Farska ostrva i Kosovo – Lični stavovi
Farska ostrva imaju gotovo sve što bismo očekivali od jedne države. Imaju sopstveni parlament, sopstvenu vladu, sopstvene zakone, poreski sistem i carinsku administraciju.
U okviru prenetih nadležnosti samostalno uređuju brojne oblasti unutrašnjeg života, uključujući trgovinu, ribarstvo, obrazovanje i kulturu.
U oblastima koje su u njihovoj nadležnosti mogu, u određenom obimu i u okviru danskog ustavnog poretka, da zaključuju i međunarodne sporazume.
A ipak – nisu država.
Farska ostrva su deo Kraljevine Danske. NJihov ustavni položaj nije zasnovan na potpunom odvajanju od Danske, već na veoma širokoj autonomiji unutar zajedničkog državnog okvira. Danski ustav ostaje deo tog okvira, dok su posebnim zakonima brojne nadležnosti prenete na farske vlasti.
Danska, međutim, zadržava nadležnost nad oblastima koje su od suštinskog značaja za državnost: ustavnim pitanjima, državljanstvom, odbranom, bezbednošću i ključnim delovima spoljne politike.
Najzanimljiviji detalj možda je upravo carina. Farska ostrva imaju sopstvenu nadležnost u oblasti carina i poreza, kao i institucije koje te nadležnosti sprovode.
Dakle, postoji teritorija koja je deo Kraljevine Danske, ali ima sopstvena pravila i institucije u oblasti carina i trgovine. To nije pravna anomalija. To je rezultat političkog dogovora kojim su različite nadležnosti raspoređene između zajedničkog državnog nivoa i autonomne teritorije.
Portoriko je još jedan primer koji pokazuje da teritorijalni status i stepen unutrašnje autonomije ne moraju biti isto što i državnost. Nije nezavisna država, već teritorija Sjedinjenih Američkih Država, sa sopstvenim institucijama i širokim unutrašnjim nadležnostima.
Farska ostrva nisu nezavisna država, već deo Kraljevine Danske sa veoma širokom autonomijom. Od Danske su udaljena približno 1.000 kilometara. Između njih je more.
Ali more nije ono što određuje njihov državni status.
Između Srbije i Kosova nema mora. Postoji linija koju Beograd tretira kao administrativnu, dok je Priština tretira kao državnu granicu. Dogovor o integrisanom upravljanju prelazima (IBM), postignut 2011. godine, čija je praktična primena započela 2012, dodatno je pokazao koliko se praktično uređenje kretanja ljudi i robe može razlikovati od pitanja konačnog statusa.
Međutim, za pravnu nauku to bi bilo čudovište sa dve glave – svaka gleda na svoju stranu.
Autor je advokat u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
