Može li se nasilje sa ulica u Francuskoj preliti u Nemačku? – Svet

U Francuskoj su tokom vikenda stotine hiljada ljudi demonstrirale zbog nezadovoljstva politikom. Pored mirnih protesta, prema izveštajima, uhapšeno je više od 2.000 ljudi, a povređeno je oko 1.000 policajaca i vatrogasaca. Ljudi su izašli na ulice i u drugim evropskim gradovima, poput Milana i Brisela. Mogu li se tako masovni protesti preliti i na Nemačku?

Simon Tojne: Smatram da je veoma malo verovatno da se protesti u tom obliku preliju na Nemačku. Uslovi se veoma razlikuju kada je reč o političkom sistemu, kulturi protesta i društvenim prilikama.

Društvene nejednakosti u Francuskoj znatno su izraženije, a mladi, između ostalog i zbog visoke stope nezaposlenosti, više strahuju za svoju budućnost. Ipak, najvažnije je to što se u Nemačkoj tokom proteklih decenija razvila izrazito mirna kultura protesta.

Sukobi su krajnje retki. Kada do njih ipak dođe, veoma brzo se proglašavaju nedopustivim. To se moglo videti tokom protesta „Poslednje generacije“. Iako stepen eskalacije nije bio naročito visok, reakcije su bile veoma burne.

Drugačiji politički sistem u Nemačkoj

I naš politički sistem drugačije funkcioniše: u Nemačkoj se odluke donose uz učešće različitih grupa, a imamo i federalno uređenje. Za razliku od Francuske, sa njenom centralnom vladom, ovde ne postoji jedan očigledan protivnik.

Na primer, obrazovna politika u Nemačkoj u nadležnosti je saveznih pokrajina, pa se i nezadovoljstvo može rasporediti na različite nivoe. Situacija uItaliji i Španiji sličnija je onoj u Francuskoj.

Zašto protesti u Francuskoj često brzo postanu masovni i prerastu u nasilje?

Tojne: Najpre je važno naglasiti da nisu svi učesnici protesta odgovorni za eskalaciju. U Francuskoj je na ulice izašlo pola miliona ljudi, a samo je veoma mali deo njih na kraju napadao policiju, pljačkao prodavnice i palio automobile.

Međutim, tamo postoji snažnija tradicija konfrontacijskih protesta i takvo ponašanje je u izvesnoj meri postalo uobičajeno. Ima ljudi koji na demonstracijama očekuju sukobe, pa ih i podstiču.

Određenu ulogu ima i policija: ona u Francuskoj češće primenjuje strategiju čvrste ruke. Policija pribegava sili već kod manjih kršenja pravila, što dodatno zaoštrava situaciju.

Osim toga,ovo nisu bile prve demonstracije, već su sukobi iz nedelje u nedelju postajali sve ozbiljniji.

Solidarnost drugih društvenih grupa u Francuskoj

Protesti su počeli kao protesti učenika, a sada su pre svega usmereni protiv visokih troškova života. Ko danas izlazi na ulice?

Tojne: I to je jedna od francuskih posebnosti: jedna grupa pokrene protest, a zatim joj se pridružuju druge grupe, iskazuju solidarnost i iznose sopstvene zahteve. To smo mogli da vidimo i tokom protesta „Žutih prsluka“ pre nekoliko godina. Protesti zbog prilika u školama proširili su se na socijalne teme: inflaciju, rast cena i uslove života u banlijima, siromašnijim predgrađima.

Desničarski blok povezuje nerede sa migrantskim poreklom mnogih izgrednika.

Tojne: Nasilju pribegavaju veoma različite grupe. To mogu biti demonstranti koji dozvole da ih situacija ponese ili oni koji takve situacije namerno žele da izazovu, kao što je slučaj s nekim anarhističkim grupama.

Tu su i mladi iz siromašnijih predgrađa velikih francuskih gradova. Oni se u svakodnevnom životu često osećaju nemoćno i izloženo policijskom maltretiranju. Pljačkanje prodavnica i napadi na policiju tada im izgledaju kao trenuci u kojima ponovo stiču osećaj moći.

Predstavljanje migracije kao problema univerzalna je strategija ekstremne desnice. Međutim, takvo objašnjenje ni izdaleka nije dovoljno za razumevanje situacije. To su Francuskinje i Francuzi, čak i ako neki od njih imaju migrantsko poreklo. Ali oni su u francuskom društvu potisnuti na marginu i nalaze se u nepovoljnijem socijalnom položaju.

Hoće li se situacija smiriti nakon nereda tokom vikenda?

Tojne: Scene poput požara u gradskoj većnici u Limožu mogu da deluju otrežnjujuće, pa i na same demonstrante.

Od predsednika Emanuela Makrona čujemo dve poruke: s jedne strane priznanje da reakcija na proteste nije bila odgovarajuća, a s druge pretnje oštrim merama.

Situacija ne mora dodatno da se pogorša, ali je sasvim moguće da eskalacija još nije dostigla vrhunac.

Istraživanja pokazuju da su nenasilni protesti uspešniji

Postoje li u istraživanjima protesta saznanja o tome kako nasilje utiče na ostvarivanje zahteva demonstranata?

Tojne: Na to pitanje nije lako odgovoriti. Kada je reč o celim pokretima, postoje dokazi da nenasilni protesti češće dovode do uspeha. Nasilje, međutim, može da deluje i kao katalizator, tako što političarima stavlja do znanja da je neka situacija hitna.

Druga moguća posledica jeste da umereni glasovi unutar protestnog pokreta dobiju više pažnje nego ranije. Ali nasilje može da dovede i do osude čitavog protesta.

Simon Tojne je politički sociolog i istraživač na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, kao i jedan od osnivača Udruženja za istraživanje protesta i društvenih pokreta. S njim je razgovarala nemačka Evangelistička novinska agencija (epd)