Rusija uvodi vize za građane Crne Gore, spomenuta i Srbija: Zaharova oštro -“Vaš voz je otišao” – Svet

Prema njenim rečima, odluka crnogorskih vlasti smanjiće broj ruskih turista i naneti štetu lokalnom poslovanju. Pogoršanje bilateralnih odnosa posledica je evropskih integracija balkanske republike. Ovaj proces, zbog politike Brisela, više ne podrazumeva mogućnost da nove članice zadrže neutralan status, naglasila je Zaharova.

Vize za državljane Crne Gore

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore obavestilo je 28. septembra rusku stranu da sporazum između vlada dve zemlje o uslovima međusobnih putovanja građana, potpisan 2008. godine, više nije na snazi.

Na osnovu dobijenih pojašnjenja, to u praksi znači da će od 1. novembra državljani Rusije moći da ulaze u Crnu Goru i borave na njenoj teritoriji uz vize, izjavila je Marija Zaharova, zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

„Shodno tome, i državljani Crne Gore moraće da pribave vize za putovanje u Rusiju. Takva odluka Podgorice nanosi očiglednu štetu crnogorskim interesima. Zarad evropskih nada, sistematski se uništavaju dugogodišnja dostignuća u okviru rusko-crnogorskih odnosa, dok se odgovarajuća pažnja ne posvećuje ekonomskim posledicama takvih koraka“, izjavila je diplomata za Izvestiju.

Prema njenim rečima, uvođenje viznog režima smanjiće broj turista iz Rusije, naštetiti crnogorskom poslovanju i pogoršati investicionu klimu.

„Istovremeno, naravno, nema smisla da crnogorske vlasti očekuju da će im Brisel nadoknaditi neizbežne gubitke“, naglasila je Marija Zaharova.

Danas je klasičan turistički odlazak iz Crne Gore u Rusiju prava retkost. Direktnih letova nema, pa se putuje uz komplikovana presedanja u Istanbulu ili Beogradu. Zbog toga Crnogorci u Rusiju najčešće dolaze zbog posla, poslovnih obaveza ili posete rođacima.

U godinama pre pandemije, 2018. i 2019, Rusku Federaciju je godišnje posećivalo svega oko 1.500 do 2.000 državljana Crne Gore. To nije mnogo, ali u ovom slučaju treba uzeti u obzir i veličinu zemlje, u kojoj živi nešto više od 600.000 ljudi.

S druge strane, Crna Gora je godinama među najposećenijim evropskim destinacijama za ruske turiste. Primera radi, 2014. godine zabeležen je rekordan broj dolazaka ruskih putnika – 4,3 miliona.

Nakon 2022. godine, brojke su počele da opadaju, iako je balkanska republika ostala privlačna destinacija uprkos nepostojanju direktnih avionskih linija.

Prema podacima Uprave za statistiku Crne Gore (MONSTAT), od 2006. do 2025. godine ovu zemlju posetilo je ukupno 165,6 miliona turista. Od toga se 44,2 miliona poseta, odnosno oko 27 odsto, odnosilo na državljane Ruske Federacije.

Prema podacima crnogorske strane, ruski turisti su 2025. godine ostvarili 16,4 odsto ukupnog broja noćenja stranih državljana. Po ovom pokazatelju, turisti iz Rusije nalaze se na drugom mestu, odmah iza turista iz Srbije.

Prema procenama stručnjaka, prihodi ostvareni od ruskih turista čine oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda Crne Gore.

Nakon što je Crna Gora proglasila nezavisnost 2006. godine, pa sve do početka dvadesetih godina ovog veka, Rusija se redovno nalazila na vrhu liste najvećih investitora u zemlji.

Ulaganja su bila usmerena u luksuzne apartmane na primorju, vile i hotelske komplekse. Ukupan obim ruskih investicija 2022. godine iznosio je 373,84 miliona evra. Međutim, do 2025. godine zvanična cifra pala je na 33,98 miliona evra, izvestili su lokalni mediji.

Prema rezultatima prve polovine 2026. godine, investicije iz Ruske Federacije u crnogorske nekretnine iznosile su 5,37 miliona evra. Sa tim rezultatom, Rusija je pala na deseto mesto na ukupnoj rang-listi zemalja investitora, iza Poljske i Belgije.

Istovremeno, rusko Ministarstvo spoljnih poslova istaklo je uravnoteženu spoljnu politiku Beograda.

