Nema neutralnih u zahuktalom vozu – Lični stavovi

U prošlom pismu sam predvideo osuđujuću presudu u ovom predmetu, kao i režimske manipulacije sa tom presudom. Sve je počelo sa Nepomenikovom prognozom da će ovaj (antisrpski) sud osuditi vođstvo OVK na onoliko zatvora koliko su proveli u pritvoru. To se nije desilo. Posle presude je krenula režimska kritika da su Tači i ostali oslobođeni za zločine protiv čovečnosti nad Srbima, da su ratni zločini za koje su osuđeni počinjeni nad Albancima i da će cela presuda ionako pasti na žalbi kao u predmetima Ante Gotovine i Ramuša Haradinaja.

Ništa od toga nije tačno. Kao prvo, optužba za zločine protiv čovečnosti nije obuhvatala samo srpske, nego i albanske, romske i druge žrtve. Za zločine protiv čovečnosti su oslobođeni ne zato što se zločini nad tim civilima nisu desili nego jer je teško dokazati da su oni počinjeni u okviru širokog ili sistemskog napada na civilno stanovništvo, što je ključan element ovog krivičnog dela.

Kao drugo, ratni zločini za koje su osuđeni su počinjeni i u odnosu na Srbe, pored Albanaca i Roma. To pokazuje da su mnogi Albanci na Kosovu dva puta proživeli teror – prvi put od Miloševićevog režima, a drugi put i od OVK. Najgore su prošli oni iz Demokratskog saveza Kosova (LDK), stranke Ibrahima Rugove koji je 1990-ih vodio mirne proteste protiv Miloševića. NJegova LDK je vodila politiku nenasilnog otpora i izgradila paralelne kosovske institucije pod terorom Miloševićevog režima. Međutim, oko 1998. OVK je počela ozbiljno da potiskuje političku dominaciju LDK-a i sa eskalacijom rata su se desili ti zločini.

Netačna je i prognoza da će presude pasti kao haške presude isto kao i Gotovini i Haradinaju. Gotovinu je tročlano veće Haškog tribunala u prvom stepenu jednoglasno osudilo za ratne zločine usmerene na trajno uklanjanje srpskih civila. Prema toj presudi, svaki udar artiljerijske granate koji padne na udaljenosti većoj od 200 metara od legitimnog vojnog cilja predstavlja protivpravni napad na civilno stanovništvo. Žalbeno veće nije prihvatilo taj standard od 200 metara i cela presuda je pala. Postoje snažne indicije da su Amerika i Izrael uticale na sudiju Teodora Merona da sruši taj standard kako bi Izrael mogao da puca po civilima koji se nalaze dalje od 200 metara od vojnih ciljeva. Uostalom, kada zbrojite glasove sudija iz prvog i drugog stepena, više je sudija smatralo da je Gotovina odgovoran za zločine nego da je nevin (5:3).

Takav preokret se ne može desiti presudi Tačiju i ostalima jer ona ne sadrži samo jedan modalitet zločina (granatiranje), nego se ovde radilo o tajnim logorima, hapšenjima, mučenjima i likvidacijama – a to sve ne može tek tako pasti u žalbi.

Haradinaja je Haški tribunal oslobodio u suđenju koje se odvijalo u iznimno teškim uslovima. Ključni svedoci su tokom suđenja počeli odbijati da svedoče, nestaju, ginu pod nerazjašnjenim okolnostima ili su drastično menjali iskaze, žaleći se na pretnje porodici.

Za razliku od Haškog tribunala kojeg je osnovao UN, a zemlje bivše Jugoslavije su ga podržale (uključujući i Srbija), Specijalizovana veća Kosova u Hagu, koja su osudila Tačija i ostale, je osnovala i finansira EU, a formalno je deo pravnog sistema Kosova. Inicijativa da se posebno istražuju zločini na Kosovu je potekla iz Saveta Evrope, iz izveštaja Dika Martija o navodnoj trgovini organima sa Kosova u Albaniju. Ovaj sud je mnogo ozbiljnije shvatio zaštitu svedoka i kažnjavao vođstvo Udruženja veterana OVK na zatvorske kazne zbog ometanja službenih lica, kršenja tajnosti postupka i zastrašivanja svedoka.

Budite sigurni da je u tim opstrukcijama učestvovao i Nepomenik jer bi i njemu sada odgovarala više oslobađajuća nego osuđujuća presuda, kako bi mogao potkrepiti lažnu tezu o još jednom antisrpskom sudu.

