BBC analiza: Koliko su zaista porasle plate profesorima poslednjih godina – BBC News na srpskom

„Naša budućnost zavisi od kvalitetnog obrazovanja u sadašnjosti“.

Znali su ovo mnogi, od Dositeja Obradovića do Arnolda Švarcenegera, a političari u Srbiji se obrazovanja posebno sete u kampanjama, hvaleći se ciframa i sopstvenim uspesima ili neuspesima prethodnika.

O platama nastavnika i profesora, ali i o ulaganju u samu prosvetu, govori se i uoči vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra.

Koliko su i da li su njihove plate u poslednjih 14 godina zaista porasle za 147 odsto, a u istom periodu u prosvetu uloženo 204 odsto, kako tvrdi Ana Brnabić, visoka zvaničnica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i treća na listi, utvrđivali smo na osnovu podataka i iskustava nastavnika i profesora.

Poslednjih meseci se tvrdi da je početna plata nastavnika u školama dostigla republički prosek od 120.000 dinara, ali mnogi prosvetari ukazuju da i dalje moraju da rade dodatni posao da bi izdržali mesec.

Analizirali smo i koliko su im plate usklađene za potrošačkom korpom, zaključivši da su se tek u 2025. približile.

„Mi smo ispod republičkog proseka i uz sva ta prozivanja vlasti pogotovo Ministarstva prosvete u potlačenom smo statusu, a posao nam je da decu naučimo da treba da razmišljaju.

„Kada vi podignete tu platu, deo odmah odlazi na kredite, dažbine i praktično 10 dana pred kraj meseca ne ostane vam ništa – to je golo preživljavanje“, kaže Ana Veljković, nastavnica geografije srednje škole u Nišu.

Kolike su plate i kako se računaju?

Za obračun plata u prosveti moramo da se bavimo matematikom.

Osnovicu plata u javnim službama – od januara 2026. je 5.838,53 dinara – množi se sa koeficijentom radnog mesta – njegova visina zavisi od stručne spreme i pozicije.

Izmenama Zakona o platama u javnim službama koeficijent za nastavnike sa master diplomom 19,10, dok je za one sa diplomom osnovnih studija 16,40.

Početna plata nastavnika u osnovnom i srednjem obrazovanju, bez radnog staža, iznosi oko 114.000 dinara, što je gotovo izjednačeno sa prosečnim ličnim dohotkom u Srbiji, rekao je Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete.

Iskusniji nastavnici koji su i razredne starešine mogu da zarade i više od 135.000 dinara, ministrova je računica.

„Početna plata nastavnika je 8.913 dinara manja od republičkog proseka, odnosno oko 7,4 odsto ispod njega.

„To se, ministre, ne zove ‘gotovo izjednačeno’. To se zove – manje“, poručili su iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije 1. septembra 2026.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) u Srbiji u julu je bila 121.346 dinara, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Pre 14 godina, plata nastavnika bila je oko 390 evra, a danas je oko 950, kaže Dušan Bojanić koji predaje geografiju u nekoliko osnovnih škola kod Zrenjanina.

„Plata jeste porasla i zvuči lepo, ali je i sve ostalo poskupelo, ne možete da podmirite sve potrebe.

„Kada podelite 111.000, koliko je otprilike početna plata nastavnika sa 80 časova na mesečnom nivou, znači da on u proseku radi za 600-700 dinara po času, što je manje od dnevnice berača jabuka“, kaže Bojanić za BBC na srpskom.

Ovaj nastavnik sa višedecenijskim iskustvom mora da radi u nekoliko škola da bi imao pun fond časova, kao i mnoge kolege.

Prva tvrdnja Ane Brnabić: Rast plata na fakultetima

Zavisi koga pitate.

Plata profesora na fakultetima 2012. bila je 77.000, a prošle godine 190.080 dinara, odnosno porasla je za 147 odsto, tvrdila je Ana Brnabić, treća na listi ‘Ujedinjena Srbija’ SNS-a, na televiziji N1.

Zaposleni na fakultetima potvrđuju da je plata rasla, ali su se povećali i troškovi života poslednjih 14 godina.

Iskoristivši predizbornu TV debatu, Brnabić je pokazivala grafikone kojima je želela da potvrdi tezu da su plate na fakultetima porasle za skoro 150 odsto od 2012. kada je SNS došla na vlast u Srbiji.

Zarade zavise od radnog mesta i nije isto da li si vanredni ili redovni profesor, da li si samohrani roditelj, pa imaš neki mali dodatak, ukazuje Miloš Jovanović, docent sociologije na Filozofskom fakultetu u Nišu.

„Plata se svakako povećavala i pratila je godišnju inflaciju, ali baš da je otišla za 147 odsto – teško.

„Da mi se toliko povećala plata osetio bih, rasla je, nije je pojela baš inflacija, ali nije baš da sad baš živimo kao bubrezi u loju“, kaže za BBC na srpskom.

Deo zarade isplaćuje Ministarstvo prosvete, a deo fakultet iz sopstvenih sredstava koji ostvaruje od školarina i raznih projekata, dodaje.

Grafika: Plate u obrazovanju i kulturi u odnosu na potrošačku korpu

Od 2026. uveden je i SPIRI sistem (Sistem za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje), što u praksi znači da postoji jedan račun određenog fakulteta i tu ležu pare iz državnog budžeta, ali i sva ostala dodatna sredstva te ustanove.

