Nemački list Tagescajtung u Podgorici: Mladi u Crnoj Gori veruju u EU uprkos podelama – Svet

„Preko dana je Desetka studentska menza i kafić, a uveče bar sa živom muzikom“, piše Margareta Kosmol, novinarka Tagescajtunga u reportaži iz Podgorice. Tamo je sa studentima Univerziteta Crne Gore razgovarala o tome kako vide svoju zemlju i sopstvenu budućnost.

Povod za razgovor je glasanje u parlamentu o tome da li Andrija Mandić, predsednik tog zakonodavnog tela može da ostane na funkciji pošto je javno izjavio saučešće porodici Ratka Mladića, pravosnažno osuđenog za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore ogradilo se od Mandićeve izjave, a opozicija zatražila njegovu smenu. Vlada premijera Milojka Spajića, međutim, ćuti. Bez Mandićeve prosrpske stranke ona nema većinu, pa bi njegova smena mogla da obori vladu, navodi autorka.

Zato je većina okupljenih u Desetki prilično pesimistična kada ih novinarka pita šta očekuju od glasanja: Mandić neće otići. „Oni gore drže se zajedno.“

Njeni sagovornici, student prava i dvoje budućih studenata ekonomije, žele u inostranstvo.

Oko pitanja ulaska u EU nema podela

„Ovde je teško naći dobar posao“, kaže jedan od njih. Za mnoge je dobar posao zapravo radno mesto u državnoj službi, jer pruža sigurnost. „Ali tamo je gotovo nemoguće upasti ako nemate vezu.“

„Crna Gora je tako mala. Svako svakoga poznaje“, dodaje jedna studentkinja. Zato je nepotizam veliki problem, objašnjavaju sagovornici nemačkog lista.

A onda jedno od njih izgovara rečenicu koja će se te večeri još mnogo puta čuti: „Uskoro ćemo ući u Evropsku uniju, pa će biti bolje.“ Svi klimaju glavom.

„U ovoj zemlji smo duboko podeljeni“, kaže jedan od gostiju, „ali oko ovoga smo saglasni. Saglasne su i sve političke stranke: želimo u Evropsku uniju.“

Članstvo u EU, kažu mnogi te večeri, bilo bi razlog da ostanu u zemlji, jer bi im otvorilo nove mogućnosti. Donelo bi i napredak u borbi protiv korupcije.

Crna Gora je kandidat za članstvo u EU od 2010. godine i važi za sledeću zemlju koja bi mogla da bude primljena. Vlada kao cilj navodi 2028. godinu.

I država i nevladine organizacije

Nevladine organizacije smatraju da je Crna Gora odavno spremna za Evropsku uniju, pogotovo zato što ni druge zemlje u trenutku prijema nisu bile završile sve reforme. Autorka kao primere navodi Španiju, Rumuniju, Bugarsku i baltičke države.

Članstvo, prema tom gledištu, nije završetak procesa, već njegov najdelotvorniji pokretač. Tek posle ulaska u EU, pod uticajem Unije, promene zaista dobijaju zamah.

Takav stav deli i predsednik države Jakov Milatović (39).

„Reforme se isplate, kao što se isplati i evropska politička kultura“, kaže Milatović.

To je poruka koju bi Crna Gora mogla da pošalje ulaskom u EU. Zemlja, prema njegovim rečima, želi i da bude primer multikulturalne države koja uspešno funkcioniše.

Milatović navodi četiri najveća izazova, odnosno oblasti u kojima je Crna Gora još najudaljenija od standarda Evropske unije. Prvi je delotvorna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Drugi je efikasnije pravosuđe. Treći izazov je infrastruktura, a četvrti su ekološki standardi, prenosi Tagescajtung.

Holandija je, međutim, zatražila obustavljanje pregovaračkog procesa sa Crnom Gorom, a pridružile su joj se Hrvatska, Estonija, Letonija i Litvanija. Diplomate u Briselu kažu da su na stav pojedinih članica uticale i reakcije crnogorskih političara posle Mladićeve smrti. Ni sporovi sa Hrvatskom, koji potiču iz ratova tokom raspada Jugoslavije, do danas nisu rešeni.

Pitanje identiteta je tema za stariju generaciju

Ono što ljude u Crnoj Gori deli, a što je pokazao i skandal izazvan Mandićevom reakcijom na Mladićevu smrt, jeste pitanje identiteta i etničke pripadnosti: Crnogorci, Srbi, Bošnjaci, Albanci, Hrvati…

U svakodnevnom životu to dobro funkcioniše, kaže jedan od studenata i dodaje: „Samo ne treba razgovarati o politici.“

„To je više tema za stariju generaciju“, kaže drugi sagovornik. „Mi smo odrasli u nezavisnoj, multikulturalnoj Crnoj Gori. Za nas je to nešto što se podrazumeva.“

Kada se Crna Gora na referendumu 21. maja 2006. odvojila od Srbije, oni koji danas studiraju bili su u vrtiću ili se još nisu ni rodili.

„Političari pokušavaju da podele ljude“, kaže jedan student. „Stanovništvo s tim ima mnogo manje problema.“

Politička računica je jednostavna, zaključuje autorka: dok god se raspravlja o poreklu, ne raspravlja se o korupciji.

U pozadini počinje sledeća pesma iz Srbije. Ni o tome ovde niko ne razmišlja.

Problem nastaje kada politika susedne države krene drugim putem. Srbija formalno takođe pregovara o članstvu u EU, ali vodi računa da se ne zameri Moskvi, dok Crna Gora želi da dokaže da pripada Zapadu.

Između ta dva politička pravca proteže se linija podele koja prolazi i kroz crnogorske porodice.

Ta podela ne može se razumeti bez Srpske pravoslavne crkve, koja je ubedljivo najveća verska zajednica u zemlji. Postoji i Crnogorska pravoslavna crkva, ali ona nije kanonski priznata. Pravoslavni vernici u Crnoj Gori zato se uglavnom mole u crkvi čije je sedište u Beogradu.

Za mnoge Crnogorce članstvo u EU znači i očuvanje sopstvene suverenosti, piše list: zaštitu onoga što je zemlja izgradila tokom dve decenije nezavisnosti i za šta mnogi strahuju da se u Beogradu i dalje smatra otvorenim pitanjem.

Most ka budućnosti

U centru Podgorice preko Morače se pruža Most Milenijum, otvoren 13. jula 2005, na Dan državnosti, nepunu godinu pre sticanja nezavisnosti. Brzo je postao simbol glavnog grada i vidljivo obećanje modernizacije i povezivanja sa Evropom.

Da li će obećanje koje simbolizuje most biti ispunjeno 2028. godine, ostaje neizvesno. Mnogi u Crnoj Gori veruju da hoće. Podrška članstvu u Evropskoj uniji već godinama iznosi između 75 i 80 odsto, navodi Tagescajtung iz Berlina.