Dekan Poljoprivrednog fakulteta: Smanjenjem stočnog fonda Srbija gubi prehrambenu nezavisnost – Ekonomija

Komentarišući drastičan pad stočnog fonda u poslednjih 14 godina, Bogdanović je agenciji Beta kazao da se poljoprivreda i stočarstvo ne mogu razvijati kroz subvencije socijalnog karaktera.

„Kada je u pitanju stočni fond, negativni trend je prisutan unazad 35 godina, samo što je danas znatno uočljiviji. Uzroka ima mnogo, a jedan od osnovnih je nesistematski pristup poljoprivredi. Razvoj stočarstva nije potpomognut dugoročnim sistematskim rešenjima, već je uglavnom baziran na subvencijama socijalnog karaktera. Kod nas subvencije nisu razvojne već su socijalnog karaktera, a i bez takvih subvencija poljoprivreda ne bi postojala“, rekao je profesor.

Dodao je da je u poslednje dve godine ugrožena i proizvodnja mleka, jer je cena sirovog mleka smanjena za 50 odsto.

„Problem je i što se nastavlja depopulacija sela. Kad prođete Srbijom, vi nigde ne možete da vidite životinje. Nema životinja, nema ni ljudi. Sa smanjenjem broja goveda na selima, raste broj stanovnika u velikim gradovima“, istakao je.

Ocenjujući odnos aktuelne vlasti prema poljoprivredi i stočarstvu u poslednjih 14 godina, Bogdanović je kazao da su pojedini ministri poljoprivrede bili potpuno nezainteresovani za svoj sektor.

„Imali smo ministre poljoprivrede koji su bili potpuno neprimetni, kao da nisu postojali u svom sektoru. Bilo je i ministara koji su nešto pokušavali da urade. Poljoprivreda je izuzetno kompleksna oblast. Stočarstvo je najkompleksnija grana poljoprivrede. Što je stočarstvo razvijenije, imate i razvijeniju poljoprivredu. Ne možete da imate visok ekonomski standard u državi, ako nemate dobro razvijenu poljoprivredu“, naglasio je.

Dodao je da je bilo dobrih sistemskih pokušaja od strane pojedinih ministara poljoprivrede, ali da nisu praćeni odgovarajućim promenama u drugim ministarstvima, pre svega u ministarstvima privrede i trgovine.

„Aktuelni ministar Glamočić (Dragan) pokušava da stabilizuje situaciju u agraru i stočarstvu posebno, ali opet se sve svodi na sistem subvencija socijalnog karaktera, bez jasnog pristupa drugim oblastima koje su bitne za razvoj stočarstva. Nisu dovoljno efikasni selekcijsko-odgajivački rad i odgajivački programi, ne znamo šta su državni ciljevi u stočarstvu, a edukacija poljoprivrednika nije zadovoljavajuća ni po obimu ni po kvalitetu“, rekao je profesor.

Na pitanje da li i u kojoj meri Srbija gubi prehrambeni suverenitet zbog opadanja stočnog fonda, Bogdanović je kazao da je za proizvodnju hrane najbitnije stočarstvo.

„Svakako da Srbija gubi prehrambenu nezavisnost. Stočarstvo je najbitnije za proizvodnju hrane. Što se više bude smanjivao broj životinja, i sve više se budemo oslanjali na uvoz mesa, gubićemo prehrambenu nezavisnost“, zaključio je profesor Bogdanović.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), 2012 godine u Srbiji je bilo 908.105 grla goveda, 3.408.163 svinja, 1.761.359 ovaca, 231.988 koza, ;27.662.776 živine i 671.697 pčelinjih košnica.

U proteklih 14 godina stočni fond je znatno smanjen, a prema podacima RZS, u Srbiji trenutno ima 698.871 grlo goveda, 2.403.991 grlo svinja, 1.684.013 ovaca, 14.509.387 komada živine.

U 2012 godini uvoz smrznutog svinjskog mesa iznosio je 22,6 miliona evra, a 2024 godine dostigao je 165 miliona evra, dok je u 2025. smanjen na 120,4 miliona evra.

Ukupna vrednost uvezenog mesa u 2025 godini iznosila je 213,5 miliona evra.