Da li će proruski premijer Bugarske Rumen Radev uspeti da konačno koncentriše svu vlast u svojim rukama? – Svet

Odgovor na ovo pitanje trebalo bi da daju predsednički izbori, čiji će prvi krug biti održan 25. oktobra.

Glavne protivkandidatkinje i protivkandidati su bivša Radevljeva zamenica Ilijana Jotova, koja trenutno privremeno obavlja dužnost predsednice države, kao i proevropski i proukrajinski bivši premijer Andrej Gurov.

Pobeda kandidatkinje koja uživa podršku vlasti omogućila bi Bugarskoj da krene putem Mađarske pod Viktorom Orbanom, uz jačanje autoritarnih tendencija, zaštitu interesa Rusije i antievropske kampanje.

S druge strane, pobeda opozicionog kandidata ne bi garantovala brzu promenu političkog kursa Bugarske, ali bi otvorila mogućnost za takav zaokret u ne tako dalekoj budućnosti, ukazuje u tekstu za Evropsku pravdu Sergej Gerasimčuk, zamenik izvršnog direktora Saveta za spoljnu politiku Ukrajinska prizma.

Bugarska i parlamentarna većina jedne stranke

Od 2021. Bugarska se nalazila u stanju stalnih političkih previranja.

Različite koalicije nisu uspevale da pronađu zajednički jezik i raspadale su se. Država je iznova izlazila na prevremene izbore, koji nisu donosili rešenja, već su samo dodatno komplikovali situaciju.

Godine 2026. umor birača od neprekidnog izbornog ciklusa iskoristio je tadašnji predsednik Rumen Radev.

Podneo je ostavku na predsedničku funkciju pre isteka mandata, koji bi se svakako završio na jesen, i, oslanjajući se na visok nivo podrške, pokrenuo sopstvenu političku kampanju za prevremene parlamentarne izbore.

Na izborima u aprilu ove godine, nova politička snaga bivšeg predsednika, Progresivna Bugarska, osvojila je 131 od ukupno 240 poslaničkih mesta i potpuno promenila odnos snaga na političkoj sceni zemlje.

Nekadašnji ključni politički akteri – GERB Bojka Borisova, DPS Deljana Peevskog i proevropska koalicija „PP–DB“, koju predvode Asen Vasilev, Ivajlo Mirčev i Božidar Božanov – izgubili su kontrolu nad političkim procesima u zemlji.

Prvi put od protesta s početka 2020-ih godina Bugarska je dobila stabilnu vladu koja se oslanja na većinu jedne političke snage u parlamentu, kao i na podršku predsedničkog kabineta, jer je predsednička ovlašćenja preuzela Radevljeva zamenica Ilijana Jotova.

Tokom gotovo pola godine na vlasti, vlada Rumena Radeva i Progresivna Bugarska pokazali su niz spornih i otvoreno autoritarnih poteza.

U parlamentu je ova politička snaga gotovo odmah nakon formiranja poslaničkih klubova počela da učvršćuje svoju vlast i ograničava prava opozicije.

To se najjasnije pokazalo krajem maja, kada je promenjen poslovnik parlamenta. Pod zvanično proklamovanim ciljem „unapređenja pravila“, parlamentarna većina usvojila je sledeće izmene:

Sredom, kada je na dnevnom redu opozicija, odnosno prve srede u mesecu, više se ne održavaju saslušanja ministara niti se formiraju privremene komisije.

Za formiranje privremenih istražnih komisija potrebno je najmanje 48 glasova, umesto podrške jednog poslaničkog kluba. To znači da nijedna opoziciona poslanička grupa trenutno ne može samostalno da ih formira.

Vreme za obrazlaganje amandmana u drugom čitanju skraćeno je sa pet na tri minuta, a vreme za odgovore sa tri na dva minuta. Ponavljanje već iznetih stavova o tekstovima nije dozvoljeno.

Rok za upoznavanje sa predlozima zakona skraćen je sa 72 na 48 sati, dok izveštaji i zapisnici o zakonima više ne moraju da budu objavljeni 72 sata pre rasprave na plenarnoj sednici, već samo 24 sata ranije.

Poslanici su izgubili pravo neposrednog fizičkog pristupa organima državne i lokalne vlasti.

Koalicija je takođe više puta obarala predloge opozicije da se ministri pozovu u parlament. Poslednji takav slučaj odnosio se na ministra odbrane, koga je opozicija želela da sasluša o napadima ruskih dronova u bugarskim teritorijalnim vodama Crnog mora.

