Uspon AfD-a: Stranka koja ide na sve ili ništa – Svet

S nešto manje od 44 odsto glasova, Alternativa za Nemačku (AfD) postala je ubedljivo najjača stranka nakon izbora u Saksoniji-Anhaltu. Ipak, za dlaku joj je izmakla apsolutna većina u novom pokrajinskom parlamentu, pa samostalna vlada, uprkos izbornoj pobedi, za sada ostaje nedostižna.

A upravo je samostalno vladanje oduvek bilo jedan od ključnih ciljeva AfD-a. Stranka želi da svoj radikalni program sprovodi bez kompromisa: od obaveznog rada za tražioce azila, preko građanskih patrola protiv migranata, do ukidanja finansiranja projekata posvećenih demokratiji.

Dok se u Nemačkoj godinama vodi rasprava o tome da li je takozvani „protivpožarni zid“ prema AfD-u (odbacivanje bilo koje vrste saradnje s njima) ispravan način zaštite demokratije, sama stranka odavno je podigla sopstveni zid prema političkim konkurentima. Njih redovno naziva „kartelskim strankama“, dovodeći ih u vezu s kriminalnim organizacijama.

Politikološkinja Tereza Haušman sa Univerziteta u Potsdamu godinama proučava AfD i druge populističke pokrete. Ona ovako sažima ona osnovnu logiku AfD-a: „Sve ostale stranke predstavljaju političku elitu protiv koje se treba boriti.“

Tokom kampanje stranka je stalno ponavljala da želi da vlada sama. Ali izbori 6. septembra pokazali su da bez partnera to ipak neće biti moguće.

Ulrih Zigmund: „Nema popuštanja“

Na izbornoj večeri, usred slavlja zbog pobede, vodeći kandidat AfD-a u pokrajini Ulrih Zigmund u početku je zvučao pomirljivo: „Kao demokrata, pružam ruku svim političkim snagama koje zajedno sa nama žele suštinski politički zaokret“, rekao je za ARD.

Samo nekoliko sekundi kasnije dodao je: „Ali sa mnom neće biti nikakvog popuštanja.“

Za AfD su kompromisi gotovo pogrdna reč. To je karakteristično za populističke stranke i van Nemačke, objašnjava Haušman.

„Polazi se od pretpostavke da postoji jasna volja naroda. Ako postoji samo jedan ispravan politički put, onda bi kompromis značio priznanje da postoje i druga legitimna rešenja. To bi ugrozilo identitet stranke.“

Od pružene ruke sa izborne večeri nije mnogo ostalo. Kao i tokom kampanje, vodeći političari AfD-a nastavili su da političke protivnike zasipaju uvredama i omalovažavanjem.

Malo mogućih partnera

Utisak je da AfD najžešće napada upravo one stranke koje bi teoretski mogle da joj budu partneri. Pre svega CDU i Savez Sare Vagenkneht (BSW).

Predsednica AfD-a Alis Vajdel odmah nakon izbora poručila je: „CDU/CSU više nikada neće moći da pobedi na saveznim izborima. To je činjenica.“

Demohrišćani su među najvećim gubitnicima izbora u Saksoniji-Anhaltu. Deo njihovih birača smatra da je CDU otišao previše ulevo, a upravo među tim konzervativcima AfD pokušava da pronađe nove pristalice.

Istovremeno, retorika AfD-a postaje sve radikalnija. U Saksoniji-Anhaltu bezbednosne službe tu stranku klasifikuju kao dokazano ekstremno desničarsku, između ostalog zbog stavova o doseljenicima i njihovoj ravnopravnosti.

Pojedini vodeći članovi AfD-a više puta su kao politički cilj navodili „uništenje“ CDU-a. Stranački strateg i poslanik u Bundestagu Torben Braga na jednoj desničarskoj tribini je rekao:

„Moramo postati toliko jaki da ili možemo sami da vladamo ili da izazovemo nuklearno topljenje u drugim strankama, koje bi ih praktično pretvorilo u potpuno nove političke organizacije.“

AfD, dakle, više računa na raspad CDU-a i prelazak njegovih članova nego na buduću saradnju.

Savez sa BSW?

Kao potencijalni partner ostaje pre svega Savez Sare Vagenkneht. BSW je osnovala nekadašnja zvezda Levice Sara Vagenkneht, koja je kombinacijom leve ekonomske politike i proruske spoljne politike uspela da privuče značajan broj birača. Stranka je ušla u parlament Saksonije-Anhalta i mogla bi da odluči ko će biti novi premijer.

Brojni programski stavovi BSW-a i AfD-a delimično se podudaraju. Međutim, ni tu AfD ne šalje pomirljive signale.

Predsednik poslaničkog kluba AfD-a Oliver Kirhner na krajnje desničarskom kanalu „Compact TV“ predsednika BSW-a Fabija De Masija nazvao je „polu-Italijanom“, uz zajedljivu opasku da se na njegovu stranku ne može osloniti kada postane ozbiljno.

Predsednik AfD-a u Tiringiji Bjern Heke otišao je korak dalje i BSW nazvao „najmlađom kartelskom strankom“.

Dakle, ni prema potencijalnom savezniku AfD ne pokazuje spremnost na približavanje. Naprotiv. Čak i bez većine, ostaje pri maksimalističkim zahtevima.

A šta ako zbog toga ne uspe da formira vladu?

„Onda će građani ponovo izlaziti na izbore. Tako stoje stvari“, poručio je Kirhner.

Savezno rukovodstvo želi vlast

Ipak, takav pristup verovatno ne podržavaju svi u stranci.

„Na saveznom nivou postoji veliki interes da AfD formira vladu u Saksoniji-Anhaltu“, ocenjuje Tereza Haušman.

Posebno predsednica stranke Alis Vajdel, koja bi uspešnu pokrajinsku vladu AfD-a mogla da iskoristi kao odskočnu dasku za buduće ambicije na saveznom nivou.

DW je pokušao da od poslanika AfD-a i članova rukovodstva stranke u Saksoniji-Anhaltu dobije informacije o mogućim pregovorima o formiranju vlade. Na upite nije stigao odgovor.

Uprkos kontinuiranim izbornim uspesima, unutar AfD-a tako ostaje snažna napetost između pragmatičara, koji žele vlast, i tvrdolinijaša koji odbijaju kompromise.

Pa čak i ako bi stranka uspela da pronađe koalicionog partnera, skepticizam prema njoj u nemačkom društvu ostaje veoma izražen.

„Ako bi AfD ušao u koaliciju sa nekom drugom strankom, to samo po sebi ne bi značilo da je postao demokratičnija stranka“, zaključuje politikološkinja Tereza Haušman.