Povišena temperatura: Šta je uzrokuje, kako je pravilno sniziti i kada treba otići kod lekara – Život

Povišena temperatura obično prati prehladu, grip i druge bolesti, a u mnogim slučajevima povlači se sama nakon nekoliko dana. Ipak, važno je znati kada temperaturu treba snižavati, kako je pravilno meriti i koji simptomi zahtevaju lekarsku pomoć.

Temperatura sama po sebi nije bolest, već simptom koji može da prati različita zdravstvena stanja. Najčešće nastaje kao deo prirodne odbrambene reakcije organizma na viruse i bakterije.

Kada se smatra da imamo temperaturu?

Normalna telesna temperatura može da varira u zavisnosti od doba dana, uzrasta, fizičke aktivnosti i mesta na kojem se meri. Prema vrednostima koje navodi nemački portal CHIP, pri rektalnom merenju, odnosno merenju temperature u završnom delu debelog creva, uobičajena temperatura uglavnom se kreće između 36,5 i 37,5 stepeni.

Vrednosti od 37,6 do 38,1 stepen mogu se smatrati blago povišenom temperaturom, dok se groznica prema ovom izvoru definiše od 38,2 stepena. Temperatura od 39 stepeni i više smatra se visokom.

Kod dece se granice razlikuju. Temperatura od 37,6 do 38,4 stepena smatra se povišenom, dok se groznicom obično smatra vrednost od 38,5 stepeni.

Poseban oprez potreban je kod beba. Kod novorođenčadi i veoma malih odojčadi temperatura od 38 stepeni ili više zahteva hitnu medicinsku procenu, naročito tokom prvih nedelja života. Ne treba čekati da se pojave dodatni simptomi.

Važno je imati na umu da se rezultati razlikuju u zavisnosti od načina merenja, pa se ove vrednosti ne mogu primenjivati potpuno jednako na sve metode i uzraste.

Kako pravilno izmeriti temperaturu?

Temperatura se može meriti ispod pazuha, ispod jezika, u uhu ili rektalno. Međutim, rezultati nisu uvek isti.

Rektalno merenje smatra se jednim od najpouzdanijih načina za procenu unutrašnje telesne temperature, posebno kod male dece. Za njega se koristi digitalni toplomer, čiji se vrh pažljivo uvodi u završni deo debelog creva, prema uputstvu proizvođača.

Merenje ispod pazuha jednostavno je i često se koristi kod kuće, ali rezultati mogu biti manje precizni. Temperatura izmerena na ovom mestu obično je niža od unutrašnje telesne temperature.

Ako temperaturu merite ispod jezika, važno je da pre merenja ne konzumirate vruće ili hladne napitke. Preporučuje se da sačekate oko 30 minuta, jer oni mogu da utiču na rezultat. Tokom merenja usta treba da budu zatvorena.

Temperatura se može meriti i posebnim toplomerom u uhu. Ova metoda može biti praktična za odrasle, ali pravilno postavljanje uređaja je važno za pouzdan rezultat. Kod male dece treba slediti preporuke pedijatra i uputstvo proizvođača.

Ako rezultat ne odgovara tome kako se osećate ili se simptomi pogoršavaju, ponovite merenje i obratite se lekaru kada je potrebno.

Zašto se javlja povišena temperatura?

Kada imunski sistem prepozna uzročnike infekcije, oslobađaju se supstance koje deluju na hipotalamus, deo mozga zadužen za regulaciju telesne temperature. Organizam tada smanjuje oslobađanje toplote i povećava njenu proizvodnju, zbog čega temperatura raste.

Ovaj proces može da izazove drhtavicu, osećaj hladnoće, hladne šake i stopala, ubrzan puls i ubrzano disanje. Kada temperatura dostigne viši nivo, koža može da postane topla i crvena, a mogu se javiti žeđ, glavobolja, bolovi u mišićima i izražen umor.

Kada temperatura počne da opada, organizam oslobađa višak toplote, često pojačanim znojenjem. Tada se mogu javiti malaksalost i prolazni osećaj slabosti.

Ne prolaze svi kroz ove faze na isti način. Simptomi zavise od uzroka temperature, opšteg zdravstvenog stanja i eventualne primene lekova.

Koji su najčešći uzroci temperature?

Infekcije su najčešći uzrok povišene telesne temperature. Među njima su:

• Prehlada i grip
• Stomačne i crevne infekcije
• Infekcije mokraćnih puteva
• Upala srednjeg uha
• Upala krajnika i sinusa
• Upala pluća
• Meningitis, odnosno upala moždanih ovojnica
• Određene bolesti koje se javljaju u detinjstvu, poput malih boginja, zaušaka i ovčijih boginja

Temperatura ne mora uvek da bude posledica infekcije. Može da se javi i kod zapaljenskih i autoimunskih bolesti, pojedinih reumatoloških oboljenja, kao i kod nekih malignih bolesti. Ponekad je povezana sa reakcijom na određene lekove ili sa komplikacijama nakon medicinskih intervencija.

Ako temperatura traje dugo, a njen uzrok ne može da se utvrdi ni nakon pregleda, lekar može da preporuči dodatne analize. Dugotrajna temperatura ne treba da se zanemaruje čak ni kada nema drugih izraženih simptoma.