Izazov za Ukrajinu i Evropsku uniju

Od prvih dana na funkciji premijera, Rumen Radev je izjavljivao da neće dozvoliti uvođenje sankcija EU koje bi mogle da naškode bugarskoj ekonomiji. Međutim, ubrzo se pokazalo da Radev među takve sankcije ubraja i one protiv patrijarha Kirila i bivšeg rukovodioca Lukoila Vagita Alekperova.

Preteći praktično vetom na čitav paket sankcija, Radevljeva vlada preuzela je ulogu bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je izgubio vlast i više nije mogao da zastupa ruske interese na isti način.

Na kraju su i Kiril i Alekperov izostavljeni iz paketa sankcija.

U Bugarskoj je obustavljen i važan projekat izgradnje fabrika nemačke kompanije Rheinmetall za proizvodnju baruta i municije, navodno zbog nedostatka novca u budžetu.

Još od leta bugarsko Ministarstvo odbrane pokušava da od saveznika nabavi avione MiG-29 i rezervne delove za sovjetske letelice, pri čemu se izričito navodi da je zaštita bugarskog vazdušnog prostora važnija od potreba Ukrajine.

Podjednako su indikativni i postupci Radevljeve vlade prema Ukrajini, koje je opozicionar Ivajlo Mirčev nazvao „kvantnim ponašanjem“.

Premijer Rumen Radev je 14. jula odbio da učestvuje u „Koaliciji voljnih“, dok je već 15. jula, tokom samita u formatu „Ukrajina – Jugoistočna Evropa“, bugarska ministarka spoljnih poslova potpisala zajedničku deklaraciju kojom su učesnici priznali značaj ove koalicije kao efikasnog mehanizma za podršku Ukrajini. Nakon toga, premijer je izjavio da ministarka ništa nije potpisala u Kijevu.

Slična situacija ponovila se u Njujorku ovog septembra, kada je predsednica Ilijana Jotova, prema rečima šefice diplomatije EU Kaje Kalas, učestvovala u pridruživanju Bugarske zajedničkoj izjavi o punoj solidarnosti sa Ukrajinom u ratu protiv Rusije. Ubrzo potom, Jotova je izjavila da ništa nije potpisala.

Zabrinjavajući trendovi u ograničavanju prava opozicije, jačanju proruskog usmerenja Bugarske i zaoštravanju odnosa sa EU mogli bi da se intenziviraju ukoliko Rumen Radev uspe da dodatno učvrsti svoju vlast.

Zbog toga bi predsednički izbori, čiji će prvi krug biti održan 25. oktobra, mogli da predstavljaju poslednju priliku za proevropski deo bugarskog društva da uspostavi branu daljem približavanju Bugarske ruskom političkom bloku.

Odnosi snaga

Glavni kandidati na ovim izborima, na kojima Bugari istovremeno biraju predsednika i potpredsednika, jesu dva para: već pomenuta Ilijana Jotova i Kiril Vilčev, s jedne strane, i opozicioni kandidati Andrej Gurov i Georgi Kandev, s druge.

Jotova je neposredna naslednica političkih stavova i načina upravljanja Rumena Radeva. Bila je njegova potpredsednica još od prvog mandata, započetog 2017. godine, a čak i nakon njegove ostavke u januaru 2026. ostala je lojalna bivšem šefu. Potpisivala je zakone koje je predlagala Progresivna Bugarska i izbegavala sukobe sa članovima vlade.

U slučaju njene pobede, Radev bi, prema proceni autora, mogao da uspostavi potpunu i bezuslovnu kontrolu nad izvršnom i zakonodavnom vlašću u Bugarskoj.

Jotovina kampanja odvija se pod sloganom „Za Bugarsku u sigurnim rukama“. Njena obećanja usredsređena su na zaštitu bugarske kulture, identiteta i jezika, kao i na stvaranje države u kojoj će vlast, kako tvrdi, pripadati Bugarima, a ne maloj grupi političara.

Istovremeno, Jotova se zalaže za „mir“ između Ukrajine i Rusije i poziva Evropu da posreduje u pregovorima. Međutim, ni ona ni Radev, prema oceni autora, ne uzimaju u obzir da ruska strana ne želi da sedne za pregovarački sto i zahteva kapitulaciju Ukrajine.

Njena protivkandidatkinja, odnosno protivkandidat Andrej Gurov, predstavlja potpuno drugačiji politički tabor.

Gurov je bivši vršilac dužnosti premijera sa velikim iskustvom u ekonomiji. Tokom svog kratkog mandata potpisao je sporazum o bezbednosnoj saradnji između Bugarske i Ukrajine. Zajedno sa glavnim komesarom Ministarstva unutrašnjih poslova Georgijem Kandevim sproveo je i parlamentarne izbore koji su, prema navodima autora, bili najtransparentniji u zemlji poslednjih godina.

