Ne morate da pređete 10.000 koraka: Jedna promena tokom hodanja može da napravi veliku razliku – Život

Istraživanje objavljeno u časopisu „British Journal of Sports Medicine“ pokazalo je da su i broj koraka i tempo hodanja povezani sa manjim rizikom od prerane smrti i kardiovaskularnih bolesti. Eš Koks, stručnjak za sport i fizičku aktivnost, objasnio je za „The Independent“ da bi osoba koja napravi 7.000 koraka bržim tempom mogla da ostvari gotovo iste zdravstvene koristi kao neko ko napravi 10.000 koraka, prenosi Index.hr.

To, naravno, ne znači da treba namerno manje hodati. Rezultati pre ukazuju na to da bi, osim broja koraka, trebalo obratiti pažnju i na intenzitet hodanja.

Brži hod posebno znači onima koji manje hodaju

Naučnici sa univerziteta u Melburnu, Sidneju i Madridu analizirali su podatke više od 100.000 učesnika britanske Biobanke, starosti od 40 do 69 godina. Učesnici su sedam dana nosili uređaje koji su pratili njihovu fizičku aktivnost.

Istraživači nisu pratili samo koliko koraka ljudi naprave tokom dana, već i njihov tempo tokom 30 najaktivnijih minuta. Rezultati su pokazali da su osobe koje su dnevno pravile između 7.500 i 10.000 koraka imale najmanji rizik od prerane smrti, bez obzira na brzinu hodanja.

Međutim, kod ljudi koji su pravili manje od 7.500 koraka dnevno, brzina je bila značajnija. Brži hod bio je povezan sa manjim rizikom od prerane smrti, kao i smrti od kardiovaskularnih bolesti.

Koliko brzo bi trebalo da hodamo?

To ne znači da tokom svake šetnje morate da jurite. Prema rezultatima istraživanja, tempo od približno 90 do 100 koraka u minuti tokom 30 minuta dnevno bio je povezan sa boljim zdravstvenim ishodima.

Oko 100 koraka u minuti i ranije se navodilo kao okvirna granica za hodanje umerenog intenziteta kod odraslih. Ipak, odgovarajući tempo nije isti za svakoga i zavisi od godina, fizičke kondicije i zdravstvenog stanja.

Postoji i jednostavan način da procenite intenzitet šetnje bez brojanja svakog koraka: pri žustrijem hodanju trebalo bi da možete da razgovarate, ali ne i da bez teškoća pevate.

Da li je 10.000 koraka zaista neophodno?

Istraživanje je još jedan pokazatelj da 10.000 koraka nije magična granica koju svi moraju da dostignu svakog dana.

Sistematski pregled i metaanaliza iz 2023. godine, koji su obuhvatili više od 111.000 ljudi, pokazali su da veći broj koraka jeste povezan sa manjim rizikom od smrti i kardiovaskularnih bolesti. Međutim, dodatna korist počela je da se smanjuje posle približno 8.800 koraka dnevno kada je reč o ukupnom riziku od smrti, odnosno oko 7.200 koraka kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti.

Zato oni koji nemaju vremena ili mogućnosti da svakog dana naprave 10.000 koraka ne bi trebalo da odustanu od šetnje. Redovno kretanje je važno, a ubrzavanje tempa tokom makar jednog dela svakodnevne šetnje moglo bi da donese dodatnu korist za zdravlje.