Da li temperaturu treba odmah snižavati?

Povišena temperatura deo je prirodne odbrambene reakcije organizma i ne mora uvek odmah da se snižava. U mnogim slučajevima povlači se sama, dok imunski sistem obavlja svoju funkciju.

Važnije od samog broja na toplomeru jeste kako se osoba oseća, koliko dugo temperatura traje i da li postoje drugi simptomi.

Kod odraslih osoba lekovi za snižavanje temperature mogu se koristiti kada je ona visoka ili kada izaziva izraženu nelagodnost, glavobolju i bolove u telu. Paracetamol i ibuprofen spadaju među lekove koji se koriste u tu svrhu, ali izbor leka i doziranje treba prilagoditi zdravstvenom stanju, uzrastu i drugim lekovima koje osoba eventualno uzima.

Poseban oprez potreban je kod osoba sa hroničnim bolestima, kao i kod starijih ljudi i trudnica. Ako niste sigurni koji lek smete da uzmete, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Ne treba pokušavati da se temperatura po svaku cenu vrati na normalnu vrednost. Cilj je prvenstveno ublažavanje tegoba i praćenje opšteg stanja.

Kako pomoći organizmu kada imamo temperaturu?

Kada imate temperaturu, odmor i dovoljan unos tečnosti posebno su važni. Zbog znojenja i ubrzanog disanja organizam može da izgubi više tečnosti nego inače.

Preporučuje se da pijete vodu i druge odgovarajuće napitke, odmarate se i nosite laganu, udobnu odeću. Prostorija treba da bude prijatno rashlađena i provetrena, ali ne previše hladna.

Kod odraslih osoba sa visokom temperaturom mogu se razmotriti i mlake obloge, ukoliko prijaju. Hladne kupke, led i naglo rashlađivanje nisu preporučljivi jer mogu da izazovu drhtavicu i dodatno opterete organizam.

Ako temperatura izaziva izraženu nelagodnost ili se stanje pogoršava, nemojte se oslanjati samo na kućne metode. Potražite savet lekara.

Kako postupati kada dete ima temperaturu?

Kod dece je važno posmatrati celokupno ponašanje, a ne samo vrednost na toplomeru. Obratite pažnju na to da li dete normalno reaguje, pije tečnost, mokri i može da se umiri.

Ako dete ima temperaturu, ponudite mu dovoljno tečnosti, omogućite mu odmor i nemojte ga pretopljavati. Ako nema apetit, ne treba ga prisiljavati da jede. Možete ponuditi laganu hranu koju inače dobro podnosi.

Lekovi za snižavanje temperature, poput paracetamola ili ibuprofena, daju se kada je detetu zbog temperature neprijatno ili ima bolove, uz poštovanje doze koja odgovara njegovom uzrastu i telesnoj masi. Kod dece je važno pratiti uputstvo za konkretan preparat i preporuke pedijatra.

Nemojte samostalno kombinovati lekove ili prekoračivati preporučenu dozu. Deci se ne daje aspirin za snižavanje temperature bez izričitog naloga lekara.

Kod beba mlađih od tri meseca temperatura od 38 stepeni ili više zahteva hitnu medicinsku procenu. Isto važi ako dete teško diše, izrazito je pospano, teško se budi, odbija tečnost ili pokazuje znake dehidratacije.

Kada treba otići kod lekara?

Povišena temperatura često prolazi bez komplikacija, ali postoje situacije u kojima je neophodno potražiti medicinsku pomoć.

Lekaru se obratite ako temperatura kod odrasle osobe traje duže od tri do četiri dana, ako se pogoršava ili se ponovo pojavi nakon što je već prestala. Pregled je važan i kada se stanje ne poboljšava uprkos odmoru i odgovarajućem lečenju.

Odmah potražite medicinsku pomoć ako se uz temperaturu pojave:

Otežano disanje

Zbunjenost ili poremećaj svesti

Izrazito jaka glavobolja

Ukočen vrat

Osip koji ne bledi kada se pritisne

Izrazita slabost ili naglo pogoršanje opšteg stanja

Posebno pažljivi treba da budu ljudi sa oslabljenim imunitetom, ozbiljnim hroničnim bolestima i starije osobe. Ako je temperaturi prethodilo putovanje u područje u kojem postoje bolesti poput malarije ili denge, neophodno je da to napomenete lekaru.

Kod beba i veoma male dece ne treba čekati da temperatura postane veoma visoka ako postoje drugi zabrinjavajući simptomi.

Povišena temperatura nije uvek razlog za paniku

Temperatura je često znak da imunski sistem reaguje na infekciju i u mnogim slučajevima povlači se u roku od nekoliko dana. Ipak, važno je pratiti kako se osoba oseća, koliko dugo simptomi traju i da li se pojavljuju dodatni znaci bolesti.

Odmor, dovoljan unos tečnosti i odgovarajuća nega mogu da pomognu tokom oporavka. Lekovi za snižavanje temperature koriste se kada su potrebni, ali ne zamenjuju pregled ako postoje upozoravajući simptomi.

Ako je temperatura veoma visoka, dugo traje ili je praćena otežanim disanjem, poremećajem svesti, ukočenim vratom ili drugim ozbiljnim simptomima, ne treba odlagati traženje medicinske pomoći.