“Rusija je na kolenima, ali još nije izbačena iz Jermenije”: U narednim mesecima moglo bi da dođe do dve krize istovremeno – Svet

Međutim, uprkos pobedi vladajuće partije Građanski ugovor, koja je naklonjena Evropi, takav trijumfalistički ton ne odražava u dovoljnoj meri koliki uticaj Rusija i dalje ima nad Jermenijom.

Od aprila je Moskva uvela niz trgovinskih ograničenja koja, po svemu sudeći, imaju za cilj da ekonomski kazne zemlju zbog njenih sve čvršćih veza sa Evropom, piše Moskovski tajms (The Moscow Times).

Jedan od instrumenata uticaja Kremlja mogao bi se pokazati kao najznačajniji u narednim mesecima: gas. Gotovo celokupno snabdevanje Jermenije prirodnim gasom – 82 odsto prošle godine – dolazi iz Rusije. Čak se i iranski gas, koji je trenutno jedini drugi izvor dostupan Jermeniji, transportuje gasovodom kojim upravlja Gasprom.

Ruski zvaničnici poručili su da bi, ukoliko Jermenija nastavi putem jačanja veza sa Evropskom unijom, Moskva mogla da preispita povlašćenu cenu gasa koju Jerevan dobija od ruskog energetskog giganta. Za sada cene ostaju stabilne.

Međutim, Gasprom bi u januaru trebalo ponovo da razmotri cenu gasa za Jermeniju.

U međuvremenu, Rusija je ovog meseca saopštila da će od 15. do 25. septembra obustaviti isporuke gasa. Dok su zvaničnici kao razlog naveli radove na održavanju, trenutak u kojem je odluka objavljena protumačen je kao upozorenje Jermeniji.

Centralna banka Jermenije upozorila je na moguće posledice naglog povećanja cena gasa, navodeći da bi takav potez izazvao „izuzetno težak ekonomski šok“ koji bi mogao da pokrene širu inflaciju u čitavoj privredi.

Pogoršavanje odnosa između Jermenije i Rusije datira još odonda kada Moskva nije reagovala na ofanzive Azerbejdžana 2020, 2022. i 2023. godine. Nakon tih događaja, premijer Nikol Pašinjan nastojao je da produbi političke, bezbednosne i ekonomske veze, posebno sa Sjedinjenim Državama, Evropskom unijom i Francuskom.

Zaokret ka Zapadu

Poslednjih godina jermenski političari dali su zeleno svetlo predlozima koji se odnose na potencijalno podnošenje zahteva za članstvo u EU, kao i pozvali Sjedinjene Države da nadgledaju strateški važan tranzitni koridor koji povezuje Azerbejdžan sa njegovom eksklavom Nahčivan preko teritorije Jermenije.

Ipak, ekonomske veze između Jermenije i Rusije počele su da se pogoršavaju tek uoči jermenskih parlamentarnih izbora 7. juna. Rusija je od aprila zabranila uvoz niza proizvoda iz Jermenije, pozivajući se na propise o zdravlju i bezbednosti.

Trgovinska ograničenja samo su se pojačala nakon pobede vladajuće partije Građanski ugovor Nikolа Pašinjana. Danas je gotovo svaki poljoprivredni i prehrambeni proizvod proizveden u Jermeniji zabranjen za uvoz na rusko tržište – od jagoda i mlečnih proizvoda do alkoholnih pića i mineralne vode. Izveštaj Svetske banke iz septembra pokazao je da je izvoz jermenskog povrća samo u julu opao za 52 odsto zbog tih ograničenja.

Pošto su turska tržišta zatvorena za Jermeniju još od početka 1990-ih, Rusija je od sticanja nezavisnosti bila glavno odredište jermenskih proizvoda. To je posebno izraženo kod poljoprivrednih proizvoda, jer je poslednjih godina više od 95 odstojermenskog izvoza voća i povrća bilo namenjeno ruskom tržištu. Ubrzo nakon osnivanja 2015. godine, Jermenija je postala članica Evroazijske ekonomske unije (EAEU), carinske unije pod pokroviteljstvom Rusije čiji je cilj stvaranje jedinstvenog tržišta između država bivšeg Sovjetskog Saveza.

Evropska unija pokušala je da olakša zaokret Jerevana ka Zapadu. Tokom posete Jerevanu ovog jula, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je planove za liberalizaciju trgovinskih ograničenja za Jermeniju i izdvajanje miliona evra pomoći kompanijama kako bi se lakše izborile sa trgovinskim šokom.