Posledice pristupanja EU za balkanske zemlje

Evropske integracije Crne Gore pogoršavaju njene odnose sa Moskvom. U okviru priprema za pristupanje Evropskoj uniji, koje je planirano za 2028. godinu, Podgorica je u potpunosti uskladila svoju spoljnu politiku sa Briselom.

Balkanske zemlje imaju pravo da same odluče na koji način će graditi odnose sa Evropskom unijom i to je njihova suverena odluka, naglasila je zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Međutim, prema njenim rečima, zaokret EU ka militarizaciji i proglašavanje Moskve glavnom egzistencijalnom pretnjom – pri čemu se Rusija dugoročno predstavlja kao takva čak i nakon završetka sukoba u Ukrajini – suštinski su promenili prirodu proširenja Evropske unije.

„Ovaj proces više ne podrazumeva mogućnost da nove članice zadrže neutralan status“, izjavila je Marija Zaharova.

Kako je dodala, čak i sama perspektiva skorog pristupanja Uniji „automatski podrazumeva potrebu za usklađivanjem sa antiruskim kursom, uključujući sankcije, sveobuhvatnu podršku kijevskom režimu i prihvatanje drugih konfrontacionih ciljeva i zadataka spoljne politike, koji se ne poklapaju uvek sa nacionalnim prioritetima zemalja koje teže članstvu u EU“.

„Nadamo se da zemlje Zapadnog Balkana mogu da uoče ove promene u EU, da ih analiziraju i jasno sagledaju posledice evropskih integracija po sopstvene nacionalne interese i blagostanje svojih građana“, zaključila je Marija Zaharova.

Albanija je na putu ka članstvu u Evropskoj uniji od 2000. godine, Severna Makedonija od 2004, Crna Gora od 2008, a Srbija od 2009. godine. Pored toga, Bosna i Hercegovina dobila je status kandidata krajem 2022. godine.

Srbija između Rusije i Zapada

Najosetljivija situacija mogla bi da bude upravo u Srbiji, budući da su Albanija i Severna Makedonija već članice NATO-a, što unapred određuje njihov geopolitički pravac, dok Beograd nastavlja da balansira između Rusije i Zapada.

Zbog toga Evropska unija vrši snažan pritisak na Srbiju. Od srpskih vlasti zahteva se uvođenje antiruskih sankcija, a evropska finansijska pomoć praktično se koristi kao sredstvo pritiska, uz pretnju njenim obustavljanjem.

Prema rečima Milana Lazovića, Beograd je potpuno svestan svih posledica integracije u Evropsku uniju, što, kako navodi, jasno pokazuje rast evroskepticizma u srpskom društvu.

Stručnjak ističe da izgledi za pristupanje Srbije EU ostaju veoma neizvesni zbog, kako ih on ocenjuje, očigledno neostvarivih zahteva Brisela- obaveznog uvođenja sankcija Rusiji i zvaničnog priznavanja nezavisnosti Kosova.

Čak ni predstojeći izbori u oktobru, prema njegovoj proceni, verovatno neće navesti srpske vlasti da u doglednoj budućnosti naprave takve ustupke.

Nacionalni interesi Beograda čvrsto su povezani sa strateškim razvojem partnerstva sa Rusijom i Kinom, a Srbija ne namerava da napusti te veze zarad sumnjivih „povlastica“ koje bi dobila u procesu evropskih integracija, dodao je Lazović.

Kao rezultat toga, prema njegovom mišljenju, zemlja će nastaviti dosadašnju politiku balansiranja, ali je malo verovatno da će u bliskoj budućnosti ostvariti stvarni napredak na evropskom putu.
Bosna i Hercegovina na evropskom putu

Posebno se izdvaja situacija u Bosni i Hercegovini (BiH), čije evropske integracije otežavaju ozbiljna unutrašnja politička kriza i složeno državno uređenje.

Glavnu prepreku za Brisel, prema navodima teksta, predstavlja stav Republike Srpske, jednog od entiteta Bosne i Hercegovine, koja odlučno blokira pokušaje centralnih vlasti u Sarajevu da se pridruže antiruskim sankcijama ili približe NATO-u.

Kao rezultat toga, BiH ostaje duboko unutrašnje podeljena. Dok bošnjačka i hrvatska politička zajednica teže neposrednom ispunjavanju svih uslova EU, srpski deo zemlje odlučno brani ekonomske i političke veze sa Moskvom.

Na putu ka Evropskoj uniji, država se tako našla u ćorsokaku.