Peking priželjkuje novi početak sa Berlinom – Svet

Kada je nemački pomorski lekar Erih Paulun 1907. godine osnovao „Nemačku medicinsku školu za Kineze u Šangaju“, nije mogao ni da zamisli da će 120 godina kasnije njegova institucija da postane centar kineske ekspertize za Nemačku.

Danas je Univerzitet Tongđi jedno od elitnih kineskih univerziteta. Ime je dobio po istoimenoj univerzitetskoj bolnici koju je osnovao Paulun. „Tongđi“ znači „preći reku zajedno“.

Univerzitet Tongđi u svom godišnjem izveštaju o bilateralnim odnosima pokušava da odgovori na pitanje mogu li Nemačka i Kina i dalje zajedno da ostvare novi početak.

„U kontekstu aktuelnih međunarodnih previranja i turbulencija, kinesko-nemački odnosi suočavaju se sa sve većim neizvesnostima i očiglednim strukturnim razlikama“, piše Vu Hujping, profesor i zamenik direktora Centra za germanističke studije na Univerzitetu Tongđi.

Previše zaokupljena sobom

Iz tog razloga studija nosi naziv „Strateška reorijentacija“. Kineski istraživači žele da utvrde šta se dešava u Nemačkoj i kako Kina na to reaguje.

Jang Siepu, profesorka na Kineskoj akademiji društvenih nauka (CASS), smatra da su „fragmentacija“ i „polarizacija“ političke scene u Nemačkoj prepreka stabilnom upravljanju koalicije CDU/CSU i SPD koja je na vlasti u Berlinu.

„Uticaj tradicionalnog centra je oslabio, dok desnopopulističke i levoekstremističke snage istovremeno dobijaju na značaju“, navodi ona i kao posledicu toga ona uočava trajnu ekonomsku slabost, gubitak industrijske konkurentnosti i nedostatak poverenja među potrošačima.

Na prvi pogled deluje logično produbiti ekonomsku saradnju sa Kinom, drugom najvećom svetskom privredom. Međutim, prema mišljenju Jang, nemačka vlada ne uspeva da svoju politiku prema Kini usmeri na ekonomiju kao centralnu oblast saradnje. Umesto toga, ona traži „novu ravnotežu između bezbednosti, vrednosti i ekonomskih interesa“.

SAD kao nevidljivi faktor

Prethodna nemačka vlada usvojila je još 2023. godine sveobuhvatnu strategiju prema Kini. Ta strategija uklopljena je u zajednički pristup Evropske unije Kini. Prema tom dokumentu, Kina se definiše kao „partner, konkurent i sistemski rival“.

Strategija predviđa načine saradnje s Kinom, „bez ugrožavanja slobodnog i demokratskog načina života u Nemačkoj, našeg suvereniteta, prosperiteta, bezbednosti i partnerstava sa drugima“, kako je to rekla tadašnja ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

Kina, s druge strane, sebe u tom odnosu pre svega vidi kao partnera i kritikuje manjak političke autonomije u Berlinu.

Stručnjakinja za Nemačku Jang priznaje da transatlantski savez ostaje „važan temelj nemačke spoljne i bezbednosne strategije“. U tom smislu, kako dodaje, američki faktor i dalje predstavlja važnu spoljnopolitičku varijablu koja utiče na odnose Kine i Nemačke, kao i odnose Kine i Evrope.

U kontekstu rivalstva velikih sila, kaže ona, „SAD kontinuirano vrše pritisak na svoje saveznike da pooštre ograničenja prema Kini u oblastima tehnologije, lanaca snabdevanja i bezbednosti“.

Nemačka mornarica uz obale Kine

Pitanje bezbednosti prvi put je dobilo posebno poglavlje u godišnjem izveštaju. Cilj je da se predstavi kineska procena budućeg razvoja događaja, objašnjava urednik Vu.

U Nemačkoj su raširene kritike da Kina podržava Rusiju u njenom ratu protiv Ukrajine. Peking, međutim, naglašava da nijednoj strani nije isporučivao smrtonosno oružje i ukazuje na stroge kontrole izvoza robe dvojne namene, koja može imati i civilnu i vojnu primenu.

„Nemački stav nije usmeren samo na to da Kinu dovede u neprijatnu poziciju postavljanjem preteranih očekivanja, već i na prebacivanje krivice na Kinu i prenošenje odgovornosti za rešavanje sukoba između Rusije i Ukrajine na Kinu“, kaže Dženg Čunrong, profesor i direktor Centra za germanističke studije na Univerzitetu Tongđi.

Pored toga, sa skepticizmom se u Kini posmatra i sve veće angažovanje Nemačke u indo-pacifičkom regionu. U avgustu 2021. fregata „Bajern“ plovila je Južnim kineskim morem kako bi naglasila podršku međunarodnom pravu i slobodi plovidbe.

Godine 2024. fregata „Baden-Virtemberg“ prošla je kroz Tajvanski moreuz. Peking taj moreuz smatra unutrašnjim plovnim putem koji razdvaja Kinu od, kako navodi, odmetnute pokrajine Tajvan.

„Iz kineske perspektive, veći angažman Nemačke u Indo-Pacifiku nije isključivo posledica političkog i ekonomskog značaja regiona, već predstavlja i prilagođavanje američkoj indo-pacifičkoj strategiji“, kaže Dženg.

Odnosi ne bi trebalo da zavise od trećih strana

Kina naglašava da njeni odnosi sa Nemačkom nisu usmereni protiv trećih država. Prema stavu kineske vlade, ti odnosi ne bi trebalo ni da zavise od trećih aktera niti da budu pod njihovom kontrolom.

„Obe zemlje ne bi trebalo prvenstveno da razvijaju svoje odnose kroz prizmu borbe za moć sa Sjedinjenim Državama“, savetuje stručnjak za Nemačku Dženg.

Njegova poruka glasi da bi Peking i Berlin trebalo da traže sopstvene interese i zajedničke tačke saradnje, bez obzira na rastuće geopolitičke napetosti između Kine i Zapada.