Povišeni leukociti nisu uvek znak infekcije: Evo na koja sve stanja mogu da ukazuju – Život

Koštana srž kontinuirano proizvodi bela krvna zrnca – leukocite – koja se skladište u cirkulatornom i limfnom sistemu dok ne budu potrebna za borbu protiv infekcije ili bolesti u telu. Leukociti su glavna komponenta krvi, zajedno sa crvenim krvnim zrncima (eritrocitima), trombocitima i krvnom plazmom, piše Miss7.

Normalni nivoi leukocita kod zdravih odraslih kreću se od 4.000 do 10.000 ćelija po kubnom milimetru krvi; u izveštaju kompletne krvne slike (KKS), ovo odgovara referentnom rasponu od 3,4 do 9,7. Vrednosti koje prelaze 10.000 ćelija po kubnom milimetru smatraju se povišenim. Referentni rasponi za leukocite mogu varirati između laboratorija, tako da rezultate uvek treba uporediti sa specifičnim rasponom koji je dat uz rezultat testa. Povišen broj leukocita naziva se leukocitoza. Leukociti se klasifikuju u ćelije koje sadrže fine granule – poznate kao granulociti (neutrofili, eozinofili i bazofili) – i ćelije kojima nedostaju citoplazmatske granule, kao što su limfociti i monociti.

Tokom analize, ispituje se i ukupan broj leukocita i ponašanje specifičnih tipova leukocita (njihovi relativni udeli ili apsolutni brojevi). Povišen ili smanjen broj leukocita može imati različite uzroke; stoga se rezultat tumači zajedno sa drugim parametrima krvne slike, simptomima i zdravstvenim stanjem pojedinca.

Povišen broj drugih leukocita ukazuje na:

• Limfociti. Oni su ključni za proizvodnju antitela koja pomažu telu u odbrani od bakterija, virusa i drugih pretnji. Povišen nivo limfocita dovodi do stanja poznatog kao limfocitna leukocitoza. Ovo se može javiti kao posledica virusne bolesti ili infekcije, poput tuberkuloze. Takođe može biti povezano sa određenim limfomima i vrstama leukemije.
• Neutrofili. Bela krvna zrnca koja uništavaju bakterije i gljivice. Povećan nivo neutrofila u telu dovodi do stanja poznatog kao neutrofilna leukocitoza. Ovo stanje predstavlja normalan imunološki odgovor na događaje kao što su infekcija, povreda, upala, upotreba određenih lekova i specifične vrste leukemije.
• Bazofili. Oni upozoravaju telo na infekcije oslobađanjem hemikalija u krvotok, prvenstveno radi borbe protiv alergija. Porast nivoa bazofila može se javiti kod osoba sa istorijom smanjene funkcije štitne žlezde (hipotireoza) ili kao posledica drugih stanja, poput alergija ili leukemije.
• Eozinofili. Oni su odgovorni za uništavanje parazita i ćelija raka, a imaju ulogu i u alergijskom odgovoru. Visok nivo eozinofila može ukazivati na to da telo reaguje na parazitsku infekciju, lek, alergen ili astmu.
• Monociti. Oni su odgovorni za napad i razgradnju klica ili bakterija koje uđu u telo. Visok nivo monocita može ukazivati na prisustvo hronične infekcije, autoimunog poremećaja ili poremećaja krvi, raka ili drugih zdravstvenih stanja. Kada je to potrebno, monociti putuju do drugih organa — kao što su slezina, jetra, pluća i koštana srž — gde se pretvaraju u ćelije zvane makrofagi. Makrofag je odgovoran za mnoge funkcije, uključujući uklanjanje mrtvog ili oštećenog tkiva, uništavanje ćelija raka i regulaciju imunološkog odgovora. Novorođenčad imaju visok broj belih krvnih zrnaca, koji se postepeno smanjuje tokom detinjstva.

Uzroci visokog broja belih krvnih zrnaca

Povećanje broja belih krvnih zrnaca poznato je kao leukocitoza. Uobičajeni uzroci uključuju:

• infekcije;
• lekove kao što su kortikosteroidi;
• poremećaje koštane srži ili imunog sistema;
• određene vrste raka, kao što je akutna ili hronična limfocitna leukemija;
• upalu;
• povredu ili operaciju;
• emocionalni stres ili traumu;
• nasledna stanja;
• intenzivan fizički napor (rad i vežbanje);
• trudnoću i porođaj;
• pušenje; gojaznost; i alergijske reakcije.

Određena respiratorna stanja, kao što su veliki kašalj ili tuberkuloza, mogu izazvati porast nivoa belih krvnih zrnaca. U nekim slučajevima, pogođene su sve vrste belih krvnih zrnaca. Međutim, neki ljudi imaju specifična stanja koja pogađaju samo jednu vrstu belih krvnih zrnaca.

Simptomi visokog broja belih krvnih zrnaca (leukocitoza):

Mnogi simptomi leukocitoze mogu ukazivati na infekciju ili nešto ozbiljnije, kao što su limfom ili leukemija. Uobičajeni znaci upozorenja uključuju:

• groznicu,
• umor,
• bol,
• otežano disanje,
• noćno znojenje,
• nenamerni gubitak težine i osip.

Lako stvaranje modrica može ukazivati na trombocitopeniju (nizak broj trombocita) ili tešku akutnu leukemiju. U slučajevima teške akutne leukemije, izuzetno visok broj belih krvnih zrnaca može zgusnuti krv i smanjiti protok krvi. To može dovesti do sindroma hiperviskoznosti. Ovo stanje može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, kao što su moždani udar, unutrašnje krvarenje ili oštećenje vida.

Dijagnoza leukocitoze se postavlja na osnovu kompletne krvne slike, a lečenje zavisi od uzroka povišenog broja leukocita. U nekim slučajevima, broj leukocita se može vratiti u normalu bez ikakve intervencije.

Izvori za članak: Medical News Today, Cleveland Clinic, MSD priručnik.