Sve više pokazatelja da Rusija uskoro pokreće novu mobilizaciju: Šta će Putin učiniti? – Svet

Prema administrativnim izvorima i procenama stručnjaka, beleži se sistematski pad broja novih pripadnika vojske koji potpisuju ugovore, kao i zaostatak u ispunjavanju regrutacionih kvota za 2025. i 2026. godinu.

Sa najmanje 1,4 miliona žrtava u 52 meseca dugom ratu agresije na Ukrajinu, uključujući 450.000 poginulih, problem postaje sve ozbiljniji, piše za Centar za evropske analize Aleksandra Jacik, istraživačica na Univerzitetu u Lilu i vanredna profesorka na Institutu za političke studije Sciences Po u Francuskoj.

Dodaje da pojedine procene ukazuju na to da Ukrajina sada svakog meseca nanosi više gubitaka nego što Kremlj može da nadoknadi regrutacijom.

Šta će Putin učiniti?

Predsednik Volodimir Zelenski izneo je svoje viđenje u avgustu, rekavši: „Već primećujemo mnogo relevantnih poteza“, dok su se tom temom bavili i mediji koji podržavaju Kremlj. Neki od njih tvrde da će ovaj drugi talas mobilizacije – nakon prvog iz 2022. godine – uslediti posle izbora za Državnu dumu 18. i 19. septembra.

Imajući u vidu predstojeće izbore, zvaničnici su više puta demantovali takve planove. Vasilij Nebenzja, predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama, rekao je da njegovoj zemlji nije potrebna masovna mobilizacija.

Putin je 1. septembra, govoreći u Biškeku na kraju samita Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), odbacio tvrdnje o predstojećoj mobilizaciji, ocenivši ih kao neosnovane i deo informacione operacije usmerene protiv Rusije.

Ipak, niz administrativnih, pravnih i vojnih poteza ukazuje na to da se ljudi već suočavaju sa sve većim pritiskom da odu na front. Kao i 2022. godine, mnogi mladi Rusi već su napustili zemlju ili razmatraju svoje mogućnosti.

Rusija ne može da sakrije činjenicu da je sadašnji sistem pod ozbiljnim pritiskom i da se uvode novi pristupi. Tako je, na primer, Državna duma u julu usvojila zakon kojim se osobama sa neizbrisanim krivičnim osudama omogućava da tokom perioda mobilizacije potpisuju vojne ugovore.

Zamenik ministra odbrane Viktor Goremjikin rekao je da je cilj zakona jednostavno proširenje baze kandidata.

Poslanici su takođe predložili zakon kojim bi kompanije mogle biti kažnjene sa do milion rubalja (11.666 dolara) ili im poslovanje moglo biti obustavljeno na 90 dana ukoliko ne pruže podršku mobilizaciji i širim potrebama ratnih napora, napominje autorka analize.

U paralelnom razvoju događaja, Rosgvardija, ruska federalna služba Nacionalne garde, pripremila je izmene propisa koji uređuju civilnu odbranu u okviru službe i njenih podređenih organizacija. Predložene izmene zahtevale bi pripreme za zaštitu objekata, pripadnika, zaposlenih i njihovih porodica od rizika povezanih sa mobilizacijom, vanrednim stanjem i ratnim uslovima.

Rusija je u julu sprovela vojne vežbe u Kalinjingradskoj oblasti kako bi posebno uvežbala procedure mobilizacije, objavio je Volstrit žurnal, pozivajući se na zvaničnike zapadnih obaveštajnih službi.

Krimsko-tatarski gerilski pokret Atesh takođe je saopštio da su specijalne komisije stigle na poligone Kadamovski i Alabino u Rostovskoj i Moskovskoj oblasti kako bi procenile kapacitete tih lokacija za prihvat velikog broja pripadnika.

Širenje centara za vojnu obuku na ruskim univerzitetima, koji muškim studentima pružaju osnovnu vojnu obuku, predstavlja još jedan pokazatelj onoga što bi moglo uslediti. Sada ih ima 150, u odnosu na 114 koliko ih je bilo 2022. godine.

Istovremeno, raste pritisak na studente da se prijave. Ministar nauke i visokog obrazovanja Valerij Falkov rekao je da će univerziteti morati da obezbede da najmanje dva odsto studenata potpiše ugovore sa Ministarstvom odbrane.

Interna dokumenta Ministarstva odbrane, koja su greškom objavljena na internet stranicama nekoliko fakulteta, ukazuju na to da Kremlj namerava da ove godine regrutuje 78.800 pripadnika u Vojne snage za bespilotne sisteme, delom i kroz angažovanje studenata.

