Da li biljke umeju da broje: Istraživanje otkriva iznenađujuće sposobnosti venerine muholovke – Život

Istraživanja pokazuju da pojedine biljke mogu da registruju i sabiraju nadražaje iz okruženja, dok druge prate količinu energije koju su sačuvale kako bi preživele do sledećeg dana.

Jedan od najpoznatijih primera je venerina muholovka, mesožderka koja hvata insekte pomoću listova nalik malim zamkama. Iako na prvi pogled deluje kao da reaguje automatski, način na koji odlučuje kada će zatvoriti listove i započeti varenje plena mnogo je zanimljiviji nego što se čini, piše Science Focus.

Venerina muholovka, biljka koja broji dodire

Venerina muholovka ne zatvara svoje listove na svaki dodir. Da bi se zamka aktivirala, potrebno je da osetljive dlačice na njenoj površini budu dodirnute dva puta u kratkom vremenskom razmaku, obično tokom 15 do 20 sekundi.

Ovakav mehanizam pomaže biljci da izbegne nepotrebno zatvaranje. Kada bi reagovala na svaki pojedinačni dodir, mogla bi da troši energiju na kapljice kiše, grančice ili druge predmete koji nisu hrana.

Kada se dlačice aktiviraju, u biljci nastaju električni impulsi koji se prenose pomoću kretanja naelektrisanih čestica, odnosno jona. Ako se odgovarajući signal ponovi, listovi se brzo zatvaraju i zarobljavaju potencijalni plen.

Međutim, tu se njena sposobnost ne završava. Istraživanje međunarodnog tima naučnika iz 2016. godine pokazalo je da venerina muholovka može da registruje i veći broj nadražaja. Nakon što se zamka zatvori, biljka čeka dodatne signale pre nego što počne da proizvodi enzime za varenje insekta.

Drugim rečima, ona ne reaguje samo na prisustvo potencijalnog plena, već registruje i koliko se puta on pomera. Na taj način smanjuje rizik da troši dragocene resurse na nešto što nije uhvatila ili što je već prestalo da predstavlja izvor hrane.

Biljke mogu da prate i sopstvene zalihe hrane

Sposobnosti koje podsećaju na računanje nisu ograničene na mesožderke. Naučnici su proučavali i biljku Arabidopsis thaliana, poznatu kao talijin uročnjak, koja se često koristi u istraživanjima biologije biljaka.

Tokom dana, biljke koriste sunčevu svetlost da bi fotosintezom stvarale šećere, od kojih deo skladište u obliku skroba. Noću, kada nema svetlosti i fotosinteza ne može da se odvija na isti način, oslanjaju se na te rezerve kako bi nastavile da funkcionišu.

Da bi preživele do jutra, potrebno je da troše skrob odgovarajućom brzinom. Ako bi ga potrošile prerano, ostale bi bez važnog izvora energije pre nego što ponovo počnu da koriste sunčevu svetlost.

Istraživači smatraju da biljke procenjuju koliko skroba imaju na raspolaganju i kombinuju tu informaciju sa svojim unutrašnjim biološkim satom. Na osnovu toga prilagođavaju brzinu kojom troše zalihe.

Ovaj proces može da se uporedi sa jednostavnom matematičkom operacijom: biljka procenjuje koliko hrane ima i koliko vremena je ostalo do svitanja, a zatim prilagođava potrošnju kako bi izdržala do narednog dana.

Da li to znači da su biljke inteligentne?

Činjenica da biljke mogu da registruju i obrađuju informacije ne znači nužno da razmišljaju na isti način kao ljudi ili životinje.

Naučnici upozoravaju da njihove sposobnosti ne treba automatski nazivati inteligencijom, niti ih smatrati dokazom da biljke imaju neku vrstu primitivnog mozga. Biljke nemaju mozak ni nervne ćelije kakve postoje kod životinja, ali koriste složene biohemijske procese i električne signale da bi reagovale na promene u okolini.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da su takvi mehanizmi veoma precizno prilagođeni njihovim potrebama. Venerina muholovka mora da proceni kada je vredno aktivirati zamku, dok druge biljke moraju pažljivo da raspoređuju energiju kako bi preživele noć.

Dakle, kada kažemo da biljke umeju da broje ili računaju, ne mislimo da rešavaju matematičke zadatke poput ljudi. Reč je o sposobnostima koje im omogućavaju da prikupljaju informacije i koriste ih na način koji povećava njihove šanse za opstanak.

I upravo je to možda najzanimljiviji deo priče: čak i bez mozga, biljke mogu da izvode iznenađujuće složene procese koji pokazuju koliko priroda može biti domišljata.