Prva žena koju će država Tenesi pogubiti u 200 godina: Ko je Krista Pajk i koji je zločin počinila – BBC News na srpskom

Ešli Selars se poslednji put čula sa prijateljicom Kristom Pajk početkom ove nedelje, kad joj je Pajk poslala poruku iz ćelije u kojoj iščekuje smrtnu kaznu dok se priprema da joj američka savezna država Tenesi ubrizga smrtonosnu injekciju.

Pajk je preko Selars poručila da ne želi da bilo ko od njenih najmilijih bude prisutan kad bude bila pogubljena 30. septembra.

„Ne želi da mi tome prisustvujemo“, kaže Selars.

Za Selars je teško da poveže ovu ženu, koju je poznavala samo kao dobrodušnu i zaštitnički raspoloženu, s osobom koja je počinila gnusan zločin pre 31 godinu.

Pajk, koja sada ima 50 godina, imala je 18 godina kad su ona i njen tadašnji dečko Tadaril Šip pretukli, mučili i ubili Kolin Slemer, 19-godišnjakinju koju su upoznali u kampu obuke za zaposlenje za problematične tinejdžere.

Ubistvo je stvorilo medijsku pomamu u Noksvilu, u Tenesiju, 1995. godine kad je Kolin pronađena sa pentagramom, simbolom satanističkog rituala, urezanim u grudi.

Pajk je optužila Kolin da ju je uvredila i pokušala da joj preotme dečka.

Dvoje drugih stanovnika kampa kasnije je svedočilo da se Pajk hvalisala ubistvom pre i posle njega, i da im je pokazala komad Kolinine lobanje.

Godinu dana kasnije ona je bila osuđena na smrt, dok je Šip, koji je tada imao 17 godina, osuđen na doživotnu kaznu zatvora sa mogućnošću puštanja na uslovnu slobodu.

Danas, posle godina i godina neuspelih žalbi, pogubljenje Kriste Pajk je zakazano za 30. septembar.

Ako bude bilo izvršeno, Pajk će biti prva pogubljena žena u Tenesiju u poslednjih više od 200 godina.

Od 1970-ih, u Sjedinjenim Američkim Državama je pogubljeno samo 18 žena pogubljeno, a muškaraca 1.663.

Kolinina majka je izjavila da želi da Pajk bude pogubljena kako bi njena ćerka „konačno mogla istinski da ode na večni počinak“.

Ali advokati Kriste Pajk, koji su podneli peticiju za pomilovanje na 226 strana, i dalje se nadaju odlaganju u poslednji čas.

Stručnjaci Ujedinjenih nacija (UN) za humanitarno pravo takođe pozivaju na zaustavljanje pogubljenja.

Pajk ima dokumentovani istorijat seksualnog zlostavljanja, napuštanja i zapostavljanja u detinjstvu.

Njeni advokati veruju da kad bi danas bila proglašena krivom za isti zločin kao tinejdžerka ne bi dobila smrtnu kaznu.

U godinama posle izricanja presude, njen branilački tim otkrio je detalje o njenom detinjstvu za koje kaže da porota nikada nije dobila priliku da uzme u razmatranje.

„Zbunjuje što na sudu nije predstavljeno ništa od njenog istorijata zlostavljanja i silovanja, iako su znali za njega“, kaže Sandra Bebkok, stručnjakinja za rod i smrtnu kaznu pri Pravnom fakultetu Kornel, koja je radila na odbrani Kriste Pajk.

„Njen slučaj je toliko jedinstveno zapanjujući, ne samo zbog njenog zaista neshvatljivog istorijata seksualnog nasilja, već i zbog kombinacije toga sa mladošću i njenom mentalnom bolešću.“

Branilački tim Kriste Pajk angažovao je 1995. forenzičku psihološkinju, doktorku Dajanu Mekoj koja je otkrila da su oba roditelja teško zlostavljali Pajk.

Pajk su fizički i seksualno zlostavljani muževi i partneri njene majke, i silovali je nekoliko puta, jednom kad je imala 11 godina i ponovo kada joj je bilo 17 godina, piše u izveštaju Mekoj.

Kasnije je otkriveno da je dečko njene bake iznova silovao dok je bila još malo dete.

Mekoj je rekla da majka Kriste Pajk nije verovala u njene tvrdnje o silovanjima.

Ali advokat Kriste Pajk na suđenju nije pozvao Mekoj da svedoči ili pozvao mnoge od svedoka koje je ona preporučila.

Ovi detalji isplivali su više od decenije kasnije na sudskom ročištu koje je pregledalo njen slučaj, kada je novi tim advokata tvrdio da je imala neefikasnu pomoć odbrane.

Tu tvrdnju je sudija odbacio.

Krista Pajk je 2021. godine u zatvoru postavljena dijagnoza bipolarnog poremećaja i od tada je na lekovima.

Kasnije, još jedna forenzička psihološkinja koja radi za odbranu Kriste Pajk, doktorka Betani Brend, koja je procenjivala Pajk 2023. godine, rekla je da je njen slučaj izuzetno redak zato što ju je zlostavljalo veoma mnogo ljudi koji je trebalo da je zaštite.

„Njeno detinjstvo je bilo prepuno fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja.

