Ovo su simptomi zbog kojih reumatolog proverava da li je reč o autoimunoj bolesti – Život

Postoji više od 100 različitih autoimunih bolesti, a do dijagnoze se ponekad dolazi tek nakon niza pregleda i analiza.

Kod autoimunih bolesti imuni sistem, koji bi trebalo da štiti organizam od infekcija i drugih pretnji, greškom prepoznaje sopstvene zdrave ćelije ili tkiva kao nešto štetno i počinje da ih napada.

Reumatološkinja dr Saira Z. Sheikh sa Univerziteta Severna Karolina za Parade je objasnila na koje simptome posebno obraća pažnju kada procenjuje da li bi kod pacijenta trebalo proveriti postojanje autoimune bolesti.

Simptomi koji mogu biti razlog za dodatnu proveru

Ne postoji jedan simptom koji automatski ukazuje na autoimunu bolest, niti postoji jedna analiza krvi koja može da potvrdi sve autoimune bolesti. Lekar zato posmatra širu sliku, uključujući simptome, njihovo trajanje, porodičnu istoriju i rezultate pregleda.

Dr Šeik posebno izdvaja sledeće simptome:

• bol ili oticanje zglobova
• jutarnju ukočenost
• bol ili slabost mišića
• neobjašnjivu temperaturu
• izražen umor
• osip
• ranice u ustima
• opadanje kose
• suve oči ili suva usta
• promene u mokrenju
• bol u grudima
• otežano disanje

Pojedinačno, većina ovih simptoma može imati veliki broj različitih uzroka. Međutim, kada se više njih javlja istovremeno, naročito ako traju duže vreme ili se periodično vraćaju, lekar može da odluči da je potrebno detaljnije ispitivanje.

Na primer, bol u zglobovima, osip i dugotrajan umor na prvi pogled mogu delovati kao potpuno nepovezane tegobe, ali u nekim slučajevima mogu biti deo iste bolesti.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnostikovanje autoimunih bolesti obično nije jednostavno. Lekar najpre razgovara sa pacijentom o simptomima, kada su počeli, koliko dugo traju, da li se povremeno pogoršavaju i šta ih eventualno ublažava ili pogoršava.

Važni su i podaci o ranijim bolestima i infekcijama, lekovima i suplementima, kao i porodična istorija bolesti.

Na osnovu svega toga lekar može da zatraži analize krvi i urina, proveru funkcije bubrega i jetre, kao i analize koje pokazuju prisustvo zapaljenskih procesa. U zavisnosti od sumnje na određenu bolest mogu biti potrebni snimanje ili biopsija.

Kako objašnjava dr Šeik, ne postoji jedan univerzalni test koji može da potvrdi da neko ima autoimunu bolest. Dijagnoza se postavlja povezivanjem simptoma, medicinske i porodične istorije, fizičkog pregleda i ciljanih analiza.

Kada bi trebalo otići kod lekara?

Važno je imati na umu da umor, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja, osećaj mentalne magle i problemi sa varenjem nisu karakteristični samo za autoimune bolesti. Mogu biti povezani sa anemijom, problemima sa štitnom žlezdom, poremećajima sna, infekcijama, lekovima i brojnim drugim stanjima.

Zbog toga pojavu jednog od navedenih simptoma ne treba automatski tumačiti kao znak autoimune bolesti.

Ipak, ako su simptomi uporni, neobjašnjivi ili istovremeno zahvataju više različitih delova organizma, razgovor sa lekarom može biti dobar prvi korak. Za pregled nije potrebno doći sa unapred postavljenom dijagnozom. Mnogo je korisnije zapisati koje tegobe postoje, koliko dugo traju, kada se pogoršavaju i da li se pojavljuju u određenim periodima.

Izvor: Parade, Emily Laurence Sardinha, „I’m a Rheumatologist, These Are the Symptoms I Ask About Before Suspecting Autoimmune Disease“, 12. septembar 2026. Originalni tekst na Parade