Najbolji jutarnji napici za zdravlje bubrega, prema nutricionistima – Život

Osobe koje imaju hroničnu bolest bubrega, kamen u bubregu ili su na dijalizi trebalo bi da se pridržavaju preporuka svog lekara ili dijetetičara, jer se saveti razlikuju u zavisnosti od stanja bubrega, piše Health.

Najbolji jutarnji napici za zdravlje bubrega

Voda

Voda je ključna za opšte zdravlje, a bubrezima je potrebna kako bi mogli da filtriraju otpadne materije iz organizma. Dovoljan unos tečnosti pomaže u razređivanju urina i može da smanji rizik od stvaranja kamena u bubregu, prenosi Index.hr.

Za razliku od zaslađenih napitaka, voda ne sadrži dodati šećer i ne utiče na nivo šećera u krvi. Redovno konzumiranje zaslađenih napitaka povezuje se sa većim rizikom od dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti, koji predstavljaju važne faktore rizika za hroničnu bolest bubrega.

Kafa

Kafa može da bude deo jutarnje rutine, ali je najbolje piti je bez velikih količina šećera, sirupa i drugih dodataka.

Istraživanja povezuju umereno konzumiranje kafe i kofeina sa manjim rizikom od razvoja hronične bolesti bubrega. Za većinu odraslih umeren unos kofeina smatra se bezbednim, ali kod nekih ljudi veće količine mogu privremeno da povise krvni pritisak. Dugotrajno povišen krvni pritisak može da ošteti krvne sudove u bubrezima.

Šolja kuvane kafe od oko 2,4 decilitra sadrži približno 95 miligrama kofeina, dok američka Agencija za hranu i lekove (FDA) preporučuje da zdrave odrasle osobe ne unose više od oko 400 miligrama kofeina dnevno.

Zeleni čaj

Nezaslađeni zeleni čaj dobar je izbor za ljude koji žele da smanje unos zaslađenih napitaka. Osim što doprinosi hidrataciji, sadrži biljna jedinjenja poput polifenola i katehina, koja imaju antioksidativna svojstva.

Ova jedinjenja mogu da doprinesu očuvanju zdravlja krvnih sudova, što je važno i za srce i za bubrege. Zeleni čaj sadrži oko 29 miligrama kofeina po šolji, znatno manje od kafe, pa može da odgovara osobama koje su osetljive na kofein.

Crni čaj

Crni čaj hidrira organizam i sadrži flavonoide, biljna jedinjenja povezana sa boljim zdravljem srca i krvnih sudova.

Jedno istraživanje iz 2023. godine pokazalo je da su ljudi koji piju čaj imali manji rizik od akutnog oštećenja bubrega. Najizraženija povezanost zabeležena je kod osoba koje su pile oko 3,5 šolje čaja dnevno, ali je reč o opservacionoj studiji koja ne može da dokaže da je upravo čaj doveo do takvog efekta.

Neka istraživanja takođe povezuju konzumiranje crnog čaja sa nižim krvnim pritiskom, što može da bude značajno za očuvanje funkcije bubrega. Crni čaj sadrži oko 47 miligrama kofeina po šolji.

Nezaslađeni smutiji

Smuti može da bude dobar izbor za doručak ukoliko se priprema od celovitih namirnica. Voće, povrće, semenke i druge namirnice bogate vlaknima povezane su sa boljim zdravljem sistema za varenje i manjim rizikom od pojedinih hroničnih bolesti.

Bobičasto voće, avokado, urme, čija i lanene semenke mogu da doprinesu zdravijoj ishrani i pomognu u održavanju normalnog nivoa holesterola i krvnog pritiska.

Najbolje je pripremati smuti kod kuće, jer kupovni proizvodi često sadrže velike količine dodatog šećera i druge prerađene sastojke.

Nezaslađeno sojino mleko

Nezaslađeno sojino mleko može da bude još jedan način da u ishranu uključite biljne proteine. Proteini doprinose osećaju sitosti i mogu da pomognu u održavanju zdrave telesne težine, što je važno za smanjenje rizika od hronične bolesti bubrega.

Pojedina istraživanja pokazuju da je veći unos biljnih proteina povezan sa manjim rizikom od razvoja ove bolesti. Sojino mleko sadrži i izoflavone, biljna jedinjenja koja se povezuju sa zdravljem srca.

Osobe koje već imaju bolest bubrega trebalo bi da se posavetuju sa lekarom pre nego što uvedu sojino mleko u ishranu, jer ono sadrži kalijum i fosfor, minerale čiji unos u nekim slučajevima treba ograničiti.

Kefir

Kefir je fermentisani mlečni napitak koji sadrži proteine, kalcijum i probiotike. Fermentisana hrana i napici mogu da doprinesu održavanju ravnoteže crevne mikrobiote, odnosno zajednice bakterija koje žive u sistemu za varenje.

Naučnici proučavaju povezanost zdravlja creva i bubrega, poznatu kao „osa creva–bubrezi“. Pretpostavlja se da promene u crevnim bakterijama mogu da utiču na zapaljenske procese povezane sa zdravljem bubrega.

Dosadašnja istraživanja povezuju veću konzumaciju jogurta i druge hrane sa živim kulturama sa manjim rizikom od razvoja hronične bolesti bubrega, ali su potrebna dodatna istraživanja.