Univerziteti širom zemlje, uključujući neke od najvećih visokoškolskih ustanova u Moskvi i Sankt Peterburgu, aktivno vrše pritisak na studente da potpisuju vojne ugovore. Studentima kojima zbog nerešenih akademskih obaveza preti izbacivanje sa fakulteta navodno je prećeno isključenjem ukoliko se ne prijave u vojsku.

Privlače ih obećanjima o kratkoročnim i dobro plaćenim angažmanima u navodno „bezbednim“ jedinicama za upotrebu dronova, ali takvi angažmani nisu garantovani i mogu potrajati tokom čitavog rata.

Slični obrasci pojavili su se i u ruskim srednjim školama, gde je velikom broju učenika, uključujući i one sa odličnim uspehom, uskraćen upis u 10. razred. To ih je primoralo da pređu u stručne škole kako bi stekli zanatske kvalifikacije, što je put koji ih čini podložnijim regrutaciji i upućivanju na front.

Visoki regionalni zvaničnici, koje citira nezavisni ruski medij Meduza, takođe su opisali direktivu savezne vlade prema kojoj regionalne i lokalne administracije do oktobra treba da smanje broj zaposlenih muškaraca za 10–15 odsto, kako bi oni bili dostupni za mobilizaciju.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava koje pomažu mobilisanim vojnicima, među njima Pokret prigovarača savesti (DSO), Škola regruta i „Go by the Forest“, zabeležile su nagli porast upita Rusa o mobilizaciji i načinima da je izbegnu.

Podaci ruskog pretraživača Yandex Wordstat pokazuju da je izraz „oslobađanje od mobilizacije“ u julu pretražen 97.380 puta, što je drugi najveći broj pretraga tog izraza od septembra 2022. godine.

Sličan obrazac vidi se i u podacima o pretragama izraza „iznajmljivanje stana u Jermeniji“, dok su agenti za nekretnine u Jerevanu rekli da su u julu zabeležili nagli porast upita za iznajmljivanje od ruskih državljana.

Ivan Čuviljajev, portparol organizacije „Go by the Forest“, rekao je da je u Rusiji već tri godine na snazi „puzajuća mobilizacija“ i da se njen fokus premešta sa jedne grupe stanovništva na drugu, dok se pojedinci pritiskaju da potpisuju vojne ugovore.

U različitim periodima, birokratija je ciljala ljude sa neizmirenim dugovima, alkoholičare, studente, regrute koji završavaju obavezni vojni rok, kao i osobe koje su uhapšene ili se nalaze u zatvoru, rekao je Čuviljajev na Telegram kanalu „Mozhem Obyasnit“ („Možemo da objasnimo“).

Vlada se oslanjala na kombinaciju finansijskih podsticaja, obmane i prinude kako bi obezbedila ljudstvo potrebno za održavanje ofanzivnih operacija u Ukrajini i formiranje aktivne strateške rezerve.

Podaci iz 2025. i 2026. godine pokazuju da regionalne vlasti uvode sve veći broj finansijskih podsticaja kako bi privukle vojnike po ugovoru, uključujući otpis dugova, višemilionske bonuse za stupanje u vojsku, garantovane mesečne plate i naknade iz lokalnih budžeta.

Podaci koje je prikupio Janis Kluge iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove pokazuju da je prosečni bonus za potpisivanje ugovora koji isplaćuju ruski regioni porastao za oko 30 odsto na godišnjem nivou. U 2026. godini dostigao je između 1,8 i 1,9 miliona rubalja (21.000–22.000 dolara), u odnosu na 1,4 miliona rubalja sredinom 2025. godine.

Geografska raspodela potvrđenih pogibija pokazuje da su stope stradanja nesrazmerno visoke u najsiromašnijim regionima, što ukazuje na to da su ekonomski podsticaji, a ne patriotska mobilizacija, i dalje glavni pokretač regrutacije.

Međutim, takvi podsticaji možda više nisu dovoljni.

Prema Klugeovoj analizi regionalne potrošnje na regrutaciju, Rusija je u avgustu i dalje potpisivala ugovore sa oko 1.000 vojnika dnevno. Taj broj je nešto manji nego prošle godine, ali je uglavnom u skladu sa dugoročnim trendom pada koji traje od kraja 2024. godine.

Kluge smatra da bi ovi podaci mogli ukazivati na to da je pritisak za pokretanje novog talasa mobilizacije nešto manje izražen nego što se činilo ranije ove godine, iako i dalje smatra da takav scenario ostaje moguć.

Njegova oprezna procena, međutim, i dalje predstavlja manjinski stav na Zapadu. Rusija i dalje pokazuje niz znakova koji ukazuju na približavanje nove mobilizacije i spremnost Kremlja da dodatno eskalira vojni sukob – ne samo sa Ukrajinom već i sa Evropom i NATO-om u širem smislu, zaključuje autorka analize.