Koliku pretnju Rusija zaista predstavlja za Nemačku? – Svet

Na aerodromu Lajpcig/Hale je protekle noći (između 17. i 18. oktobra 2026.) došlo do incidenta: nepoznato vozilo je probilo bezbednosnu ogradu koja se nalazi u blizini parkiranih ruskih teretnih aviona Antonov. Usledila je masovna policijska potraga i privremeno zatvaranje severne piste. Polcija za sada ne isključuje mogućnost da je do incidenta došlo nesrećnim slučajem.

Na prostoru aerodroma stoje tri ruska teretna aviona Antonov kojima je, zbog sankcija koje je EU uvela Rusiji 2022. godine nakon agresije na Ukrajinu, zabranjeno poletanje i letenje, pa se zbog toga ne mogu pomerati.

Na istom aerodromu se nalaze i aktivni ukrajinski transportni avioni ovog tipa koji se tu održavaju, i koji su bili meta neuspelog napada dronom u avgustu.

„Dugoročno osmišljen hibridni napad“

Ovaj incident dogodio se u jeku sve ozbiljnijih upozorenja bezbednosnih stručnjaka i obaveštajnih službi koji ističu da je Nemačka postala glavna meta dugoročnog, hibridnog napada Moskve.

Predsednik Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka Nemačke Sinan Zelen rekao je u ponedeljak (12. oktobra) u Berlinu da prikriveni napadi i pokušaji Rusije da destabilizuje Nemačku i druge evropske države „nisu prolazna pojava, već dugoročno osmišljen hibridni napad“.

Prema Zelenovim rečima, ruska pretnja ne bi nestala ni okončanjem rata u Ukrajini. „Rusija nastoji da potpuno prekroji mapu Evrope i redefiniše sopstvenu ulogu u Evropi i svetskoj politici. Rusiju ćemo i dalje gledati kako sprovodi agresiju ne samo u Ukrajini već i na Baltiku, u Poljskoj, a pre svega i u Nemačkoj.“

Ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint ovako opisuje trenutnu pretnju:

„Naša zemlja nije u ratu, ali smo svakodnevno meta hibridnog ratovanja.“ Cilj Rusije nije da vojno porazi Nemačku, „već da nas savlada politički i društveno“.

Rusija je još zaokupljena ratom u Ukrajini

Stručnjaci za bezbednost, međutim, nisu sigurni da je Rusiji zaista stalo samo do političkog i društvenog uticaja.

Politikolog Karlo Masala još prošle godine na javnom servisu ARD rekao: „Rusija se priprema za veliki rat.“ Pritom nije mislio samo na sajber rat. S tom procenom saglasan je i generalni inspektor Bundesvera Karsten Brojer, najviši vojni starešina nemačkih oružanih snaga.

Rusija je još u velikoj meri zaokupljena ratom u Ukrajini. Ni generalni sekretar NATO Mark Rute ne smatra da trenutno postoji neposredna vojna pretnja po teritoriju Alijanse.

Međutim, prema podudarnim procenama vojnih stručnjaka, evropskih obaveštajnih službi i nemačkog Ministarstva odbrane, Rusija će najkasnije 2029. raspolagati ljudstvom i opremom potrebnim za vođenje konvencionalnog rata protiv NATO. Ruska vojna industrija radi punom parom, a Moskva planira da poveća broj pripadnika oružanih snaga na 1,5 miliona.

Stefan Majster, stručnjak za istočnu Evropu iz Nemačkog društva za spoljnu politiku, smatra da je Rusiji u ovom trenutku stalo do nečeg drugog:

„Mislim da Rusija trenutno nije zainteresovana za direktan vojni sukob sa NATO. Ona hoće da testira NATO i pokaže njegove slabosti“, kaže Majster za DW.

Vojni sukob izazvan greškom?

Primer za to je neuspešan pokušaj napada dronom sa eksplozivom na ukrajinske transportne avione na aerodromu Lajpcig-Hale u avgustu. Preko Lajpciga se doprema veliki deo vojne pomoći Ukrajini. Nemačka vlada ubrzo je zaključila da iza tog pokušaja stoji Rusija i to je potom javno saopštila.

Stručnjak za bezbednost Niko Lange tada je za DW rekao da je bila velika sreća što eksploziv nije detonirao:

„Iskreno govoreći, to je bila čista slučajnost, a ne rezultat nemačkih odbrambenih mera.“

Zašto je na meti bila upravo Nemačka? „Mislim da je Nemačka oduvek bila jedna od glavnih meta ruskog uticaja i hibridnog rata. Rusija smatra da je Nemačka ključna za evropske odluke. Nemačka sada ima vodeću ulogu u pružanju podrške Ukrajini“, rekao je Lange.

