AfD traži partnere ili „preletače“ – Svet

Istočna pokrajina Saksonija-Anhalt je u političkoj pat-poziciji tri sedmice nakon izbora na kojima je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila skoro 44 odsto glasova, ali ostala za tri mandata ispod apsolutne većine.

Otada traju računice i razgovori, a nosilac liste AfD Ulrih Zigmund nema nikakvu garanciju da će postati premijer. Doduše, samom Zigmundu nije mrsko ni ponavljanje izbora – odmah je rekao da tu računa da će AfD doći na barem 50 odsto glasova, pa neće nikoga morati da pridobija za koaliciju.

Dotle je dug put. Sve oči su uprte u malu stranku, Savez Sare Vagenkneht (BSW). Ta partija bivše vodeće političarke Levice nekako je prešla cenzus i sada sa pet pokrajinskih poslanika može da bude tas na vagi. Ali, pitanje je da li hoće.

Ko će probiti magičnih 39?

Iako je BSW spremna da „razgovara sa svima“ – za razliku od svih drugih partija, i sa AfD – šefica stranke Amira Mohamed Ali kaže da će se pri glasanju za izbor premijera uzdržati.

Tu stvar postaje politički triler. AfD ima 39 mandata, isto koliko Demohrišćani, Socijaldemokrate, Zeleni i Levica zajedno. Za većinu su potrebna 42 glasa.

Ako ih niko ne skupi u prva dva kruga glasanja, onda je u trećem dovoljna relativna većina. Ako poslanici BSW ne dignu ruku ni za ni protiv Zigmunda, trebalo bi da bude nerešeno.

Zigmund, međutim, poslednjih dana tvrdi da „ima većinu“, sugerišući tako da će biti „preletača“ iz drugih stranaka. Teoretski, dovoljno mu je da jedan od 39 iz suprotnog tabora bude uzdržan. Doduše, u tom slučaju bi Zigmund vodio neku vrstu manjinske vlade.

Ujedno je to tiha tačka sporenja između njega i rukovodstva stranke. Taj mladi političar bi vladao samo s jasnom većinom, dok rukovodstvo u Berlinu smatra da treba vladati po svaku cenu, jer bi to bio novi vetar u leđa za AfD koja u anketama na nacionalnom nivou ubedljivo vodi s prosečno 28-29 odsto podrške.

„Onaj polu-Italijan“

Takozvano „sondiranje“ – razgovori gde partije ispituju mogućnost koalicije – postoji samo između AfD i BSW. Kako se saznaje od učesnika tih zatvorenih razgovora, konsenzus postoji oko formiranja komisije koja bi trebalo da ispita delovanje institucija tokom pandemije. Obe stranke kritikovale su politiku lokdauna, dok u AfD mahom odbacuju i vakcinaciju.

Inače, te dve partije se razumeju i kada je u pitanju odnos prema NATO ili Rusiji, smatrajući da Nemačka ne treba da naoružava Ukrajinu jer tako navodno „uvlači Evropu u rat“. BSW se takođe zalaže za deportacije onih koji nemaju pravo boravka u Nemačkoj, mada AfD ide znatno dalje. Ogranak stranke u Saksoniji-Anhalt je pod prismotrom službi jer se smatra desničarsko ekstremnim.

S druge strane, dve partije se ne razumeju po pitanju odnosa prema regionalnom javnom servisu MDR. AfD bi najradije ukinuo taj servis i pravio novi, a BSW prvo želi da stručna komisija vidi kako reformisati postojeći servis.

Na šta bi uopšte ličila saradnja te dve stranke, s obzirom na to da je BSW u socijalnoj i ekonomskoj politici sasvim levo na političkom spektru? O tome se ponešto može zaključiti iz intervjua koji je šef poslaničkog kluba AfD Oliver Kirhner nedavno dao za desničarski magazin Kompakt:

„Da sad ja pet godina vodim politiku s ljudima pod upravom Mohamed Ali i onog polu-Italijana koji kaže da smo svi nacisti?“, ciljao je Kirhner na kopredsednike BSW Amiru Mohamed Ali i Fabija de Masija.

De Masi je odgovorio da je Kirhnerova stvar to da li se u „svom hobi-podrumu svake večeri igra bitke u Teutoburškoj šumi“ aludirajući na pobedu germanskih plemena nad Rimljanima početkom Nove ere. Sara Vagenkneht, koja više ne vodi partiju kojoj je dala ime, ali čija reč ima veliku težinu, ocenila je da se AfD-ov kandidat za premijera Zigmund okružio „stvarno iščašenim figurama“.

Druga ideja

Tu u igru ulazi druga ideja koju je BSW imao odmah posle izbora – da na čelo Vlade dođe nestranački stručnjak ili osoba takvog političkog ugleda da svi mogu dići ruku za nju. BSW bi u tom čamcu voleo da vidi i AfD. Prema toj ideji – koja bi za nemačke uslove bila eksperiment – vladajuća većina ne bi postojala, već bi se većine nalazile za svaku pojedinačnu odluku ili zakon.

Iako se to tada drugima nije dopalo, sada Socijaldemokrate podgrevaju ideju – doduše bez AfD. Već su u sredu (30. septembar) bile sazvale prvi sastanak sa BSW, Zelenima i Levicom da vide šta i kako. Svako je trebalo da donese i po tri predloga za eventualne odluke parlamenta koje ne mogu da čekaju novu Vladu.

Tu je pak nevolja što Demohrišćani odbijaju da učestvuju, a bez njih se ne može do većine.

Stranka Fridriha Merca je u tolikom političkom škripcu da je i sudbina samog kancelara neizvesna. Nedavno su na izborima u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji prvi put u istoriji ostali ispod cenzusa u jednoj pokrajini. U saveznim anketama vrte se tek oko 20 odsto, sa tendencijom pada.

Osim drugih muka, Merc u partiji pokušava da zauzda one – posebno demohrišćane sa istoka – koji koketiraju sa idejom koalicije sa AfD.

Novi saziv parlamenta u Saksoniji-Anhalt konstituiše se u utorak 6. oktobra. Tu će ponešto biti jasnije, recimo da li će petoro poslanika BSW dići ruku da izaberu predsednika parlamenta iz redova AfD. Time bi se neka vrata zatvorila, a neka druga malo više odškrinula.