Šta je sve Ana Brnabić zaboravila da pomene kao uspehe SNS u obrazovanju? – Društvo

Umesto toga, nekadašnja premijerka ponovila je manje-više identične stvari koje godinama unazad ističe kao domete vladavine Srpske napredne stranke, a što je isticala i u ekspozeima, čije delove je potom plagirao njen naslednik na mestu predsednika Vlade Srbije Miloš Vučević.

Brnabić je, podsetimo, u debati navela da je plata nastavnika 2012. godine bila 391 evro, a da će u decembru 2026. godine biti 1. 030 evra“, što je 2,6 puta veća zarada, te da su plate profesora na fakultetima 2012. godine bile oko 77. 000 dinara , a u 2026. u decembru biće 191.000 dinara, odnosno 2,5 puta veće.

„To su sve stvari koje smo radili radi dostojanstva nastavnika, boljeg životnog standarda nastavnika i da im se na svaki način zahvalimo na svemu što rade. Budžet prosvete je povećan sa 140 milijardi dinara 2012. godine na 425 milijardi dinara 2026. To je više od tri puta veći budžet za prosvetu“, izjavila je Brnabić.

– Ja sam 2012. imao tri minimalca, a sada ima jedan i po. Neka mi neko objasni kako je to bolje. Je l’ taj minimalac danas luksuzna zarada? Ista je kao što je i bila 2012, tek da ljudi prežive. Ništa više od toga – komentariše Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, navode Ane Brnabić o skoku nastavničkih plata.

Za cifre koje je ona iznela kaže da su „mešanje žaba i baba“ i da, koliko god da su tačne, ne odslikavaju stanje u obrazovanju već ga zamagljuju.

– Novac koji danas imamo nije ekvivalent novcu koji smo imali 2012. i nije moguće na taj način porediti stvari. Ako hoćemo da zaista utvrdimo realno stanje moramo platu da vežemo za nešto što je svima poznato i prihvatljivo, a to je minimalna zarada. Ako je 2012. minimalna zarada bila dovoljna za preživljavanje, ona je 2025. jednako dovoljna samo za preživeti – pita Kokot.

Smatra da nabrajanje brojki koje pominje Brnabić ne služi ničemu.

– Ako je to logika, onda je kod Miloševića ’92. bilo najbolje, jer je plata od meseca do meseca rasla milijardu odsto. Statistika koju je iznela Brnabić služi da se sakriju činjenice. A činjenice su da je sistem obrazovanja u nikad gorem položaju, da je izdvajanje iz budžeta nikada niže kad pogledamo u odnosu na bruto društveni proizvod i zemlje u okruženju, ili one kojima stremimo. Nasilje je prisutno na svakom koraku, bezbednost radnog mesta više ne postoji, 30.000 ljudi je zaposleno na određeno vreme, što je više od trećine zaposlenih, dok u isto vreme kukamo da nemamo kadrova, što je šizofreno. S jedne strane kukaš, s druge na zapošljavaš ni ono što imaš. Zarade su katastrofalno niske, nedovoljne da zadovolje elementarne potrebe – smatra Kokot.

Aleksandar Markov, predsednik organizacije Edu forum, kaže da nema sumnje da je nastavnička plata nominalno značajno povećana, ali da „ne moramo biti ekonomisti da shvatimo da su i troškovi života uvećani srazmerno povećanju zarada“.

– Porediti platu od približno 400 evra iz 2012. godine sa platom od 1.030 evra u 2026. godini isto što i uporediti sadašnji lični dohodak sa primanjima iz devedesetih godina, kada su nastavnici primali platu u milijardama dinara i bili najsiromašniji milijarderi u svetu. Suština svega je koliko od zarađenog stane u potrošačku korpu. Standard nastavnika i dalje ne odgovara standardu naših kolega iz pojedinih država regiona, a o razvijenijim zemljama je izlišno trošiti reči – kaže Markov.

Napominje da je povećanje izdvajanja za prosvetu iz budžeta prirodna posledica povećanja plata, a ne znatnijeg izdvajanja za obrazovni sistem u celosti. Dodaje da sva izdvajanja treba gledati u odnosu na primere iz država koje imaju razvijen obrazovni sistem i da je besmisleno porediti sa periodom od pre više od jedne decenije.

– Na kraju, sadašnja vlast je preuzela vođenje države na temelju nezadovoljstva naroda prethodnom vlašću, pa ona ne bi ni trebala da joj bude reper – smatra Markov.

Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji i jedan od najvećih stručnjaka za obrazovanje, potvrđuje da je izdvajanje za obrazovanje u Srbiji manje u odnosu na evropske zemlje i da najveći deo budžeta odlazi na plate, a da se ne ulaže u razvoj i unapređenje obrazovanja.

A dok Ana Brnabić kaže da je „apsolutno ponosna na sve što je SNS uradila u oblasti obrazovanja“, profesor Ivić ocenjuje da su rezultati – katastrofa.

