Zašto je mir u Iranu i dalje daleko? – Svet

Nešto manje od sedam meseci nakon početka rata sa Iranom sukob se proširio na dva strateški važna pomorska plovna puta.

Uz Ormuski moreuz, kojim se prevozi oko 20 odsto svetske potrošnje sirove nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG), sada je pod pritiskom i druga ključna ruta za trgovinu energentima: Crveno more. Huti, koje podržava Iran, proširili su svoje napade na Saudijsku Arabiju i sve češće gađaju energetsku infrastrukturu, kao i izvozne pravce preko Crvenog mora.

Prema navodima lista Njujork tajms, saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman pozvao je u nedelju (20. septembar) američkog predsednika Donalda Trampa kako bi ga ponovo hitno zamolio da interveniše i zaustavi brzo napredovanje Huta.

Tramp je navodno neko vreme razmatrao vazdušne napade na Hute, ali je kasnije odustao od te ideje. Foks njuz je u nedelju preneo njegovu izjavu da su Huti obećali da neće napadati američke ciljeve. Američki portal Aksios takođe je izvestio da je Tramp još prošle sedmice odbio saudijski zahtev za napade na Hute.

Između vojske i diplomatije

Američki predsednik Donald Tramp, suočen s rastom cena goriva i unutrašnjopolitičkim pritiscima uoči međuizbora 3. novembra, pokušava da ostvari svoje javno deklarisane ciljeve u ratu protiv Irana.

„Predsednik Tramp želi da završi rat protiv Irana iz pozicije koja mu omogućava da tvrdi kako su iranske nuklearne i vojne sposobnosti značajno oslabljene, da je sloboda plovidbe ponovo uspostavljena i da je Teheran primoran da se vrati za pregovarački sto“, kaže za DW nezavisna analitičarka i stručnjakinja za Iran Fateme Aman.

Ona naglašava da je za sada teško prepoznati uverljivu strategiju za ostvarivanje tog cilja.

Između vojnog pritiska i političkog rešenja i dalje postoji veliki jaz. Sjedinjene Američke Države nametnule su Iranu visoke vojne i ekonomske troškove i očigledno postigle određene uspehe u slabljenju njegovih vojnih kapaciteta. Međutim, time nisu uspele da iznude ni kapitulaciju Teherana niti trajni sporazum.

U sredu i četvrtak Tramp se u Vašingtonu sastaje s kineskim predsednikom Si Đinpingom. Kina je ubedljivo najveći kupac iranske nafte i važan politički partner Teherana. Tema američko-kineskog sastanka trebalo bi da budu i kineske ekonomske i finansijske veze sa Iranom. Vašington se nada da će Peking iskoristiti svoj uticaj na Teheran, posebno kada je reč o bezbednosti plovidbe kroz Ormuski moreuz.

Istovremeno, Tramp je signalizirao spremnost za susret sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, koji dolazi u Njujork na zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. I vodeći predstavnici zalivskih država očekuju se narednih dana u Sjedinjenim Državama. Prema navodima Aksiosa, Tramp želi da na marginama zasedanja UN razgovara sa predstavnicima više zalivskih zemalja o ratu protiv Irana.

Zalivske države ne žele novu eskalaciju

Između Irana i njegovih arapskih suseda za sada se ne nazire zajednička strategija. Planirani sastanak predstavnika Irana, zalivskih država i Iraka otkazan je prošle sedmice. Moguće je da je razlog otkazivanja povezan sa najnovijim napadima Huta na Saudijsku Arabiju.

„Na prvi pogled izgleda da između Irana i zalivskih država gotovo da nema zajedničkih interesa“, kaže za DW Farzan Sabet, stručnjak za Bliski istok na Ženevskom institutu za međunarodne i razvojne studije. „Ali iza kulisa ipak postoji zajednički interes da se spreči dalja vojna eskalacija.“

Zalivske države shvatile su da bi teško mogle da pobede u direktnom vojnom sukobu sa Iranom. Zbog toga se uglavnom opredeljuju za deeskalaciju i pragmatično smanjenje tenzija sa Teheranom. Međutim, za sada nema naznaka ozbiljnog približavanja.

Posebno su za zalivske monarhije neprihvatljivi iranski zahtevi za većom kontrolom nad Ormuskim moreuzom. Situaciju dodatno komplikuje rat u Jemenu. Saudijska Arabija teško da će biti spremna na ustupke dok je istovremeno meta napada Huta, saveznika Irana.

Delovanje na dva koloseka

Za Teheran bi veoma nepovoljna bila koalicija zalivskih država podržana od strane SAD i usmerena protiv Irana, smatra Fateme Aman. Zbog toga bi Iran mogao da vodi strategiju na dva koloseka: da se istovremeno suprotstavlja stvaranju saveza pod vođstvom Vašingtona i da zalivskim državama nudi alternativni model regionalne bezbednosti zasnovan na ravnoteži interesa i dijalogu. Jer, zalivske države nisu samo rivali Irana, već i njegovi susedi, a tu geografsku činjenicu nijedna strana ne može da promeni.

Prema navodima iranskog bezbednosnog zvaničnika Mohsena Rezaija, Teheran od Sjedinjenih Država zahteva prekid borbi na svim frontovima. Pored toga, Iran traži odmrzavanje svoje imovine u inostranstvu i ukidanje pomorske blokade.

Pregovori sa Katarom i Omanom navodno se nastavljaju. Sada Teheran čeka odgovor američkog predsednika Donalda Trampa. Da li će ti diplomatski kanali dovesti do kraja rata ostaje neizvesno. Vašington, Teheran i zalivske države i dalje slede različite ciljeve.