“Za Evropu je ovo pitanje opstanka”: Zašto je Pentagon isključio ključne saveznike sa sastanka NATO-a narednog meseca? – Svet

Planirani sastanak u Poljskoj, čiji je organizator i pokretač Elbridž Kolbi, podsekretar za odbranu za politiku u Pentagonu, u suštini je radna grupa usmerena na budućnost NATO-a, prema rečima šest diplomata upoznatih sa pripremama.

Međutim, mnoge zemlje koje nisu dobile poziv, među njima Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i baltičke države, dakle zemlje sa velikim izdvajanjima za odbranu i imaju ključnu ulogu u Alijansi, zbog čega se njihove diplomate pitaju zašto su izostavljeni.

Oni strahuju da administracija favorizuje pojedine saveznike na način koji bi mogao dodatno da podeli Alijansu, koja se već suočava sa sve agresivnijim delovanjem Rusije i smanjenim zalihama naoružanja.

„Radimo sve što se od nas traži“, rekao je zvaničnik jedne od savezničkih zemalja koja nije dobila poziv. „Pokušavamo da shvatimo koji su kriterijumi i koja je svrha ovih sastanaka. Za sada nam nije mnogo toga saopšteno“.

Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar, dok je Pentagon odbio da komentariše.

Predsednik Donald Tramp i njegovi najbliži saradnici uporno kritikuju NATO otkako su se vratili na vlast – od toga što članice nisu podržale rat sa Iranom do toga što neke zemlje ne izdvajaju pet odsto svog BDP-a za odbranu.

„NATO sam oduvek smatrao ulicom koja vodi samo u jednom smeru – mi trošimo stotine milijardi dolara godišnje da zaštitimo te iste zemlje, ali one ništa ne čine za nas, naročito kada nam je pomoć potrebna“, ogorčeno je Tramp napisao ove godine na društvenoj mreži Truth Social.

Prošlog meseca odbacio je još jednog saveznika – Južnu Koreju tako što je iznenada smanjio obim planirane zajedničke vojne vežbe, istovremeno kritikujući Seul zbog odbijanja da se pridruži ratu protiv Irana.

U aprilu je Bela kuća osmislila nešto nalik listi onih koji su „unutra“ i onih koji su „napolju“, dok je tražila načine da kazni saveznike koji nisu postupali u skladu sa Trampovim zahtevima.

Ministar odbrane Pit Hegset takođe je podržao takav pristup. On je pozivao na „uzorne saveznike“ i upozoravao da će oni koji ne podržavaju interese SAD snositi posledice.

Iako su detalji o novoj radnoj grupi NATO-a i dalje nejasni, ona je deo pristupa koji podrazumeva nagrađivanje nekih saveznika nauštrb drugih.

Kolbi je već održao dva slična sastanka sa predstavnicima Norveške, Švedske, Finske, Poljske, Nemačke i Holandije. Zemlje koje učestvuju na sastancima – poznatim kao format „Bergenske grupe“ – insistiraju na tome da cilj nije narušavanje jedinstva Alijanse, rekao je diplomata jedne od pozvanih zemalja, koji je, kao i ostali sagovornici, zatražio anonimnost kako bi mogao da govori o internim razgovorima.

Umesto toga, grupa želi da osmisli ideje koje bi potom bile predstavljene celoj Alijansi kako bi bile dodatno razmotrene i testirane.

„Ovo može biti pokretač transformacije“ cele Alijanse, rekao je diplomata. Priznao je da su neki saveznici frustrirani zbog izostavljanja, naročito zato što su mnogi dostigli ili premašili ciljeve potrošnje koje zahteva Trampova administracija.

SAD bi mogle da dodaju Dansku u ovaj ekskluzivni klub, s obzirom na sporazum koji su dve zemlje postigle o proširenju američkog vojnog prisustva na Grenlandu, rekao je drugi izvor upoznat sa planovima.

Kolbi, koji je bio glavni pokretač ove inicijative, održao je prvi sastanak ove vrste u Bergenu u Norveškoj u junu i pozvao šest favorizovanih saveznika. „Saveznici u NATO-u koji ubrzano ispunjavaju obaveze preuzete u Hagu u vezi sa izdvajanjima za odbranu, imaju kapacitet da doprinesu i spremni su da pređu na praktičan rad“, napisao je tada na društvenim mrežama.

On je ovog meseca, na jednoj konferenciji u Vašingtonu, rekao da je „ideja da se cela Alijansa usmeri u istom pravcu“, dodajući da će to biti „bolji i snažniji NATO koji će biti otporniji“ i koji će Evropi omogućiti veće vojne kapacitete.

Kolbi se već duže vreme interesuje za razgovore u manjim formatima između članica NATO-a. Prethodnih godina zalagao se za ponovno jačanje Nemačke kao vojne sile radi obuzdavanja Rusije i za usmeravanje američkih trupa na suočavanje sa usponom Kine.

Međutim, čak i pozvani saveznici dovode u pitanje zašto su Kolbi i drugi zvaničnici odbrane odabrali samo određene zemlje, dok su izostavili neke od najvećih evropskih vojnih sila, poput Velike Britanije.

„Ako pokušaju da podele NATO na dobre i loše, to je opasno po Sjedinjene Države“, rekao je još jedan od šest diplomata. „Ali za Evropu je ovo pitanje opstanka“.