Nijedna vojska ni u jednom ratu nije čista. Nemoguće je voditi rat u kojem nema zločina – to je kao da odigrate košarkašku utakmicu bez faula. Kao i utakmica, i rat može biti agresivniji ili manje agresivan. U nekim utakmicama jedan tim može imati više isključenja igrača, a drugi tim nijedno, ali uvek svi čine faulove. Nekada su isključenja opravdana jer jedan tim igra grubo, a nekada deluje da su sudije pristrasne, a nekada se dešava i jedno i drugo – tim igra grubo, a i sudije su pristrasne na štetu tog istog tima.

Tako je i sa suđenjima u Hagu – Srbi su počinili najviše zločina jer su vodili ratove na tuđim teritorijama (Slovenija, Hrvatska, BiH) odnosno tamo gde su Srbi bili manjina (Kosovo), od kojih su neki igrali za Jugoslaviju, a neki za Veliku Srbiju, Republiku Srpsku ili Republiku Srpsku Krajinu. Niko zapravo tamo nije igrao za Srbiju. Timovi koji su igrali za Hrvatsku, BiH i Kosovo su činili manje zločina, ali su i bolje prošli na suđenjima. Ovde posebno mislim na Antu Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja – koji su trebali biti osuđeni, ali su se izvukli.

Ipak, Haški tribunal nije bio antisrpski sud jer su tamo ipak mnogi osuđeni za zločine nad Srbima: od logora Čelebići (osuđeni Zdravko Mucić, Hazim Delić, Esad Landža) preko zločina koji su nad Srbima počinili mudžahedini u Srednjoj Bosni (osuđeni Rasim Delić, Enver Hadžihasanović i Amir Kubura) do zločina u logoru OVK u Lapušniku na Beriši, za koje je osuđen Haradin Bala.

Osim toga, Haški tribunal je podstaknuo brojna suđenja pred domaćim sudovima pa su tako hrvatski sudovi osudili generala Mirka Norca za ratne zločine nad Srbima u Gospiću i Medačkom džepu na 12 i 7 godina zatvora. Sud BiH je osudio više od 50 pripadnika bošnjačkih snaga za zločine nad Srbima.

Kao što sam rekao u prošlom pismu, Nepomenik kampanju vodi na terenu 1990-ih i targetira one koji ruše mitove o 1990-ima. To se vidi u pojačanoj aktivnosti botova upravo na tim temama u komentarima u medijima i na društvenim mrežama.

Na Instagramu je pre neki dan pao glavni nalog koji je rušio upravo te mitove – „Triugao“ sa skoro 50 hiljada pratilaca. To je impresivan broj za profil koji se nikome ne dodvorava i koji objavljuje nepopularne bolne istine građana koje pišu po društvenim mrežama. Najviše je narastao u poslednje dve godine, sada kada su ga režimski botovi srušili, morao je ponovo krenuti od nule na Instagramu, a na Fejsbuku ima skoro 20 hiljada pratilaca.

Nepomenik zna da može privući samo glasove Krajišnika, izbeglica i gostiju iz Republike Srpske mitovima kojima ih je lagao i 1990-ih i za koje su njihovi najmiliji ginuli. On manipuliše onima kojima je ratna trauma previše teška da bi pogledali istini u lice.

Vi možete i da se ne bavite tim temama u kampanji, ali ta neuralgična tačka će čekati svaku buduću vlast. Glavno je da ste za svoju listu izabrali kandidate koji uglavnom nemaju javno artikulisane problematične stavove o tim temama. Na vašoj listi nema radikalno desnih ni radikalno levih. Vi ste ponudili treći ugao – ugao obrazovanih profesora i intelektualaca koji dominiraju vašom listom.

Vi ste, kao i „Triugao“, otvorili mnoge istine o zločinima koje je režim skrivao i o kojima je lagao – od novosadske nadstrešnice preko zvučnog topa do nezakonitih prisluškivanja. Vi niste ni „prvosrbijanci“, ni „drugosrbijanci“ – vi ste treći put Srbije koji ujedinjuje. Vi ste istovremeno i tri prsta i tri poljupca i „triugao“.

Vi ste uspavanim građanima Srbije usadili moto isti onaj koji je imao i Hauard Zin sa početka ovog pisma: „Ne možeš biti neutralan u zahuktalom vozu“. A građani koji se plaše, koji su još uvek neutralni i ne znaju za koga da glasaju 25. oktobra – neka samo zaokruže broj 3.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime poznato redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa