Skaj komunikacija i neko moćan ko naređuje – Lični stavovi

Pokazala je svu isprepletenost i međusobnu zavisnost svih ovih faktora.

Vidi se, ustvari, nemoć ucenjenih političkih aktera i njihovih poslušnih tužilaca, policajaca i lica iz obaveštajnih službi. Videlo se da u toj saradnji učestvuju svi zajedno: vrh države, institucije pravosuđa, policija i BIA.

Oni, ustvari, svesno i planski rade za kriminalno podzemlje, kome duguju već ranije obećane usluge. U toj vezi se državni organi nalaze u beskrajno sramnom i podređenom položaju.

Na ovom primeru odnosa pokazuje se u pravom svetlu šta znači realnost kada u Srbiji mafija ima svoju državu.

Iz prepiske između pripadnika narko-kartela očigledno je da su visoki predstavnici vlasti dužnici osobama iz organizovanog kriminala.

Pokazuje se i sva nefunkcionalnost tužilaštva i policije. Skaj komunikacija je srpskoj policiji dostavljena u okviru međunarodne saradnje, a ova dalje nije prosleđena tužilaštvu, iako je na to zakonom obavezna.

Kako je isto tužilaštvo ovlašćeno da natera policiju da mu taj isti materijal dostavi, ono je izabralo tišinu i nije se usudilo da pokrene krivični postupak ni protiv bilo kojeg policijskog starešine zbog odbijanja saradnje.

To samo dokazuje da je neko moćniji naredio takvo neprofesionalno postupanje i ponašanje. Ali ne treba zaboraviti da u skoroj budućnosti te iste strukture policije i tužilaštva neće moći da izbegnu odgovornost za svoja nečinjenja u okviru krivičnih dela teške zloupotrebe službene dužnosti.

Ova prepiska pokazuje i objašnjava zašto su u vremenskom okviru jedne iste političke konstelacije promenjena čak četiri direktora BIA (Đorđević, Vulin, Gašić, Orlić), četiri ministra policije (Stefanović, Gašić, Vulin, Dačić), četiri načelnika UKP-a i bezbroj drugih rukovodilaca.

A za to vreme ostali su isti glavni tužilac Srbije, isti tužilac za organizovani kriminal i isti viši javni tužilac u Beogradu (Dolovac, Nenadić, Stefanović).

Međutim, po potrebi su zato menjana sudska veća kada nisu bila kooperativna, kao što je, na primer, bio slučaj sa sudijom Lukićem.

Sva ova personalna kombinatorika rađena je sa ciljem da se kontroliše proces licima iz narko-kartela jer im je tako obećano u okviru dogovora o uslugama i protivuslugama.

Očigledno je da ova saradnja vlasti i mafije traje dugi niz godina i da je ta njihova međusobna ucenjenost dovela zemlju na ivicu raspada.

Međutim, ne treba zaboraviti ni uticaj stranog faktora i njegovih bezbednosnih struktura na sva ova događanja u Srbiji. Strane službe, pošto poseduju ovu tajnu prepisku, faktički kroz nju drže u šahu sam vrh našeg establišmenta.

One planski, preko medija i policijskih službi u zemljama okruženja, dozirano puštaju određene informacije koje dospevaju u javnost. Sa velikim ucenjivačkim potencijalom, na primer, Francuska može Srbiji prodati avione, praviti metro, uzeti Aerodrom Nikola Tesla i drugo.

Slična je uloga Nemačke (Briselski i Ohridski sporazum), uticaj SAD i energetski dogovor, kao što je Đorđa 3, i gasne konekcije.

Sve ovo zajedno dokazuje jedno patološko činjenično stanje, a to je da nema granice do koje aktuelna vlast nije u stanju da ide da bi spasila samu sebe.

Autor je advokat i član Svetske asocijacije šefova policija

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.