Oktobar u Srbiji – Safeta Biševac

Vozi Vučić „škodu“, obilazi Srbijicu, a oktobarska jutra i večeri sve hladniji. U ponedeljak, kada je obilazio Beočin i okolinu promukao, jedva priča. Bolestan. Propao fizički. Ali, govor drži. „Da, danas je 5. oktobar, danas je 5. oktobar, da, danas je 5. oktobar“, jedva izgovara okupljenima. Tri puta. „Dan kada je pala presuda Srbiji sa Zapada po pitanju Kosova i Metohije i po pitanju odlaska Crne Gore“. Ne, bivši predsedniče, 5. oktobra 2000. ustali su građani Srbije da odbrane svoj glas. Sećate se, većina glasala za tadašnju opozicionu koaliciju DOS i predsedničkog kandidata Vojislava Koštunicu. Ali vlast, čiji ste bili deo, nije htela da prizna poraz.

Desilo se šta se desilo i nema veze sa Kosovom i Crnom Gorom.

Građani Crne Gore želeli su da obnove samostalnost svoje države i posle referenduma to učinili. Kosovo je duga i bolna priča. Pre 5. oktobra OVK napadala vojsku i policiju, oni uzvraćali. Pronađene kasnije „hladnjače“, masovne albanske grobnice u Petrovom selu i Batajnici. Nema veze sa 5. oktobrom, i ne samo samo sa pogrešnom politikom vlasti čiji ste deo bili, već višedecenijskom nesposobnošću Srbije da kosovske Albance od 2012. kada je ta teritorija postala deo države, uključi u državni sistem i društvo. Parafraziraću, nit su Albanci hteli Srbiju, nit Srbi Albance. Sukob je bio neminovan.

Vučićev dosadašnji koalicioni partner i saučesnik Ivica Dačić bio je elokventniji, verovatno zato što je izjavu napisao. „Ne sme biti zaboravljeno ono što se dogodilo 5. oktobra 2000. godine – najveće iznevereno očekivanje i najveća prevara u istoriji Srbije. Moramo da sprečimo da se to ponovi i da sprečimo pobedu blokaderske liste“, rekao je lider SPS-a.

Tvrdi da su posle tih promena penzioneri ostali bez penzija, da su radnici masovno otpuštani, a studentima uvedene školarine. Ne Dačiću, pljačka naroda se desila mnogo ranije. Vlast koju je vodila SPS rešila je da zemlju povede put ratova i sankcija, a mnogi su poverovali u stihove: „Nije Đorđe, ne može da dođe… Već je Slobu poslao narodu…“

Ekonomija je propala pod vašom, SPS vlašću, vi ste upali u monetarni sistem SFRJ i ugrozili zajedničku državu, vi ste građanima ukrali deviznu štednju, uništili bankarski sistem, lansirali Jezdu i Dafinu da pokupe i ono iz „slamarica“, plate i penzije nekoliko maraka, prodavnice bile prazne, benzin kupovali u flašama, restrikcije struje i grejanja redovne, ljudi ginuli u ratovima u kojima „Srbija nije učestvovala“… A sada, socijalisti i prerušeni radikali, „ni luk jeli ni luk mirisali“. Za sve kriv DOS, čiji je dobar deo članova odavno u njihovim redovima.

Nova izborna kampanja, obećanja stara. Kao da smo u 2012. godini, građanin Vučić reciklira obećanja iz kampanje tada opozicione SNS pod sloganom „Pokrenimo Srbiju“. Obećavao borbu protiv korupcije, ekonomski oporavak, reformu državne uprave, preispitivanje 24 sporne privatizacije, racionalizaciju, smanjenje broja zaposlenih u glomaznom državnom aparatu, departizaciju javnih preduzeća, ukidanje partijskog zapošljavanja, državnih agencija, smanjenje broja poslanika i članova vlade… Gde prođe 14 godina i ko je vladao? „Đorđe“ i „Sloba“ sprečeni, pa se pojavio „Aca Srbin“.

„Aca Srbin“ ne treba da se plaši „5. oktobra“ i sigurno se ne plaši. Jer on će, obećao je, priznati poraz ako izgubi izbore. Izgubiti ih, siguran je ipak neće, već će pobediti i to većom prednošću nego ikada… Možda, videćemo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.