„Seksualno ju je napastvovao veliki broj muškaraca, počev od vremena pre nego što je krenula u školu“, kaže ona.

Brend kaže da je Pajk imala nelečene manične epizode zbog bipolarnog poremećaja i nelečenog postratumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

„Obe te stvari zajedno apsolutno su uticale na to koliko se ugroženo osetila od devojke koju je na kraju ubila i njeno odsustvu emocionalne kontrole u toj situaciji.

„Ako dozvole da bude pogubljena, onda nam to govori da je smrtna kazna u ovoj zemlji obična sprdnja.

„Ona nije namenjena najgorim među najgorima. Ona je za ljude koji dobiju najgore pravno zastupanje i koji su najoštećeniji i najranjiviji“, kaže Brend.

‘Mora da plati za zločin’

Vrhovni sud Tenesija doneo je 2025. godine odluku da Pajk nije pokazala okolnosti koje bi opravdale ublažavanje kazne.

Njen proces podnošenja žalbe je bio iscrpljen i određen je datum za njeno pogubljenje.

Federalni apelacioni sud ranije je presudio da je porota već čula činjenice o njenom teškom detinjstvu tokom svedočanstva njene majke, oca i tetke za vreme suđenja.

A taj novi dokaz o bipolarnom poremećaju, PTSP-u i oštećenju mozga je „uglavnom ponovio“ ono što je porota već čula i ne bi uticalo na presudu.

Spor iskazuje neke sličnosti sa istaknutim slučajem ubistva Lise Montgomeri, čiji su advokati takođe tvrdili da je ona mentalno obolela žrtva zlostavljanja koja zaslužuje milost.

Pravne žalbe Montgomeri nisu uspele da ublaže njenu kaznu i ona je pogubljena smrtonosnom injekcijom u Indijani 2021. godine.

Ukoliko je ne bude pomilovao guverner Tenesija Bil Li, Pajk će biti pogubljena 30. septembra.

Ta odluka je malo verovatno da će biti doneta pre poslednjeg časa, a Li nikad ranije nije pomilovao nikoga u slučaju smrtne kazne.

Vrhovni sud Tenesija ove nedelje je odbacio zahtev Kriste Pajk da se zaustavi njeno pogubljenje.

Njena odbrana kaže da razmatra naredne korake.

Na dan njenog pogubljenja, Pajk je zatražila da se njom bavi isključivo ženski tim.

Ona tvrdi da će, ako je bude zadržavala grupa muškaraca, to samo pogoršati njenu traumu.

Država Tenesi kaže da je cilj da ženski čuvari prebace Pajk u zatvor u kojem će biti pogubljena, ali ne garantuje za to.

Kolinina majka Mej Martinez podržava Kristino pogubljenje.

„Ona je počinila zločin i mora da plati za njega“ rekla je ona za Noksvilsku TV stanicu VBIR 2021. godine.

Za BBC je sada rekla da i dalje stoji iza tih komentara.

Pajk treba da pati pre nego što umre, rekla je Martinez za VBIR.

„Osećala bih se bolje ako bi ona osetila isti bol koji je osetila Kolin.“

„Srce mi se slama svakog dana zato što iznova i iznova to proživljavam i ne mogu više, i želim da se to dogodi pre nego što umrem“, dodala je ona.

„Ne prođe dan da ne pomislim na Kolin i kako je umrla i koliko je to brutalno bilo.

„Samo želim da Krista umre da mogu to da okončam, da mogu da pustim moju ćerku da konačno može da ode na večni počinak.“

Koalicija pravde, zastupnička grupa koja se bori za prava žrtava, sakupila je novac da pomogne Martinez da otputuje u Tenesi da gleda pogubljenje.

Izvršni direktor grupe Robert Brejsvel rekao je da je ovu kaznu odredila porota njoj ravnih i da je to ono što Kolinina porodica želi.

„Stojimo čvrsto uz porodicu da 30. septembra ona treba da bude pogubljena.“

Ešli Selars se bori sa dva oprečna uverenja: da Kolinina majka ima pravo da oseti da je pravda zadovoljena i da svi, pa i njena prijateljica Krista, imaju pravo na šansu za iskupljenje.

„Kad pomislim na pomirenje onoga koga vidim na televiziji ili jezivu tragediju koja se desila sa Kolin, jedina stvar koja mi ima smisla ima veze sa mentalnim zdravljem i traumom i načinom na koji ljudi obrađuju stvari u trenutku kad nemaju ono što im je potrebno“, kaže Selars.

„Dogode ti se te jezive stvari u tvojoj mladosti i onda te traume prođu kroz tebe i ti u našoj zajednici naneseš zlo nekom drugom.“

Selars je upoznala Pajk u zatvoru dok je služila 25-godišnju kaznu za učešće u pljački i ubistvu.

Razgovarale su kroz procepe na vratima za obroke u strogo čuvanom paviljonu.

Danas Selars radi kao aktivistkinja za reformu prava i žrtava zločina.

„Ljudi žele da znaju da je svačiji život važan, zar ne?

„Oni žele da znaju da je Kolinin život nešto značio“, kaže on.

„U ovom trenutku mislim da se Krista više bori da njen život nešto znači nego da zapravo nastavi da živi.“

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]