plan rasta: Izgubljeni EU milioni zbog unutrašnjih blokada

Obrazlažući evropske reforme, vlasti su obećavale brz pristup fondovima EU iz Plana rasta za Zapadni Balkan, teškima oko milijardu evra. Ipak, BiH je ostala jedina zemlja u regionu koja nije na vreme poslala potpunu Reformsku agendu.

Zbog političkih sukoba oko nadležnosti i izostanka reformi, usaglašavanje je propalo, pa je BiH već nepovratno izgubila 108 miliona eura, dok joj je daljnji višemilionski iznos iz Plana rasta ozbiljno ugrožen.

3. Pravosuđe i borba protiv korupcije: Blokirane reforme i selektivna pravda

Iako je usvajanje izmena Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom veću (VSTV) najavljivano kao ključni reformski iskorak, suštinska reforma pravosuđa ostala je blokirana prvenstveno zbog nemogućnosti dogovora o Zakonu o sudovima BiH i sedištu Apelacionog odeljenja.

Paralelno s tim, vladavinu prava potkopava i hronično odsustvo rezultata u borbi protiv visoke korupcije, ali i pasivan odnos Tužilaštva BiH prema procesuiranju negiranja genocida i veličanja ratnih zločinaca.

Uprkos jasnim zakonskim odredbama i izričitim zahtevima Evropske unije o potrebi suočavanja s prošlošću, podignut je samo mali broj optužnica, čime je pravosudni sistem pokazao političku ranjivost i nespremnost da obezbedi doslednu primenu zakona.

4. Izborne i ustavne reforme: Dogovor koji je ponovo morao da nametne Šmit

Politički lideri najavljivali su istorijski kompromis o izmenama Izbornog zakona BiH i sprovođenju presuda Evropskog suda za ljudska prava. Uprkos seriji sastanaka, partneri u vlasti nisu uspeli da pronađu zajednički jezik. Zato je visoki predstavnik Kristijan Šmit nametnuo takozvani „paket integriteta“, uključujući uvođenje novih izbornih tehnologija radi sprečavanja izbornih krađa, dok su sporne izmene Izbornog zakona i presude Evropskog suda ostali potpuno netaknuti.

5. Bezbednost, granice i borba protiv terorizma: Povratak na sivu listu uprkos parcijalnim zakonima

U sektoru bezbednosti i finansijskog nadzora Savet ministara je početkom 2024. godine usvojilo Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Međutim, BiH se ubrzo ponovo našla pod pojačanim nadzorom („siva lista“) FATF-a i Moneyvala.

Razlog je izostanak operativne primene, kašnjenje pratećih propisa i neuspostavljanje registra stvarnih vlasnika kompanija na nižim nivoima. Sličan scenario zabeležen je i u oblasti kontrole granica. Iako su otvaranjem pregovora sa Fronteksom napravljeni početni pomaci, puna operativna primena i jačanje graničnih kapaciteta i dalje trpe zbog unutrašnjih blokada i usaglašavanja nadležnosti.

6. Odbrana i bezbednost: Raste budžet za plate, modernizacija na čekanju dok se region naoružava

Dok susedne zemlje beleže rekordna izdvajanja za moderne vojne sisteme i opremu, odbrambeni sektor u BiH uglavnom stagnira. Nominalno, budžet Ministarstva odbrane BiH beleži blaga povećanja, ali ta sredstva prvenstveno se troše na pokrivanje troškova života i usklađivanje primanja vojnog osoblja.

Suštinska modernizacija Oružanih snaga BiH, nabavka preko potrebne opreme i kapitalna ulaganja odlažu se iz godine u godinu usled političkih neslaganja oko NATO-integracija i prioriteta opremanja. Rezultat je nedostatak kapaciteta za ozbiljnije hvatanje koraka s regionalnim i evropskim bezbednosnim trendovima.

7. Javni servis pred gašenjem: Ignorisanje evropskog uslova i sistemske krize

Iako formalno-pravno model prikupljanja radiotelevizijske takse i funkcionisanje medija zavise od entitetskih emitera i entitetskih zakona, obezbeđivanje finansijske održivosti i nezavisnosti Javnog radiotelevizijskog sistema na nivou države (BHRT) jedan je od ključnih prioriteta koje je Evropska komisija postavila pred BiH.

Dok se BHRT suočava s pretnjom potpunog gašenja i finansijskim blokadama, Savet ministara nije ponudilo sistemsko rešenje, niti je medijsku održivost stavio u vrh reformske agende. Prebacivanje odgovornosti na niže nivoe vlasti ili entitetske emitere (RTV Federacije BiH i RTRS) pokazalo je odsustvo političke volje da se zaštiti jedan od stubova demokratskog društva i ispuni izričit zahtev iz Brisela.

8. Tehnički pomaci i digitalizacija: Svakodnevne koristi u senci velikih blokada

Mimo velikih političkih tema, Savet ministara ostvario je određene operativne i tehničke rezultate koji donose direktnu korist građanima i privredi. BiH je pristupila Deklaraciji o romingu između EU i Zapadnog Balkana, čime je započet proces snižavanja cena mobilnog interneta u inostranstvu.

Takođe, uspostavljeni su mehanizmi za primenu kvalifikovanog elektronskog potpisa i digitalnih usluga preko agencije IDDEEA, dok je agencija BHANSA u potpunosti preuzela kontrolu nad celokupnim vazdušnim prostorom BiH.

9. Ekonomija i standard: Predizborne blokade na račun praznih novčanika

Dok se pitanje državne imovine i projekata poput Južne gasne interkonekcije aktivno koristi u predizborne svrhe, a rad institucija uslovljava statusom stranih sudija u Ustavnom sudu BiH, ekonomija ostaje u drugom planu.

Prema podacima zvaničnih agencija za statistiku, prosečna neto plata u BiH jedva pokriva oko polovinu sindikalne potrošačke korpe koja je premašila 3.000 KM.

U uslovima izostanka sistemskih ekonomskih reformi na državnom nivou, građani se nose s rastom troškova života, dok se privreda suočava s hroničnim nedostatkom radne snage i odlaskom stanovništva.