“Gasovod iz Rusije ka Evropi, uz podelu prihoda između Moskve i Kijeva”: Vašington post o novom američkom planu za Ukrajinu – Svet

O ovom planu razgovaralo se u petak u vili Stiva Vitkofa, specijalnog izaslanika Donalda Trampa, na sastanku kojem su prisustvovali predstavnici Ukrajine, Velike Britanije, Nemačke i Francuske, piše The Vašington post.

Iako je vest o dogovoru Trampa i Vladimira Putina o dizel-gorivu, koja se pojavila tokom šest sati dugog sastanka, zasenila sve ostale teme, SAD pokušavaju da pomognu Ukrajini i Rusiji da sagledaju kako bi izgledao posleratni period.

To bi trebalo da ih podstakne da naprave ustupke u vezi sa teritorijalnim pitanjem, na koje za sada nisu spremne, objasnio je američki zvaničnik upoznat sa tokom pregovora.

Plan se sastoji od četiri komponente.

Prema rečima izvora Vašington posta, poruka Putinu glasi: ne samo da treba da okončate rat sa Ukrajinom već i da zaključite sporazum sa Evropom u oblasti ekonomije i bezbednosti, koji bi omogućio obnavljanje stabilnosti u regionu.

Ovaj cilj, između ostalog, podrazumeva ekonomsku integraciju Rusije, Ukrajine i Evrope na osnovu sporazuma o saradnji u energetskom sektoru. Jedan od elemenata mogao bi da bude gasovod za transport ruske nafte i gasa u Evropu, pri čemu bi Ukrajina i Rusija delile prihod od tih isporuka.

Prema rečima američkog zvaničnika, takav gasovod mogao bi značajno da smanji troškove energenata u Evropi. Nije navedeno o kojem je konkretno gasovodu reč.

Pre nego što je Putin pokrenuo rat, Rusija je isporučivala naftu i gas različitim transportnim pravcima, uključujući i one preko Ukrajine. Gasovod „Severni tok 2“, izgrađen neposredno pre rata, Nemačka nikada nije sertifikovala.

U poslednje vreme predstavnici SAD i Rusije razgovarali su o mogućnosti uključivanja američkog investitora u eventualno ponovno pokretanje „Severnog toka“, objavio je Rojters, pozivajući se na pet izvora upoznatih sa razgovorima.

Pored obezbeđivanja Rusiji „dugoročnog pristupa evropskom energetskom tržištu“, mirovni sporazum trebalo bi da definiše način i dinamiku ukidanja ekonomskih sankcija.

Ostale komponente plana obuhvataju:

– Pomoć u obnovi Ukrajine. Svetska banka i američka kompanija za upravljanje investicijama BlackRock nameravaju da uspostave mehanizam za podmirivanje brojnih finansijskih potreba zemlje. Cilj je obnova razorenih područja, isplata naknada porodicama poginulih i ranjenih pripadnika oružanih snaga i rekonstrukcija uništene privrede.

– Bezbednosne garancije. Ukrajina bi od SAD i evropskih zemalja dobila uveravanja da će joj pružiti vojnu zaštitu u slučaju novog ruskog napada. Prema rečima američkog zvaničnika, takva pomoć bila bi ekvivalentna članu 5 Povelje NATO-a, koji predviđa kolektivnu odbranu. Rusija bi, sa druge strane, zaključila sporazume sa evropskim zemljama usmerene na otklanjanje njenih bezbednosnih zabrinutosti, mada za sada nije jasno šta bi oni konkretno podrazumevali.

– Teritorijalni ustupci. Ovo je najteži deo plana za sprovođenje. Rusija bi pristala na prekid vatre duž sadašnje linije fronta. Za Ukrajinu bi to značilo da okupirane teritorije ostanu pod ruskom kontrolom. Za Rusiju bi, pak, to značilo da ne bi dobila ne samo celu Ukrajinu, koju je nameravala da zauzme za tri dana, već ni preostali deo Donbasa.

Putin je do sada kategorički odbijao da obustavi vojne operacije ukoliko mu ne budu predati delovi Donbasa koje ruske snage još nisu uspele da zauzmu.

Izvor blizak Kremlju izjavio je za Rojters da će se Putin vratiti za pregovarački sto tek kada „dobije preostalih 11 odsto Donbasa, što bi u zemlji mogao da predstavi kao pobedu“.

Evropski lideri bili su ogorčeni zbog Trampovog dogovora o dizel-gorivu, tim pre što njegov zahtev Kijevu da prestane sa napadima na ruske rafinerije ne nudi Ukrajini ništa zauzvrat.

Vladimir Zelenski je, na primer, zahtevao da i Rusija prestane da napada ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Međutim, osoba upoznata sa Trampovim stavom rekla je za The New York Times da je američki predsednik, kada je nakon dogovora o dizel-gorivu proglasio energetsko primirje, mislio isključivo na rafinerije. I to uprkos činjenici da su ukrajinski kapaciteti za preradu nafte gotovo u potpunosti uništeni još na početku rata.

Ipak, čini se da Evropljani nameravaju da nastave diplomatski proces pod vođstvom Vitkofa i Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika, piše Vašington post

„Sada je potrebno smiriti tenzije i vratiti se poslu“, rekao je jedan evropski diplomata za ovaj list.