– Ona je rekla da je prvi put od svih premijera u ekspozeu govorila o digitalizaciji i obrazovanju što nije tačno. Govorila je samo o dualnom obrazovanju, koje je marginalni deo obrazovanja. Pri Vladi je napravila Kancelariju za dualno obrazovanje, a o predškolskom, osnovnom, srednjem i visokom nikad nije govorila, niti je išta učinila kao premijer. A da ne govorim o tome da nište ne zna o ključnim problemima u obrazovanju, kao što je kvalitet obrazovanja što pokazuju PISA rezultati. Sramotno je da sadašnji ministar prosvete nije reč rekao o katastrofalnim rezultatima na PISA testiranju, prosto ćuti – ističe Ivić.

A rezultati poslednjeg ciklusa PISA istraživanja beleže najlošije rezultate otkako učenici iz Srbije učestvuju u toj međunarodnoj studiji (izuzetak je samo skor iz naučne pismenosti 2006, kada smo bili još gori).

Srbija spada među obrazovne sisteme sa najvećim padom u odnosu na prethodni ciklus testiranja, a udeo naših petnaestogodišnjaka u grupi funkcionalno nepismenih je značajno porastao, a prvi put imamo više od 50 odsto učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti. U matematici imamo 53 odsto takvih učenika, u čitanju 48 odsto, a u nauci 43 odsto.

Bivša premijerka često je kao domete digitalizacije isticala da je programiranje uvedeno kao obavezan predmet od petog razreda osnovne škole (reč je zapravo o informatici i računarstvu), da deca od prvog razreda imaju predmet digitalni svet, te da smo pioniri u uvođenju veštačke inteligencije u školske programe, iako se o tome u osnovnoj školi govori načelno, u okviru jedne-dve lekcije, a u srednjoj se provlači kao tema na opštem nivou. No, i ovde istraživanja pokazuju zabrinjavajuću statistiku.

Prema rezultatima međunarodnog istraživanja ICILS 2023, učenici iz Srbije postigli su rezultate ispod međunarodnog proseka iz računarske i informacione pismenosti i algoritamskog načina razmišljanja.

Čak 67 odsto učenika osmog razreda u Srbiji ima postignuće koje je niže od drugog nivoa, što je demarkaciona linija koja opisuje nizak nivo samostalnosti u izvršavanju osnovnih zadataka i nizak nivo kritičkog pogleda na korišćenje informacija iz različitih izvora.

S druge strane, istraživanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja o doprinosu izučavanja Digitalnog sveta razvoju digitalnih kompetencija učenika pokazalo je minimalnu pedagošku dobit od pohađanja nastave ovog predmeta.

Aleksandar Markov smatra da je vlast najviše uradila na polju digitalizacije.

– Uvođenje es dnevnika zajedno sa elektronskim upisom u škole predstavlja značajan iskorak unapred ako govorimo o unapređenju u ovoj sferi. Ipak, čak i na ovom polju se moglo više uraditi, jer je ostao utisak kao da je čitav proces digitalizacije zastao na polovini. S moje tačke gledišta, ovo je jedina istinski kvalitetna stvar koja je urađena za obrazovni sistem u prethodnih 14 godina – navodi Markov.

Ivan Ivić kaže da digitalizacija znači upotrebu digitalnih medija i veštačke inteligencije, ali da se bivša premijerka u to ne razume.

– Prvi i najveći problem je loš kvalitet obrazovanja zbog decenijskog zapostavljanja, koji se pokazuje i na maloj maturi i na PISA istraživanju, a drugi problem je odsustvo bilo kakvih pokušaja modernizacije obrazovanja. A to znači uzimanje u obzir digitalizacije i veštačke inteligencije, uz puni uvid šta to može dobro da donese, ali i ogromne rizike koje nosi – ukazuje naš sagovornik.

Aleksandar Markov podseća da tokom prethodnih 14 godina praktično ništa nije urađeno na unapređenju nastavnih programa.

– Deca i dalje uče gradivo napamet, državna matura koja je dugo najavljivana, čak i pilotirana, kako stoje stvari, je propala. Ako se izuzme završni ispit u osnovnom obrazovanju, ne postoji sistem eksterne evaluacije učenika koji bi periodično davao povratnu informaciju školama o učeničkim postignućima i kvalitetu rada. Sistem ocenjivanja je odavno prevaziđen, a takođe nije ostvarena ni najava o jednosmenskom radu gimnazija. Kada se sve ovo uzme u obzir, ne čudi što su postignuća učenika na PISA testiranju iz ciklus u ciklus ispod proseka i što nam deca iz škola izlaze funkcionalno nepismena – navodi Markov.

Nikada manje prava za prosvetare

Dušan Kokot ocenjuje da nikad manje prava nije postojalo za prosvetne radnike i da se društvo nikad manje nije pitalo u vezi sa obrazovanjem nego što je to danas.

– Imamo centralizaciju u kojoj jedan ministar bira 2.000 direktora škola po Srbiji. Kojom logikom on može da zna ko je najbolji kandidat? Ove godine je mnogo više ljudi nego prethodne ostalo bez produženja ugovora na određeno vreme. Ljudi su iz Jovine gimnazije udaljeni zbog navodne politizacije u školi, a onda direktor te škole osvane pod šatorom Informera. Pa ko je tu politizovan – pita Kokot.