Premalo masnog tkiva može biti opasno: Evo šta se događa u organizmu kada preteramo sa mršavljenjem – Život

Društvene mreže prepune su saveta kako postići što niži procenat telesne masti i „isklesano“ telo, dok je popularnost lekova za mršavljenje dodatno podstakla povratak trenda izrazite mršavosti. Lekari i istraživači upozoravaju da takav trend može imati ozbiljne posledice, piše Miss7.

Iako je višak telesne masti povezan sa brojnim zdravstvenim rizicima, ni premalo masnog tkiva nije poželjno. Ono učestvuje u regulisanju hormona, energetskih rezervi, telesne temperature i rada imunog sistema.

Zašto nam je masno tkivo potrebno?

Treba razlikovati masti koje unosimo hranom od masnog tkiva koje telo skladišti. Telesna mast predstavlja rezervu energije, ali masne ćelije imaju i mnogo složeniju ulogu.

One proizvode hormone, među kojima je leptin, koji mozgu šalje signal da organizam raspolaže dovoljnim količinama energije. Kada nivo leptina postane prenizak, telo prelazi u svojevrsni režim štednje, a važne funkcije, uključujući reproduktivnu i imunološku, mogu početi da slabe.

Masno tkivo pomaže i u regulisanju telesne temperature. Bela mast ima ulogu izolatora, dok smeđa i bež mast troše energiju kako bi proizvodile toplotu.

Šta se događa kada imamo premalo masnog tkiva?

Kada procenat telesne masti padne prenisko, najčešće zbog drastičnog ograničavanja kalorija, organizam može da reaguje kao da gladuje.

Posledice mogu biti slabljenje imunog sistema, gubitak mišićne mase i smanjenje gustine kostiju, čime raste rizik od preloma.

Mogu se javiti i hormonski poremećaji – kod muškaraca pad nivoa testosterona, a kod žena neredovne menstruacije ili njihov potpuni izostanak. Organizam istovremeno može postati manje sposoban da se izbori sa infekcijama i akutnim bolestima.

U ekstremnim slučajevima, veoma nizak nivo telesne masti i teška pothranjenost mogu dovesti do trajnog oštećenja organa, pa čak i smrti.

Koliko telesne masti je zdravo?

Ne postoji jedan procenat telesne masti koji se može smatrati idealnim za sve ljude. Kao opšte smernice, u tekstu se navodi raspon od 10 do 20 odsto za muškarce i od 20 do 29 odsto za žene, ali odgovarajuće vrednosti zavise od više faktora.

Važno je i gde se masnoća nalazi. Visceralna mast, koja se nakuplja oko unutrašnjih organa, povezana je sa većim rizikom od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, dok potkožna mast nema isti nivo rizika.

Masno tkivo, dakle, nije samo nešto čega treba da se oslobodimo. Umesto težnje ka što nižem procentu telesne masti, stručnjaci preporučuju ravnotežu – dovoljno masnog tkiva za normalno funkcionisanje organizma, uz redovnu fizičku aktivnost i kvalitetnu ishranu.