Posle optužbi nemačke vlade usledilo je ljutito poricanje iz Moskve. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je to „početak pravog rata“. Ipak, nije došlo do dalje eskalacije.

Stefan Majster upozorava da uvek postoji opasnost da situacija, posle ruske provokacije i odgovarajućih protivmera, izmakne kontroli:

„Možete slučajno da oborite avion koji hoćete samo da potisnete s njegove putanje, pa da usledi reakcija druge strane. Ipak, ne mislim da Rusija trenutno teži direktnom ratu, već provokacijama, podelama i unošenju nesigurnosti među stanovništvo.“

AfD: Bez podrške Ukrajini ostalo bi više novca za Nemačku

Ne slažu se svi s procenom da Rusija predstavlja pretnju za Nemačku, a neki veruju da se ta pretnja može otkloniti.

Političari, pre svega iz delova krajnje desne stranke AfD, kao i iz levičarsko-populističkog Saveza Sara Vagenkneht, žele da Nemačka uprkos ratu u Ukrajini poboljša odnose s Rusijom, obnovi uvoz ruskih energenata i obustavi podršku Ukrajini.

Tino Krupala iz AfD početkom septembra je u kampanji uoči pokrajinskih izbora rekao: „Ljudima je preko glave te eskalacije prema Rusiji i milijardi koje se tamo bacaju, iako je to zapravo novac nemačkih poreskih obveznika.“

Poruka je doprla do birača. AfD je na sva tri pokrajinska izbora ostvarila veliki napredak. U Saksoniji-Anhalt osvojila je ubedljivo najviše glasova i mogla bi u budućnosti da predvodi pokrajinsku vladu. To bi bio presedan u Nemačkoj.

Roderih Kizeveter, stručnjak za bezbednost iz CDU-a, u razgovoru za DW odbacio je tvrdnju AfD i BSW da bi obustavljanje pomoći Ukrajini donelo veću bezbednost i ostavilo više novca za nemačku socijalnu politiku:

„Izdvajanja za obrazovanje, socijalnu politiku i infrastrukturu moguća su samo ako živimo u slobodi i demokratiji, a pre svega u bezbednosti. Onaj ko veruje da ćemo imati više novca za socijalne potrebe ako prestanemo da podržavamo Ukrajinu i pustimo Rusiju da radi šta hoće, grdno se vara ili dozvoljava da postane oruđe ruske propagande.“

Decenije pacifističkog načina razmišljanja

Zbog procene o stepenu ugroženosti, u toku je sveobuhvatna modernizacija Bundesvera za koju se izdvajaju velika sredstva.

Nemačka vojska, međutim, teško pronalazi dovoljan broj regruta za planirano povećanje broja pripadnika. Učenici protestuju protiv obaveznog služenja vojnog roka, kao što su donedavno demonstrirali tražeći odlučniju zaštitu klime.

Ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) našao se na meti kritika i ljudi iz sopstvene stranke kada je rekao da Nemačka mora da postane „sposobna za rat“. Mnogima je to zvučalo suviše ratoborno.

Da li je Nemačka pripremljena i za vojnu pretnju? Stefan Majster smatra da nije:

„Nije dobro pripremljena ni vojno, ni u civilnoj zaštiti, a ni stanovništvo nije mentalno spremno. To se vidi i po protestima protiv obaveznog vojnog roka i vojske, koji se i dalje održavaju, iako je Nemačkoj potreban obavezan vojni rok. Decenijama smo vaspitavani u duhu pacifizma i navikli smo na zonu komfora. Mislim da je otpornost društva veoma ograničena, ali pre svega uopšte nismo mentalno pripremljeni za rat niti smo spremni za njega.“

Kancelar Fridrih Merc i njegov CDU izloženi su sve većem političkom pritisku, pre svega zdesna, da smanje podršku Ukrajini. Merc, međutim, stalno naglašava da će Nemačka nastaviti da podržava Ukrajinu dok je on kancelar. Kaže da je reč i o bezbednosti Nemačke. Nedavno je ponovo boravio u Kijevu, gde se zajedno sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim uverio u razmere razaranja koje je izazvala Rusija.

To, međutim, znači i da će se ruska pretnja nastaviti i dodatno povećavati, kaže Stefan Majster iz Nemačkog društva za spoljnu politiku:

„Mislim da ćemo videti ogroman porast takvih napada, poput onog u Lajpcigu, kao i provokacija dronovima. Videćemo napade na infrastrukturu, a možda i na određene ljude iz vojno-industrijskog kompleksa. Mislim da je to stvarna i konkretna opasnost za Nemačku u narednim mesecima.“