Gurovljeva kampanja vodi se pod sloganima „Gurov, Kandev i ja“ i „Za stabilnu i bezbednu Bugarsku“.

Bivši premijer prvenstveno se zalaže za jednakost svih građana pred zakonom i doslednu primenu svih zakonskih odredbi, punopravno uključivanje u „evropsku porodicu“, borbu protiv oligarhije, jačanje uloge Bugarske u EU i NATO-u, kao i veću podršku Ukrajini i sankcijama protiv Rusije.

Gurov oštro kritikuje vlast kada preduzima poteze protiv Ukrajine ili podriva jedinstvo EU i podržava Rusiju. Smatra da bez jasnog stava o pitanjima Ukrajine i Rusije ni bugarski građani ni međunarodni partneri ne mogu da znaju za šta se Bugarska zalaže, zbog čega zemlja gubi ne samo dostojanstvo već i poverenje.

Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju sledeću sliku: Tandem Ilijane Jotove i Kirila Vilčeva osvaja između 44 i 47 odsto podrške.

Andrej Gurov i Georgi Kandev imaju između 24 i 26 odsto.

Na trećem mestu nalazi se još jedan proruski tandem, Kostadin Kostadinov i Petar Volgin, za koji bi glasalo između 8,8 i 10,5 odsto birača.

Ipak, izborni rezultati mogli bi da donesu iznenađenje. Prema podacima agencije „Alfa Risarč“, oko 30 odsto birača moglo bi da promeni svoj izbor na sam dan glasanja.

Važna će biti i izlaznost, za koju agencije procenjuju da će u prvom krugu iznositi između 35,4 i 40 odsto.

Prema bugarskom Ustavu, kandidat mora da osvoji više od 50 odsto glasova, uz izlaznost veću od 50 odsto biračkog tela, da bi pobedio u prvom krugu.

Ako jedan od ova dva uslova ne bude ispunjen, drugi krug biće održan 1. novembra. U njemu bi se, prema očekivanjima autora, mogli naći Ilijana Jotova i Andrej Gurov.

Prema scenariju koji autor smatra verovatnijim, Jotova bi u drugom krugu mogla da osvoji dodatnih šest do sedam odsto glasova potrebnih za pobedu, privlačeći deo birača drugih proruskih kandidata.

U tom slučaju, Rumen Radev dobio bi dodatne mogućnosti da učvrsti ličnu vlast, blokira pakete sankcija EU i daje političke izjave kojima bi se dovodila u pitanje solidarnost Sofije sa EU i NATO-om.

Ipak, za sada ne treba očekivati potpuni izlazak Bugarske iz ovih organizacija, imajući u vidu koliko su jedinstveno tržište EU i sistem kolektivne bezbednosti NATO-a važni za bugarsku ekonomiju i bezbednost.

Treba, međutim, imati u vidu da bi preterano pooštravanje političke kontrole koje bi sprovodio Radev moglo da izazove masovne proteste i proizvede suprotan efekat. Prvi nagoveštaji takvog otpora već su se pojavili na proevropskim i proukrajinskim protestima održanim ove jeseni, 15. i 28. septembra.

Drugi scenario mogao bi da se ostvari ukoliko Andrej Gurov uspe da mobiliše politički neopredeljene birače i pridobije deo biračkog tela stranaka GERB i DPS. To se smatra malo verovatnim, ali slični primeri već su zabeleženi u regionu.

Dovoljno je setiti se izbornog iznenađenja koje je priredio Nikušor Dan u susednoj Rumuniji, kada je na izborima 2025. godine između dva kruga povećao svoj rezultat za 32,62 procentna poena.

Sam Gurov veruje da može da promeni odnos snaga u drugom krugu. Na aktuelna istraživanja javnog mnjenja gleda pre svega kao na pokazatelj trendova, dok svoju prednost vidi u televizijskim debatama sa Ilijanom Jotovom, koje ona za sada izbegava.

Ipak, spoljna politika Bugarske ostaće proruski orijentisana čak i ako Gurov pobedi.

Prozapadni predsednik bi, međutim, imao na raspolaganju instrumente za ograničavanje autoritarnih tendencija koje pokazuje aktuelni šef vlade.

Osim toga, u slučaju političke krize, od koje Radevljeva vlada nije zaštićena, upravo bi predsednik određivao kandidata za privremenog premijera. Time bi se otvorila mogućnost za odustajanje Bugarske od proruskog kursa.