Problemi sa bubrezima mogu da se vide i na licu: Ovih pet znakova ne zanemarujte – Život

Bolest bubrega često se naziva „tihim ubicom“ upravo zato što u ranim fazama retko izaziva jasne simptome. Kada se pojave problemi poput umora, mučnine ili oticanja nogu, funkcija bubrega već može da bude značajno smanjena.

Ipak, određene promene na licu mogu da budu upozorenje da bi trebalo proveriti zdravstveno stanje. One same po sebi ne znače da osoba ima bolest bubrega, ali ukoliko su uporne ili se pojavljuju zajedno sa drugim simptomima, trebalo bi se obratiti lekaru.

Bled ili žućkast ten

Jedna od promena koja može da prati probleme sa bubrezima jeste bled ili žućkast izgled kože.

Zdravi bubrezi proizvode hormon eritropoetin (EPO), koji koštanoj srži daje signal da proizvodi crvena krvna zrnca. Kada funkcija bubrega oslabi, proizvodnja ovog hormona može da se smanji, što doprinosi nastanku anemije.

Crvena krvna zrnca prenose kiseonik iz pluća do tkiva širom tela. Kada ih nema dovoljno, koža može da izgubi uobičajenu boju i postane bleda, bez sjaja ili žućkasta.

Natečeni kapci i otečeno lice

Otok oko očiju i oticanje lica spadaju među poznatije promene koje mogu da prate probleme sa bubrezima.

Bubrezi učestvuju u održavanju ravnoteže tečnosti i elektrolita u organizmu. Kada njihova funkcija oslabi, organizam može da zadržava višak natrijuma i vode, zbog čega se tečnost nakuplja u tkivima.

Oštećeni bubrezi takođe mogu da propuštaju protein albumin u urin. Albumin pomaže da se tečnost zadrži unutar krvnih sudova, pa njegov gubitak može da doprinese nastanku otoka.

Koža oko očiju veoma je tanka i zato se nakupljanje tečnosti često prvo primećuje upravo na tom mestu, naročito ujutru. Ako je zadržavanje tečnosti izraženije, celo lice može da izgleda zaobljenije i otečeno.

Sivkast ili tamniji ten

Kada funkcija bubrega opada, otpadne materije poput uree i kreatinina mogu da počnu da se nakupljaju u krvi. Takvo stanje naziva se uremija.

Promene u organizmu mogu da utiču i na izgled kože, koja može da izgubi prirodnu boju i poprimi sivkast ili tamniji ton.

Prema podacima koje prenosi Živim, istraživanja pokazuju da se promene pigmentacije pojavljuju kod 25 do 70 odsto ljudi sa hroničnom bolešću bubrega. Među pacijentima na dijalizi taj procenat iznosi oko 65 odsto, dok se kod osoba koje nisu na dijalizi promene beleže u oko 37 odsto slučajeva.

Promene boje usana

Kod nekih osoba sa hroničnom bolešću bubrega može da dođe i do tamnjenja usana ili pojave smeđih mrlja.

Prema navodima izvora, ova promena zabeležena je kod oko 40 odsto pacijenata sa terminalnom bolešću bubrega koji su na dijalizi.

Jedno od objašnjenja povezano je sa nakupljanjem beta-melanocit-stimulirajućeg hormona. On podstiče melanocite, ćelije koje proizvode pigment, pa njegovo nakupljanje može da dovede do izraženije pigmentacije usana, a ponekad i unutrašnjosti usta.

Masna koža i akne

Za razliku od prethodnih promena, veza između akni i bolesti bubrega nije jasno naučno potvrđena.

Akne i masna koža veoma su česte i kod većine ljudi nemaju nikakve veze sa funkcijom bubrega. Određene hormonalne promene povezane sa hroničnim bolestima mogu da utiču na proizvodnju sebuma, ali one nisu karakteristične isključivo za bolesti bubrega.

Akne mogu da budu povezane sa brojnim drugim faktorima, uključujući stres, ishranu, genetiku i sindrom policističnih jajnika.

Postoji i moguća indirektna veza: hronična bolest bubrega može da dovede do nakupljanja otpadnih materija u krvi i sistemske upale, a upala može da pogorša akne kod osoba koje su im već sklone. Ipak, same akne ne treba posmatrati kao dokaz bolesti bubrega.

Promene na licu, dakle, nisu dovoljne za postavljanje dijagnoze. Ukoliko su izražene, traju duže vreme ili su praćene drugim tegobama, potrebno je obratiti se lekaru i proveriti funkciju bubrega.