Zašto je Vučić baš sada odlučio da postane “običan čovek”? – Politika

U kampanju za parlamentarne izbore, koje je raspisao za 25. oktobar, a na kojima je nosilac liste koalicije oko Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić- Ujedinjena Srbija“, preskromni eks predsednik (koji od imovine zvanično poseduje samo jednu garsonjeru), ići će običnom Škodom, a narodu svom se obraćati iz „kamiončeta“.

Istraživanja javnog mnjenja su, najverovatnije, pokazala da i takva marketinška lakrdija – uz prateću (zlo)upotrebu sile državnih resursa, prljavu propagandu kvazimedija koji služe za satanizaciju njegovih političkih protivnika, te dobro isplaniranu izbornu manipulaciju (eufemizam za krađu) – može doprineti da se posle bezmalo apsolutne vlasti od 14 godina, na funkcijama premijera i predsednika, ponovo dokopa Nemanjine 11.

Njegovo opraštanje od predsedničke funkcije bilo je očekivano – red samohvale (on je ipak istorijska ličnost sa istorijskim rezultatima), te red kritike „blokaderima“ (što bi valjda trebalo da bude pežorativ za studente), koji „nude razbijanje zgrada i premlaćivanje ljudi”- a izrečenih nakon što je nešto malo ranije, u Central parku u Njujorku, sabajle, spoznao i to podelio sa  svojim narodom preko Instagrama, da oni, takođe, i „napadaju žene, prete silovanjima, prete jahanjem i svim drugim“.

Istraživanja su, opet najverovatnije, pokazala da bi oproštaj od predsedničke funkcije trebalo da izgleda i nešto mekše, te se on smerno posuo pepelom („Znam da sam grešio, nije prošao dan da neku grešku nisam napravio, samo sam običan čovek, a ljudi naravno greše“), te saopštio da je kao predsednik abolirao i „novosadsku grupu na čelu sa Milom Pajić“ , o kojoj „i dalje misli sve najgore jer su planirali da zauzimaju državne institucije“, ali želi da pruži ruku tih mladim ljudima kako bi ih sačuvao od višegodišnjih zatvorskih kazni, a i „teško je podnosio“ što deo omladine provodi mladost van granica Srbije (u egzilu) zbog optužbi.

Sve izrečeno je, međutim, daleko manje važno od razloga zbog kojeg je on upravo sada podneo ostavku, koja nalaže da predsednički izbori budu raspisani do kraja decembra, što podrazumeva skraćenu kampanju, i to u uslovima kada SNS, nije nikakva tajna, nema kandidata koji može da odnese pobedu. Stranka, naime, ima samo njega, Vučića, Jednog, nezamenjivog i bez naslednika (ju!), koji kao nosilac njenih listi na svim izborima doprinosi da ona izvojuje prilično ubedljivu pobedu jer ima značajno viši rejting od nje.

Sva je prilika da se odlučio za to kako bi komotnije, bez opravdanih optužbi za funkcionersku kampanju i sumnjivu zakonitost pozicije nosioca stranačke liste dok je predsednik države, vodio izbornu trku za republički parlament kroz koju će poručiti da je ime kandidata SNS za mesto predsednika Srbije – nebitno.

Kandidat, ma ko to bio – Ana, Toma, Petrov ili Sima – imaće njegova leđa, a on će kao premijer, koji po Ustavu ima velika ovlašćenja, i dalje istorijski uspešno voditi Srbiju. I sam je, uostalom, „priznao“ da se kroz aktuelnu kampanju indirektno vodi kampanja za novog šefa države, iliti „strategija tihih predsedničkih izbora“.

Važan cilj Vučićeve ostavke mogao bi biti i smanjenje izlaznosti ne samo na parlamentarnim, već i na vrlo skorašnjim predsedničkim izborima. Ako lista koju predvodi bude pobedila na parlamentarnim, glasači njegovih političkih protivnika biće destimulisani da izađu i na predsedničke izbore. Ukoliko, pak, ona izgubi izbore, velika je verovatnoća da on to neće priznati, a da će Srbija ući u novu društvenu krizu, sa krajnje neizvesnim tokom i epilogom, koja će, takođe, obeshrabriti deo građana da izađe na glasanje za šefa države.

On je, uostalom, i prilikom podnošenja ostavke izneo simptomatičnu, a zabrinjavajuću „informaciju“ da „ima pouzdana saznanja odakle će tokom izborne noći krenuti nasilje, iz koje ulice u Beogradu tačno“. „Domaće službe“ su mu javile da će „neki spolja pokušati da izazovu nerede uz pomoć nekih iz državnog aparata, i to tako što bi pucali u vazduh“. Ukoliko je neko očekivao da će od njega dobiti ikakve dokaze za ove, krajnje ozbiljne tvrdnje još jednom je ostao razočaran.

Ipak, dobro je da postoji mogućnost da se Vučićevim scenarijima, pa i onim najmalignijim, stane na kraj. Analitičari procenjuju da je rešenje u izlaznosti, koja bi već na izborima 25. oktobra morala da bude rekordna. Ukoliko ona pređe 70 ili 75 odsto upisanih birača, odnosno na birališta izađe od 4,5 do 4,8 miliona građana- što nije jednostavno ali je izvodljivo – SNS najverovatnije neće moći da formira vlast, uprkos svim manipulacijama.

Pa izvol’te, olovke u ruke i na birališta, na takmičenje običnih ljudi u najboljem smislu protiv onog koji se tako lažno predstavlja.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.