“Svetlo, ali i mnogo tame”: Kakve su reakcije nemačkih političara i eksperata na ishod izbora u BiH – Svet

Opšti izbori u Bosni i Hercegovini, održani 4. oktobra 2026, izazvali su u Nemačkoj različite reakcije. Politički akteri i analitičari uglavnom pozdravljaju miran tok glasanja i reizbor Denisa Bećirovića u Predsedništvo BiH. Istovremeno, većina upozorava da su nacionalističke stranke izašle ojačane, što bi moglo dodatno da oteža put te zemlje ka Evropskoj uniji.

Svetlo, ali i mnogo tame

Poslanik vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u Bundestagu i spoljnopolitički portparol poslaničke grupe te stranke Adis Ahmetović ocenio je da je izborna noć donela „svetlo, ali nažalost i mnogo senki“. Bećiroviću je čestitao na reizboru i nazvao njegov uspeh važnim signalom za multietničku i suverenu BiH s evropskom budućnošću. Ukupan rezultat on ipak smatra lošim znakom za EU. Prema njegovim rečima, jačanje nacionalista preti novim blokadama, produbljivanjem etničkih podela i zastojima na putu ka EU, a to, kaže, ugrožava stabilnost zemlje i bezbednost Evrope.

Odgovor mora biti veći evropski angažman, naglašava Ahmetović. To po njemu znači konkretan napredak u približavanju EU, odlučna podrška demokratskim snagama i jasne posledice za one koji potkopavaju državu. „Zapadni Balkan se nalazi u unutrašnjem dvorištu Evrope. Njegova budućnost je u Evropskoj uniji, a ne negde drugde“, poručio je poslanik nemačkih socijaldemokrata.

Nemačka politika prema BiH ne postoji

Njegov kolega iz Bundestaga, poslanik Zelenih Boris Mijatović koji je bio i posmatrač na izborima, ocenio je na upit DW-a, da je glasanje proteklo bez većih incidenata. Nove tehnologije, identifikacija birača otiskom prsta i skeniranje glasačkih listića, uglavnom su se pokazale uspešnim, kao i rad Centralne izborne komisije“, kaže Mijatović, koji je i izvestilac poslaničke grupe Zelenih za Zapadni Balkan.

On istovremeno izlaznost od samo 41 odsto vidi kao razlog za zabrinutost. Moguće je, međutim, kaže, da je to delom posledica i toga što su u biračkom spisku još uvek upisani mnogi koji su već napustili zemlju. Tehnika tako otkriva i drugu stranu BiH: masovno iseljavanje se nastavlja.

Najbolje rezultate, prema njegovoj oceni, ostvarile su etnonacionalističke stranke. Mijatović nabraja: U Republici Srpskoj Milorad Dodik je već u izbornoj noći ponovo pozvao na secesiju; u Federaciji je HDZ ostvario snažan rezultat, a SDA je ponovo ojačala na parlamentarnom nivou; u Predsedništvu će reformski kurs verovatno zastupati samo Bećirović. Gubitnici su, kaže Mijatović, reformske i proevropske snage: Naša stranka i Demokratski front izgubili su znatan deo glasova, a Željko Komšić i mesto u Predsedništvu. Formiranje većina moglo bi da potraje duboko u 2027. godinu.

Mijatović je kritikovao i nemačku vladu. Prema njegovim rečima, njena balkanska politika trenutno „ne postoji“, a ministar spoljnih poslova Vadeful morao bi da popuni tu prazninu, jer ona otvara vrata autoritarnim strukturama. Poslanik Zelenih kao primer je naveo neuspešne napade na aerodromu Lajpcig-Hale i, kako je rekao, pretpostavljene rute terorista „preko Srbije“.

Otežan put ka EU

Analitičari trusta mozgova Nemačko društvo za spoljnu politiku (DGAP) kao dobru vest ističu da izbori zbog novog postupka, neće biti diskreditovani i da je moguće relativno brzo formiranje vlasti – doduše uz napomenu da će svi nacionalisti postavljati uslove. Loša vest je, smatraju, to što su Dodikova stranka i druge dve nacionalističke stranke apsolutni pobednici – u skladu s duhom vremena.

„Evropski put time postaje još teži, unutrašnja politika podložnija neliberalnom pogađanju, a otvara se i prostor za nove dogovore s Amerikancima, na štetu institucija i stabilnosti“, navodi se u saopštenju DGAP prosleđenom na upit DW.

O BiH se ne sme odlučivati u Berlinu ili Briselu

Po običaju, sasvim drugačiji tonovi, kada su u pitanju spoljnopolitički stavovi iz Berlina, dolaze iz redova Alternative za Nemačku (AfD). Njihov poslanik Tobijas Tajh, član Odbora za spoljne poslove Bundestaga, čestitao je Savi Miniću, Denisu Bećiroviću, Darijani Filipović i Željki Cvijanović.

On je pohvalio miran i demokratski tok izbora i poručio da se volja građana mora poštovati. Odluke o BiH, prema njegovim rečima, moraju dolaziti iz Sarajeva, Banjaluke i Mostara, a ne iz Berlina ili Brisela. U skladu s tim, Tajhe okončanje mandata Kristijana Šmita na mestu Visokog predstavnika u BiH ocenjuje kao „više nego zakasnelo“ i dodaje da trajno političko tutorstvo ne stvara ni poverenje, ni stabilnost.

Otežan put u EU

Sam Kristijan Šmit, koji je početkom leta odstupio s dužnosti Visokog predstavnika, u razgovoru za radio Dojčlandfunk izrazio je nezadovoljstvo ishodom izbora koji, po njemu, pogoduje kontinuitetu sukoba u zemlji.

„Ishod izbora u BiH pokazao nam je da se osnovne linije sukoba u BiH nastavljaju. Ovaj ishod će strukturno i sistemski otežati, a delom i onemogućiti put zemlje u EU. Dobra vest je da se ipak radi o nekoj vrsti novog početka. Izbori su bili pošteni i reforme izbornog sistema koje se povezuju s mojim imenom, pokazale su efekat. To ne rešava sve probleme, ali povećava poverenje građana“, naglasio je nemački političar iz redova bavarskih demohrišćana (CSU).

Na kraju, za uverljivu pobedu Dodikove struje u RS, optužio je nesposobnost opozicije u tom entitetu da pruži odgovarajući kontraprogram.