„To znači da zapravo sve dobijamo iz budžeta, ali ministarstvo mora da učita ta sredstva fakulteta i da ih odobri za isplatu.

„U Nišu imamo problem jer nam nisu odobrena fakultetska sredstva, pa nismo primili platu od jula“, dodaje Jovanović.

Razlike u zaradama postoje i među fakultetima, a na priliv novca utiče i da li je profesor ili asistent uključen u neki projekat.

Plate su nekada na Pravnom ili Ekonomskom fakultetu u Nišu išle i do 200.000 dinara, kada je na Filozofskom bilo između 70.000 ili 90.000, navodi Jovanović.

Na fakultetima koji imaju mnogo studenata i dodatne aktivnosti, poput Medicinskog fakulteta gde pored nastave profesori rade i pri klinikama, plate su, kaže on, sigurno veće.

Slično je i na tehničkim fakultetima, gde se razvijaju patenti i odlazi se na teren.

„Tamo ima više novca, ali da svi imaju 190.000 dinara, to je nemoguće“, dodaje.

Računica kojom raspolaže Goran Rogljić, dekan Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pokazuje da je neto plata redovnog profesora na tom fakultetu 136.000 dinara, kada se odbije porez na dohodak.

„Vanredni profesori zarađuju 122.000 dinara, docent oko 12.000 manje.

„Plata asistenta je 98.000, a saradnika u nastavi manja za 8.000″, rekao je.

Slična primanja su i na drugim fakultetima prirodnih nauka, uz razliku od 10 do 15 odsto, dodao je.

Pogledajte kako je izgledao jedan od protesta prosvetnih radnika 2025.

Od blokada do smanjenja i ispunjenja zahteva

Posle pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, a jedna žena teško povređena, studenti su blokirali fakultete i pokrenuli antikorupcijske proteste.

Osim zahteva za utvrđivanjem krivične odgovornosti za tragediju, studenti su tražili i povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto (oko 12 milijardi dinara).

Vlast je najpre odbijala zahteve, ali ih je potom sve ispunila i poručila: „Sada je vreme da fakulteti počnu da rade“.

Neki profesori su se suočili i sa smanjenjem plata zbog podrške studentima, odnosno blokadama fakulteta i neodržavanjem nastave i ispitnih rokova.

Zbog nedostatka novca, pojedini fakulteti nisu mogli da izmire ni račune za komunalije.

Posle dogovora vlade i predstavnika visokoškolskih ustanova u decembru 2025. Ministarstvo prosvete je isplatilo potrebna sredstva za materijalne troškove i druga primanja zaposlenih po posebnom kolektivnom ugovoru od skoro 583 miliona dinara.

Svim fakultetima na kojima je nastava ponovo počela, isplaćene su zaostale plate u vrednosti od 577 miliona dinara.

Aleksandar Vučić je kao predsednik Srbije u prvom obraćanju posle raspisivanja izbora najavio da će od decembra plate u javnom sektoru biti veće za osam odsto.

„Kada bi se ovo povećanje sada obistinilo onda bismo možda i dostigli taj prosek, ali to će leći tek od januara 2027. a tada će i prosečna plata da poraste.

„Sredstava ima, tačnije u medijima ih ima, ali na zvaničnim pregovorima ih nema, a vidimo da ih ima za druge namene“, kaže Dobrivoje Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika (USPR) za BBC na srpskom.

Druga tvrdnja Brnabić: Ulaganje u obrazovanje

Obrazovanje nam je jako važno i od 2012. do sada ulaganje u ovu oblast poraslo je za 204 odsto, tvrdila je Ana Brnabić 24. septembra 2026.

Investiranje u ovu oblast bi trebalo da ima prioritet u odnosu na sve manje produktivna javne ulaganja, poput fudbalskih stadiona ili nabavke naoružanja, ukazao je Fiskalni savet 2024.

Ministarstvu prosvete je te godine prvi put u poslednjih nekoliko godina, rekordno povećan budžet.

Njihova kasa je od 249,34 milijardi u 2023. dostigla 314,19 milijardi dinara.

Između januara 2023. i januara 2024. godine, ukupno povećanje plate prosvetnih radnika iznosilo je više od 30 odsto.

Budžet za obrazovanje u 2026. uvećan je za 13 odsto u odnosu na onaj kojim je raspolagala u haotičnoj godini koja je prethodila.

Ministarstvo prosvete sada raspolaže sa 425 milijardi dinara (3,62 milijarde evra) dok je u 2025. imalo 374 milijarde dinara.

Toliko bi koštala modernizacija 265 srednjih škola u Srbiji, jer se prema podacima Unije srednjoškolaca Srbije, za ovu namenu izdvaja 1,6 milijardi dinara po ustanovi.

To je oko polovine srednjih škola koliko ih je u zemlji.

U susednoj Crnoj Gori budžet ovog ministarstva je oko 333,9 miliona evra.

„Kada se gledaju ukupna izdvajanja za prosvetu, to je najniže u Evropi, lošije je samo u Albaniji“, tvrdio je ranije Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Grafika: Koliko je u budžetu za 2026. izdvojeno novca za svako ministarstvo

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]