Fon der Lajen je te poteze predstavila kao dokaz pouzdanosti Brisela, poručivši: „Jermenija može da računa na nas“.

Međutim, trgovinskim tokovima potrebno je vreme da se prilagode, a i dalje nije jasno u kojoj meri će ove mere ublažiti ekonomsku štetu. Čak četvrtina radne snage u Jermeniji mogla bi biti zaposlena u poljoprivredi, pa se čini da je izvestan stepen ekonomskih teškoća neizbežan.

U narednim mesecima zato bi moglo da dođe do dve krize koje će se odvijati istovremeno: sve dubljeg propadanja poljoprivrednog sektora i moguće nestašice gasa sa dalekosežnim posledicama.

Ovoj situaciji treba dodati još jedan element junskih izbora: učvršćivanje jermenske opozicije kao izrazito proruskog političkog bloka.

Partija Nikolа Pašinjana, Građanski ugovor, osvojila je najviše glasova na izborima, ali je ipak ostvarila slabiji rezultat od nekih očekivanja – nešto manje od 50 odsto glasova i nije uspela da osvoji ustavnu supervećinu kojoj je Pašinjan težio. Istovremeno, iako je na izborima učestvovalo više od deset opozicionih stranaka, samo tri su osvojile dovoljno glasova da se približe pragu od četiri odsto.

Sve tri te stranke uglavnom se smatraju proruskim snagama, koje verovatno deluju uz određeni stepen koordinacije sa Kremljem. Najveću među njima Snažna Jermenija – predvodi najbogatiji čovek u Jermeniji, Samvel Karapetjan, državljanin Rusije i Jermenije i nekadašnji podizvođač Gasproma.

Ako ruske mere ekonomskog pritiska izazovu ozbiljan privredni pad, to bi moglo da ojača argumente opozicionih političara koji su upozoravali na takvu krizu.

Tvrdnju da je Rusija nezamenljiv saveznik Jermenije i da promena savezništava Jerevana ugrožava jermensku ekonomiju eksplicitno je tokom kampanje iznosio bivši predsednik Robert Kočarjan. Njegova stranka je u junu zauzela treće mesto i osvojila određeni broj poslaničkih mandata.

Deluje da Pašinjan pokušava da reši trgovinski sukob sa Rusijom. Nakon ponovnog izbora posetio je Rusiju, gde je razgovarao sa premijerom Mihailom Mišustinom. Jermenski premijer se takođe sastao sa Putinom tokom samita Šangajske organizacije za saradnju u Kirgistanu. Međutim, nijedan od ta dva susreta nije doveo do ukidanja trgovinskih ograničenja.

Putin ostaje pri stavu da bi Jermenija trebalo da održi javni referendum o pitanju da li će Jerevan nastaviti evropske integracije ili ostati u Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU). Pašinjan je odbacio takav zahtev, tvrdeći da upravo Rusija krši odredbe sporazuma o EAEU i da je bilo kakav referendum o integraciji u EU ili EAEU preuranjen.

Postoje i širi pokazatelji da Jerevan ne odustaje od svog zaokreta ka Zapadu. Alen Simonjan, jedan od najotvorenije antiruski nastrojenih članova Pašinjanove stranke, imenovan je za predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost nakon junskih izbora.

Pošto nijedna strana nije spremna da popusti pred zahtevima druge, čini se da su izgledi za približavanje Jerevana i Moskve u bliskoj budućnosti mali. Imajući u vidu duboku ekonomsku povezanost Jermenije sa Rusijom, pitanje nije da li će Jermeni osetiti ekonomsku štetu, već koliki će biti njen obim i koliko će mere za ublažavanje posledica biti delotvorne.

Ova zima bi zato mogla da bude podjednako presudna za geopolitički pravac Jermenije kao i parlamentarni izbori, dok je Kremlj spreman da toj zemlji nanese veći pritisak nego u bilo kom prethodnom periodu. Takav razvoj događaja mogao bi da podstakne antirusko raspoloženje, ali bi istovremeno potvrdio predviđanja proruskih političkih aktera na jermenskoj političkoj sceni.

Ako vlast ne bude adekvatno pripremljena za potencijalnu ekonomsku krizu ili ne bude uspela da odgovori na nju, mogla bi dodatno da ojača percepciju da je Pašinjanov zaokret ka Zapadu bio malo više od rizične pogrešne procene.